Maternji jezik tek u trećoj grupi predmeta!

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Izjave | Utorak, 11. 06. 2013. | Komentara: 0

Maternji jezik tek u trećoj grupi predmeta!

NOVI SAD – Poslanica Lice socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj skupštini Olena Papuga zamerila je danas u parlamentu što se set obrazovnih zakona donosi po hitnom postupku i što su poslanici, škole i stručne službe imali malo vremena da ih protumače i izjasne se o novim predlozima.

LSV

Uprkos tome, poslanici LSV su podneli više od 20 amandmana na set obrazovnih zakona, u cilju da, kako je navela, oni budu poboljšani.

Drugačiji tretman u obrazovnom sistemu

Papuga je, kao pripadnica nacionalne zajednice, istakla da nastava jezika nacionalnih manjina mora da dobije drugačiji tretman u obrazovnom sistemu, u osnovnim i srednjim školama, te da nije dobro da bude uvrštena u poslednju grupu izbornih predmeta.

- Maternji jezik sada ima tretman kao treći strani jezik, ocenjuje se, a ocena ne ulazi u prosek. Ne nalazi se čak ni u grupi sa veronaukom i građanskim vaspitanjem, nego još niže – u grupi u kojoj su sekcije, hor, folklor, sport. Maternji jezik čuva multijezičnost u Srbiji i treba mu posvetiti veću pažnju. Tretman koji je do sada imao nije unapređivao učenje maternjeg jezika, već je udaljavao decu od njega – istakla je poslanica LSV i napomenula da u redovnoj nastavi u osnovnim školama nema udžbenika na jezicima nacionalnih manjina.

- Za učenike pripadnike nacionalnih manjina treba da se organizuje nastava maternjih jezika sa elementima nacionalne kulture kao obavezni izborni predmet, da se on ocenjuje i da ocena ulazi u prosek. Oko toga je bilo puno diskusija, uglavnom o tome da će pripadnici nacionalnih manjina biti opterećeni time što će dobiti dva izborna predmeta. Nacionalne manjine svakako i sad imaju dva izborna predmeta – veronauku ili građansko vaspitanje i fakultativno uče maternji jezik. Znači, oni već imaju dva izborna predmeta – ukazala je Papuga.

Zakoni i pravilnici u suprotnosti


Ona j eukazala i na suprotnost u propisima. Naime, kako je istakla, Zakon za unapređenje obrazovanja i vaspitanja kaže da manjine koje pohađaju nastavu na srpskom jeziku mogu da izaberu dva izborna predmeta, ukoliko je jedan od njih maternji jezik sa elementima nacionalne kulture. S druge strane, pravilnicima, odnosno podzakonskim aktima se to pravo ograničava i učenje jezika se stavlja u izborne predmete?!

- U zakonima koji se tiču obrazovanja više ne postoji termin maternji jeizk. Veronauka je dobro obrađena, čitav član je posvećen verskoj nastavi, čak je i obrazovana komisija za versku nastavu. Međutim, ni u zakonu o osnovnim, ni u zakonu o srednjem obrazovanju, nijedan član nije posvećen jezicima nacionalnih manjina. Oni se spominju u više članova, ali nijedan član u zakonima ne obrađuje obrazovanje na jezicima nacionalnih manjima, kao pojedinačan član – predočila je Olena Papuga.

Ona je naglasila da u svetu možemo da se pohvalimo brojnošću maternjih jezika koji se uče u Srbiji u kontinuitetu više od 260 godina i podsetila da su Ujedinjene nacije jedan dan posvetile maternjem jeziku. Napomenula je i da unapređenje jezika nacionalnih zajednica otvara vrata, jer poznavanje tuđih jezika, jezika naših komšija, vodi velikoj toleranciji.

(BILSV, 11.06.2013)



Izjave | Ponedeljak, 21. 10. 2019. | Komentara: 0

Ne verujem u dobre namere Rusije

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je sinoć, komentarišući posetu ruskog premijera Beogradu, da je interesantno to što se Dmitrij Medvedev susreo i sa Miloradom Dodikom. On smatra i da za to postoji dobar razlog – da Srbija i Republika Sprska budu „nepotopivi nosači ruskih aviona“ u srcu Evrope.
Izjave | Ponedeljak, 21. 10. 2019. | Komentara: 0

Poseta Medvedeva manifestacija stava da je Srbija ključna ruska ispostava u ovom delu Evrope

Generalni sekretar Bojan Kostreš ocenio je da je proslava 75. godišnjice oslobođenja glavnog grada Srbije dobar razlog za posetu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, ali da ga je rastužio utisak da je to bio još jedan pokušaj manifestacije stava da je Srbija ključna ruska ispostava u ovom delu Evrope.
Izjave | Nedelja, 06. 10. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Tragedija devedesetih je počela 6. oktobra 1988.

Šesti oktobar je trebalo da bude raskid sa sistemom kakav je bio u vreme Slobodana Miloševića i on je u sebi morao da podrazumeva ne samo zabranu SPS-a, JUL-a, SSJ i SRS-a i lustraciju njihovih rukovodstava, nego i jednu široku akciju denacifikacije Srbije, uz sistemske promene u samom uređenju društva – što je trebalo da znači decentralizaciju i jedan meki prelaz na tržišnu ekonomiju u punom smislu te reči, kaže Nenad Čanak.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook