NOVI SAD – Glorifikacija Dragutina Dimitrijevića Apisa je veličanje političkog naslja, gaženja institucija i pravnog poretka i vrlo je opasna poruka koja se time šalje društvu jer je Apis vrlo aktivno učestvovao u dva politička ubistva, ocenio je član Političkog saveta Lige socijaldemokrata Vojvodine i istoričar Milivoj Bešlin.



Gostujući u emisiji „Sučeljavanje“, na Radio-televiziji Vojvodine, Bešlin je podsetio na ubistva srpskog vladarskog para Obrenović i austrougarskog prestolonaslednika, upozorivši da ubistvo Obrenovića nije obično ubistvo već ritualno, u kom su žrtve iskasapljene. 

– Mi smo zemlja koja je izgubila premijera i sad se zaista pitam kakva je suštinska razlika između 1903. i 2003. godine. Između 12. marta i Majskog prevrata? Šta se nama, u kontekstu glorifikacije i veličanja Apisa, zapravo šalje kao poruka – navodi Bešlin. Podsetio je da je Apis nakon toga vrlo aktivno učestvovao u političkom životu rušeći institucije i pravni poredak Srbije, kao i da su mu pre skupštinskih odluka donosili zakone na odobravanje, te da je vrlo često znao da ministre gađa različitim stvarima kad mu se neke odluke ministara ne bi svidele. 

Manifestacija fašizma je veliki problem

Govoreći o otvaranju kancelarije mađarske ekstremno desničarske partije Jobik u Senti, Bešlin je upozorio da je prvo neophodno jasno istaći reč o fašističkoj stranci, što potvrđuje i njihova ideologija. 

– Oni imaju neku svoju gardu, uniforme, marširali su ulicama Budimšpešte, ulazili su u sela nadomak Budimpešte u kojima su živeli Romi i vršili nasilje nad njima. Spot za njihovu poslednju parlamentarnu kampanju je pravio jednu igru reči između Roma i komaraca jer na mađarskom su te reči slične, i onda su se oni predstavljali kao stranka koja se zalaže za istrebljivanje komaraca – upozorio je Bešlin. Dodaje da ponašanje Jobika odgovara mađarskom premijeru Viktoru Orbanu jer situaciji kada je najveća opoziciona stranka na fašističkoj desnici, onda alternative nema i Evropa mora da razgovara sa njim. 

– Svaka manifestacija fašizma u Vojvodini, bilo mađarskog, bilo srpskog, imali smo Nacionalni stroj pa su pale optužnice, svaka manifestacija fašizma je, koliko mala bila, užasan i veliki problem i moramo skretati pažnju na njega – istakao je Bešlin. Dodao je da se u Mađarskoj stvara i podstiče nacionalna frustracija, jer se na svakom koraku nalaze karte Sentištvanske Mađarske, a da reljefi sa tom mapom postoje na trgovima u manjim gradovima u Mađarskoj.

– Dakle, vi u kolektivnoj svesti građana predstavljate granice svoje zemlje koje nisu realne. I kada se oni suoče sa realnošću, to stvara neminovno nacionalnu frustraciju koja može biti opasna, a ta tenzija se diže u Mađarskoj. Verujem da će se dizati do 2020. godine, kada je godišnjica Trijanona i ja se pitam šta će onda da se desi – rekao je Bešlin. 

Poštovati Briselski sporazum

Govoreći o nedavnom glasanju o prijemu Kosova u Unesko, Bešlin je upozorio da je vlast potpisala Briselski sporazum u kojem stoji da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne organizacije, a da nas je onda pokušaj ulaska u Unesko odjednom iznenadilo. 

– Mislilm da pre svega konsenzus moramo da napravimo po pitanju Briselskog sporazuma. To je međunarodni dokument koji je Srbija potpisala. Mislim da je to dokument koji ide u pravcu rešavanja kosovskog pitanja i da pre svega moramo da se koncentrišemo na to – rekao je Bešlin. Ocenio je i da Brisel i Berlin moraju da pritisnu kosovske vlasti da sprovedu ono što je dogovoreno. 

– Ključna stvar svih nas ovde na Balkanu je da moramo da se držimo potpisanog. Ovde se olako prethodnih dvadesetak godina štošta obećavalo, potpisivalo i nije se sprovodilo. Mnoge su to vlasti to činile. Tako da bi sad bilo vrlo važno da ono što je potpisano Briselskim sporazumom sprovede u delo i da se ide dalje u toj pacifikaciji odnosa – rekao je Bešlin. Govoreći o nabavci oružja u regionu , koja se najavljuje, Bešlin je upozorio da ovoga puta moramo da budemo pametniji, jer ako pacifikujemo odnose na Balkanu sprečavamo mogućnost mešetarenja velikih sila u regionu. A govoreći o nacionalnoj homogenizaciji, Bešlin ocenjuje da je to vrlo osetljivo pitanje.

– Kad se homogenizujete, vi se homogenizujete uvek protiv nekoga i to je onda zaista problem. Pitanje je koji su to ciljevi sa kojima idete. Koje su to ideje koje će da nas vode u tu nacionalnu homogenizaciju – upitao je Bešlin. Ocenio je i da homogenizacija nalaže podređenost pojedinca kolektivu i najčešće poziva na neku vrstu jednoumlja. 

– Srbija je izašla iz jednoumlja kao društvo i ono što je nama potrebno nije homogenizacija. Nama je potrebno insistiranje na pluralnosti društva da bi smo naučili da sve razlike koje među nama postoje i koje moraju postojati, moramo da prevazilazimo razgovorom i dijalogom. I to je ideja civilizovanog društva, a homogenizacioja je neka vrsta povišene nacionalne temperature koja, nažalost, nikada ne može da dovede do nećega dobrog – zaključio je Bešlin. 

 

(BILSV, 13. 11. 2015)