NOVI SAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da je Peti oktobar simbol višegodišnje borbe ili decenijske borbe protiv režima Slobodana Miloševića. 

- To je bila pobuna koja je odbranila rezultate izbora 24. septembra. To je suštinsko. Sistem mu se urušio kao kula od karata tog trenutka jer su se stekle istorijske okolnosti. Kada danas pogledamo, jasno je da on nije mogao ostati na vlasti, jer je bio velik pritisak tada vrlo populame opozicije kombinovan sa saradnicima Slobodana Miloševića koji su shvatili da će potonuti s njim ili preći na drugu stranu. Uz to, Milošević više nije bio popularan ni na istoku ni na zapadu... Njegov pad bio je neminovan – napisao je Čanak u autorskom tekstu za dnevni list „Blic“. 

On je istakao da je dobro što je prošlo skoro bez Ijudskih žrtava. Nije pala krv, do čega je moglo doći da je poslušana njegova naredba da se bombarduje Beograđanka, dodaje. 

To je bio veliki dan jer je prekinuta diktatura koja je obeležila devedesete - politička ubistva, atentati, progoni, ratovi, masovne grobnice. Sve je to prekinuto i zato se Peti oktobar mora slaviti kao dan pobede nad nacional-socijalističkim režimom Slobodana Miloševića, napominje Čanak. 

- Kada govorimo o dometima, zemija je vrlo brzo posle toga počela da se vraća u društvo priznatih i uvaženih zemalja. Problem je što se nije istrajalo, a za to je bilo i subjektivnih i objektivnih razloga. Najvažniji je taj što nije biio lustracije. Bio sam uz moje prijatelje Branislava Coleta Kovačevića i Vladana Batića najoštriji zagovornik toga da se zabrane SRS, SPS, SSJ i Jugoslovenska Ievica, da se rukovodstva procesuiraju, službe raspuste RDS i VBS, i da se sledećeg jutra formiraju nove od članova koji nisu imali učešće u događajima 90-ih. Međutim, naišli smo na nerazumevanje i preglasani smo. Tako smo došli i do atentata na Zorana Đinđića, koji je posledica odsustva lustracije – napisao je lider LSV. 

Danas, 20 godina kasnije, nije siguran da li je ona mogla da bude sprovedena za dve nedelje. 

- Mislim da je moralo odmah, ali nije bilo snage. Krenule su razne bolećivosti, razmišljanje ko koliko može da bude koristan... Glavna stvar je raskid sa Srbijom kao hegemonističkom silom na Balkanu, odustajanje od koncepta Velike Srbje, od Garašaninovog Načertanija, Memoranduma SANU... Umesto da se od toga odustane, do sada bismo imali ogromne rezultate, radilo se na relativizaciji da se pretvori sve u personalnu, a ne suštinsku promenu vlasti. Ništa se nije uradilo u domenu informisanja, kao ni u domenu suočavanja sa istorijom. To se najbolje vidi po jednom skupštinskom dokumentu, Deklaraciji o genocidu u Srebrenici u kojoj se ne pominje genocid, što je strašno. Posledice odsustva 6. oktobra su, mogu da kažem, kao i uvek u istoriji, da Srbija nije propustila šansu da propusti šansu – zaključio je Čanak.

Lider LSV je za dnevni list „Kurir“ ispričao da je tog 5. oktobra bio u Novom Sadu. 

- Objašnjavao sam ljudima zašto smo sprečili bliski kontakt građana i kordona policije kod Petrovaradinskog mosta. U tom kordonu su bili neopremljeni učenici policijske škole i sasvim je sigurno da bi napad na njega dao zeleno svetlo za akciju policijskih specijalaca koji su se nalazili blizu mosta. Sprečavanjem kontakta građana s kordonom mladih policajaca sigurno je da smo sprečili sukobe i žrtve. U toku emisije sam dobio informacije o dešavanjima u Beogradu. Najviše sam se bojao krvoprolića. Da je neko iz policijc pucao, građani bi odgovorili i došlo bi do građanskog rata - kaže Čanak. 

Jedna od najvažnijih stvari, koja je bitno odredila tok događaja, jeste odbijanje vojnih, a kasnije i policijskih jedinica da krenu na narod. 

- Milošević je vojsku već izvodio na ulice. Bilo je to 9. marta 1991, tako da se to od njega moglo očekivati. Razlika u odnosu na mart 1991. bila je ta što su ga u vojsci tada slušali, a 2000. ne - kaže Čanak. 

Suočen s gnevom demonstranata i ćutanjem vojske, Milošević je priznao poraz, a građanima se te večeri sa terase Skupštine Bcograda obratio tada novi predsednik države Vojislav Koštunica. Milošević je 6. oktobra i zvanično priznao poraz. 

Na pitanje da li bi danas nešto uradio drugačije i šta, lider LSV je rekao: 

- Da sam tada imao snage, svakako bi i peti i šesti i sedmi i osmi i deveti oktobar izgledali drugačije. Srbija bi sigurno bila uspešnija i modernija. Nažalost, izostala je volja za dubinskim promenama sistema i posledice toga živimo i danas. 

(SzILSV, 04.10.2020)