NOVI SAD – Samo dobar finansijski okvir može doprineti jačanju finansijskih aktivnosti u AP Vojvodini i sprečiti dalje urušavanje njenih privrednih potencijala, zbog čega Liga socijaldemokrata Vojvodine podržava Predlog platforme za izradu zakona o finansiranju APV i apeluje na ozbiljnost svih političkih aktera u vladama Republike Srbije i AP Vojvodine – istakao je danas poslanik LSV Aleksandar Marton.



Govoreći tokom rasprave o tom predlogu, Marton je u pokrajinskom parlamentu rekao da nakon usvajanja platforme očekuje naporan rad na donošenju tog veoma važnog zakona, upozorivši da rigidna centralizacija guši sve krajeve naše države.

– Mi nismo zadovoljni položajem Vojvodine, to nije tajna. Smatramo da je potrebno načiniti mnogo koraka ka povratku ingerencija koje se AP Vojvodini oduzimaju već više od dve decenije – rekao je Marton ističući da LSV zbog toga podržava tekst predložene platforme. Poslanik LSV je istakao i da se sa usvajanjem zakona izuzetno kasni, iako Vojvodina godinama traži formiranje okvira za finansiranje njenih nadležnosti.

– Na žalost, odgovora iz Beograda nema – rekao je Marton. Ocenio je da je taj sistem najlakše bilo narušiti uspostavljanjem stroge kontrole nad pokrajinskim tokovima finansija, što je prvo bilo na udaru.

– Bilo je potrebno Vojvodinu načiniti neefikasnom i nametnuti joj potrebu zavisnosti od centralnih organa vlasti. Rezultat je jasan: od visoko razvijenog dela SFRJ i stopa svih ekonomskih pokazatelja daleko iznad državnog i republičkog proseka, stigli smo do nerazvijenog regiona u nerazvijenoj Srbiji – rekao je Marton. Istakao je da je taj rigidan odnos prema autonomiji Vojvodine doveo njene pogranične krajeve poput Plandišta, Bele Crkve ili Nove Crnje u položaj krajeva izrazitog siromaštva. – Pomenuću samo da je opština Novi Kneževac, po podacima Saveznog zavoda za statistiku 1987. godine bila na višem nivou razvijenosti od niza beogradskih opština, a danas je sramotno i pomenuti nizak nivo ekonomskih pokazatelja ove severnobanatske opštine – ukazao je Marton. Dodao je i da je slično sa Zrenjaninom, koji je nekada bio u rangu sa Ljubljanom, Mariborom ili Koprom,  sa indeksom prosečne stope zaposlenosti 151, a prosečne plate 152,  a da je danas stigao na nivo prosečnosti u slabašnoj i posustaloj Republici Srbiji.