NOVI SAD – Aktuelna vladajuća koalicija u AP Vojvodini, odnosno politička ideja za koju se zalaže ima perspektivu i očekujem da će ona pobediti i ovoga puta u Vojvodini, ocenio je juče generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš.

 

On je u emisiji Radio-televizije Vojvodine “Radar”, posvećenoj istorijatu izbora i višestranačja u Srbji, ukazao da Liga ne želi pošto-poto u vlast, te da će, ako se ne pojavi razlog zbog kog će se opozicija ujediniti, LSV opet ići sama na pokrajinske izbore. 

– Neće biti Liga ta koja će razbijati opozicioni blok. Ali, prosto, ako neko želi da računa na Ligu socijaldemokrata Vojvodine mora da razume da Liga 26 godina nije menjala svoj program, pa ga neće menjati ni na aprilskim izborima 2016 – rekao je Kostreš.

Nerealna nadmoć

Upitan da prokomentariše dosadašnje izbore za Skupštinu AP Vojvodine od uvođenja višestranačja u Srbiji, Kostreš je podsetio da nadmoć koju je Socijalistička partija Srbije imala nakon izbora 1992. i 1996. godine nije uvek bila baš po volji građana Vojvodine.

– 1992. godine je opozicija, praktično, pobedila u Vojvodini. Ali stara boljka višeparlamentarnog života u Srbiji - nekoliko poslanika izabranih kao poslanici Reformske stranke Vojvodine tada su, zajedno sa SPS-om, napravili koaliciju i ta koalicija je praktično vladala Vojvodinom od 1992. do 1996. godine mimo volje građana – rekao je Kostreš. Podsetio je i da je za izbore 1996. godine izmišljen izborni sistem sa tri poslanika u drugom krugu. 

– To je bila strategija Socijalističke partije Srbije, jer su bili svesni da će ponovo izgubiti Vojvodinu – naveo je on.

Ujedinjeni protiv Miloševića

Na izbore 2000. godine opozicija je išla ujedinjena, a faktor ujedinjenja bila je borba protiv Slobodana Miloševića, kaže Kostreš dodajući da ta borba ipak nije išla glatko.

– Opozicija se kroz režimske medije nije mogla čuti, praktično nije postojala. Jedino što se o opoziciji govorilo u tom periodu su bile laži. To su bile optužbe da su rušilački faktor, izdajnici, strani plaćenici – naveo je Kostreš. Dodao je i da se delovanje u skupštinama i funkcionisanje i rad poslanika nije u velikoj meri razlikovao od onoga što poslanici rade danas, ali da to u javnosti gotovo nikako nije moglo da se vidi zbog medijske blokade.

Nakon izbora 2000. godine, pa sve do danas, u AP Vojvodini dominantna je koalicja DS, LSV i SVM, a Kostreš ukazuje da je, uprkos određenim razmiricama, ta koalicija uvek znala u kojem pravcu ne želi da se Vovjodina kreće. Iako uglavnom stabilna, takva pokrajinska koalicija imala je i svojih slabih tačaka, jer je bilo perioda kada je Demokratska stranka imala značajno veći broj poslanika od svojih partnera u vladi i to, kaže Kostreš, znala da iskoristi. 

– Ono što im ja nikada neću, ako tako mogu da kažem, „zaboraviti“, oprostiti, jeste odustajanje od platforme Izvršnog veća AP Vojvodine. Gde smo se mi svi dogovorili da Vojvodina mora da u Ustavu ima zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu. To je, praktično, bio jedinstveni stav pokrajinske administracije i onda se preko noći premijer Pajtić predomislio i odustao od toga – istakao je Bojan Kostreš.