Autorski tekst Maje Sedlarević, potpredsednice Skupštine APV za Dnevnik

Skupština AP Vojvodine još jedan mandat privodi kraju. Stabilnost koju ima pokrajinska administracija, a ogleda se, između ostalog, i u tome što su izbori za pokrajinski parlament uvek redovni, naizgled predstavlja činjenicu za pohvalu.



S druge strane, mora se u obzir uzeti i to kolike nadležnosti ima AP Vojvodina i, pre svega, njeno najviše predstavničko telo. Sa većim nadležnostima, bićemo u prilici da odlučujemo o većem broju stvari i spektar rada parlamenta biće raznovrsniji. Zbog toga je neophodno da AP Vojvodina ima zakonodavnu vlast.

Gledajući u nazad, u prethodne četiri godine, urađene su neke važne stvari. Mandat smo otpočeli usvajanjem Strategije za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u APV, prvog takvog dokumenta u zemlji; usvojen je Akcioni plan politike za mlade APV. drugi po redu; posle 35 godina donet je i novi Regionalni prostorni plan AP Vojvodine. Imali smo veliku aktivnost prilikom davanja odgovora na pitanja iz Upitnika Evropske komisije, otpočeto je učešće u Eurodisej programu Skupštine evropskih regija, te su mladi stručnjaci iz Vojvodine u prilici da odu u neki od evropskih regiona i besplatno usavrše svoja znanja.

Ipak, nekoliko je tema kojima želim da posvetim posebnu pažnju.

Prva je, svakako, proglašenje Statuta AP Vojvodine. Statut je najviši pravni akt AP Vojvodine i Skupština AP Vojvodine bila je u obavezi da ga usvoji odmah po konstituisanju. Nažalost, na saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije čekalo se duže od godinu dana, dokument je pokrajinskom parlamentu vraćan na doradu, a samo poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu želeli da učestvuju u tome.

Takođe, ne treba zaboraviti da pokrajinska administracija nije aktivno učestvovala u donošenju Zakona o javnoj svojini, iako je njime definisana i imovina AP Vojvodine, kao i lokalnih samouprava. Sednica Skupštine AP Vojvodine na kojoj je trebalo da budu usvojeni amandmani na predlog zakona, volšebno je, telefonskim putem, otkazana veče pre održavanja sednice.

Ipak, nešto po čemu će ostati zapamćen ovaj skupštinski saziv jeste činjenica da je poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine 29 puta tražila da se poslanici Skupšptine AP Vojvodine izjasne o obeštećenju Vojvodine zbog privatizacije Naftne industrije Srbije.

Pre četiri godine, 16. jula 2008. godine, dana kada je konstituisan ovaj skupštinski saziv, prvi put podnela sam inicijagivu LSV da se Skupština Vojvodine, kao najviše predstavničko telo građanki i građana Vojvodine, izjasni o gasnom aranžmanu sa Rusijom i privatizaciji NIS-a. Tada ta inicijativa nije prihvaćena. Kasnije je na svakoj narednoj sednici šef poslaničke grupe LSV Branislav Bogaroški iznova ponavljao inicijativu da AP Vojvodina bude obeštećena zbog sramne prodaje najvrednijeg resursa APV. Zašto insistiramo i insistiraćemo i dalje na ovome?

Naftna industrija Srbije je bila jedan od najbitnijih resursa, kako Autonomne Pokrajine Vojvodine, tako i države Srbije, 90 posto kapitala NIS-a jeste na teritoriji Vojvodine, jeste vojvođanski NAFTAGAS, 80 procenata zaposlenih u Naftnoj industriji Srbije jesu iz Vojvodine. Knjigovodstvena vrednost Naftne industrije Srbije bila je milijardu i 400.000.000 dolara, a naftne rezerve bile između 7,5 i 9 milijardi dolara u momentu kada je Naftna industrija Srbije prodata je za samo 400.000.000 evra, što je na nivou jednogodišnje eksploatacije nafte i gasa na teritoriji Vojvodine.

Koliko god neko smatrao da Skupština Vojvodine nije trebalo da raspravlja o energetskom sporazumu sa Rusijom i sramnom poklanjanju NIS-a ruskoj kompaniji, volim da podsetim da je upravo ovaj dom još 2005. godine ukazao na štetnost Ugovora o izgradnji auto-puta Horgoš-Požega, a 2008. bili smo svedoci upravo činjenice da je ovaj ugovor i raskinut. Samo od predstavnika pokrajinske adminisgracije zavisi koliki je politički uticaj Skupštine i Vlade AP Vojvodine na donošenje odluka na republičkom nivou. Naš prioritetni zadatak mora biti zaštita interesa Vojvodine i svih njenih građanki i građana.
I za kraj, sigurna sam da će kad-tad vojvođanska administracija morati da se izjasni zbog sramne privatizacije NIS-a i tražiti obeštećenje pokrajine. Mene neće biti sramota, jer je Liga socijaldemokrata Vojvodine jedina koja nije ćutala o ovome sve ovo vreme.