BEOGRAD – Poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine podržaće izmene zakona o izgradnji u skladu sa sudbinom koju dožive njeni amandmani, podneti sa željom da se predloženi tekst poboljša, istakla je danas poslanica LSV Nada Lazić.



Tokom rasprave o Predlogu izmena i dopuna zakona o planiranju i izgradnji koji omogućava dobijanje građevinskih dozvola za 28 dana, Lazićeva je upozorila da razume pristup promeni zakona kako bi se zadovoljio ekonomski aspekt i doveli investitori, ali da se to ne sme raditi po svaku cenu jer bi se moglo napraviti više štete nego koristi.

Veliki broj zamerki

Ona je upozorila na mišljenje Udruženja građevinskih inženjera koji su ocenili da je u poslednjih 25 godina svaki ministar građevine donosio svoj zakon o planianju i izgradnji i da je on, po pravilu, bio gori od prethodnog, dodavši da će praksa pokazati da li će i ovaj doživeti takvu sudbinu. Lazićevoj je sporno i to što se u obrazloženju predloga zakona navodi da se nije pristupilo izradi novog zakona, uprkos činjenici da je stari pretrpeo mnogo izmena, jer bi „procedure bile uspoorene dok državni organi sagledaju sva nova rešenja iz zakona“.
– To bi značilo da i nije važno šta drugi resori imaju da kažu o ovom zakonu i šta bi imali kao primedbe ili neke svoje stavove, jer se jako žurilo da se ovaj zakon donese – navela je Lazićeva dodajući da će se ona, ipak, zadržati na kritikama iz segmenta zaštite životne sredine. U vezi sa tim, upozorila je na činjenicu da u obrazloženju predloženog akta, gde se govori o tome da je definisan njegov odnos sa drugim zakonima, nema navedenog Zakona o zaštiti živote sredine, iako je aspekt zaštite životne sredine veoma bitan prilikom izgradnje.
– Procena uticaja na životnu sredinu je sastavni deo tehničke dokumentacije bez koje se, praktično, ne može pristupiti izvođenju pojekta i vrši se u skladu s postupku propisanim posebnim zakonom. S obzirom na brzinu dobijanja svih papira, pitanje je kako će se sprovoditi u skladu sa ovim što je definisano kada su u pitanju posebni zakoni iz oblasti zaštite životne sredine – navela je ona.

Ko određuje preči interes

Poslanica LSV je ocenila da je loše rešenje, predloženo ovim zakonom, da se posebni zakoni koji značajno komplikuju izdavanje građevinskih dozvola ne sprovode dok se ne izmene i usklade sa odredbama ovog zakona.
– Ovo može da znači da, ako se zbog interesa investitora proceni da su uslovi zakona iz oblasti zaštite životne sredine prepreka za njegov dolazak, se oni neće primenjivati dok se ne promene tako da mu odgovaraju – rekla je Lazićeva upozorivši da postoji preko 100 dokumenata koji sadrže propise iz oblasti zaštite životne sredine.
– Definisana je potreba poštovanja održivog razvoja, potreba zaštite životne sredine, zaštita eksploatacije resursa i tako dalje. Bojim se da će se ponoviti praksa da se aspekt zaštite životne sredine stavlja u drugi plan – rekla je ona ukazavši da se prilikom donošenja strategija ili usvajanja međunarodnih konvencija, vrlo lako obećava mnogo toga što se kasnije u praksi ne sprovodi. Zato upozorava da se ne sme dozvoliti da prioritet ima zadovoljavanje želja investitora koji su nam neophodni.

Šta je s evropskim standardima

Nada Lazić je pitala da li će investitor iz Nemačke, koji najavljuje izgradnju farme za uzgoj 1,5 miliona svinja, voditi računa o nitratnoj direktivi, koju bi u Nemačkoj morao da poštuje.
– Mi, na žalost, još uvek nismo usvojili ovaj dokument, ali nam to predstoji u procesu pridruživanja. A to zagađenje životne redine sa farmi i klanica, odnosno opterećenje azotom je vrlo bitna i vrlo zahtevna direktiva. Da li će se u ovom slučaju primenjivati taj propis – pitala je Lazićeva. Kao drugi primer navela je investitora iz Turske koji je zainteresovan da proizvodi drvene pragove za pruge i palete u Šapcu, jer mu je taj položaj odličan u odnosu na šume u Bosni, Vojvodini i Hrvatskoj.
– Na pomen Vojvodine i šuma, o tome kako Vojvodina ima šume, meni je vrlo loše. Zato što Vojvodina nema šuma ni za potpalu, jer ima pošumljenost najmanju u Evropi: šest odsto je pod šumama, a evropski minimum je 14 procenata. I gde je u svemu ovome ekološki pristup – zapitala je poslanica LSV. Dodala je da svi ti primeri potvrđuju da je neophodno postojanje međuministarskog tela na nivou Vlade koje bi usklađivalo planove ekonomskog razvoja sa ekološkim ograničenjima i konfliktima, što je inače praksa u svim zemljama, kako onim koje su u procesu pridruživanja, tako i onima koje su već članice EU.

Bolje da odmah glasamo

Inače, na početku rasprave Lazićeva je zamerila što se opet predlozi zakona poslanicima dostavljaju u izuzetno kratkom roku i u šali rekla da bi, da je neozbiljna, sada predložila predsednici skupštine da se odmah pređe na glasanje kako bi vladajuća većina usvojila predloženi zakon i kako bi se izbegao privid o tome kako se parlament i poslanici uvažavaju. Ukazala je na to da predloženi akt ima 270 strana obimnog teksta koji je pretrpeo značajne izmene i prekrajanja, a da poslanici nisu imali vremena za njegov stučni pregled.