NOVI SAD - Pozivanje predstavnika crnogorske opozicije na susret sa Putinom je potez koji ne ide u prilog dobrosusedskih odnosa u regionu. Reč je o političkim strukturama koje su više puta pokušale da izazovu nasilje u Crnoj Gori, da bi njihove antidržavne aktivnosti kulminirale u oktobru 2016. u pokušaju terorizma na dan izbora. Proces pred crnogorskim Specijalnim sudom je daleko odmakao, postoji mnoštvo dokaza o njihovoj umešanosti u planiranju krvoprolića, kao i o pokroviteljskoj ulozi ruskih obaveštajaca u tom činu – ocenjio je za Danas istoričar Milivoj Bešlin u vezi sa susretom predsednika Rusije, Vladimira Putina, koji je  Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, upriličio je tokom nedavnog boravka u Beogradu, sa predstavnicima političkih struja iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji se zalažu za, s jedne strane, raspad države i jasno okretanje od EU i NATO kursa ka onom koji priželjkuje ruska zvanična politika, a druge, smenu vlasti koja je predvodnica članstva u NATO i, deklarativno, pobornica punopravnog članstva u Uniju.

Da nije bilo jasnih indikacija o tome da je Rusija umešana u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, odnosno da ih nema, vrlo izraženih, u kontekstu davanja jasne podrške vlasti u Republici Srpskoj za pokušaje raspada i secesionizma, situacija u kojoj se Vladimir Putin u Beogradu, na ručku, sreće sa predstavnicima crnogorske opozicije, poslanikom Ujedinjene CG, Goranom Danilovićem i predsednikom Prave Crne Gore, Markom Milačićem, odnosno liderom bosansko-hercegovačkog entiteta, Miloradom Dodikom, ne bi zapao, na ovaj način, u fokus pažnje javnosti.

– Državni organi Srbije su se prema tome odnosili sa puno kontradikcija. Setimo se da je tadašnji premijer Vučić najpre potvrdio sve navode crnogorskih organa, da je čak i potvrdio pokroviteljsku ulogu Rusije, mada je koristio čudan eufemizam, „elemenat inostranosti“, koji je pomogao pokušaj državnog udara. Dakle, Srbija nije neobaveštena. I posle svega vi takve ljude redovno pozivate u Beograd. Zamislite obrnutu situaciju – ističe sagovornik našeg lista.

Milivoj Bešlin dodaje da, iako su u pokušaju državnog udara učestvovali i penzionisani visoki oficiri MUP-a Srbije, a sama zavera planirana na teritoriji Srbije, nema potvrda o umešanosti zvaničnog Beograda u tome, ali, kako kaže naš sagovornik, ima mnoštvo dokaza o ruskoj umešanosti.

– Prva reakcija Srbije, dakle, pomoć crnogorskim organima u rasvetljavanju ovog čina je bila u interesu obe države i dobrosusedskih odnosa. A onda je Srbija, imam utisak, počela da prati ruske interese na Balkanu i da okreće svoj kurs. Od tada optuženici za terorizam su omiljeni gosti Vučiću u njegovom pokušaju da se prikaže kao svesrpski lider. Podsećam, on je predsednik građana Srbije, ne predstavnik Srba u regionu – smatra Milivoj Bešlin. Sagovornik Danasa zaključuje da su Putinu u Beograd, prilikom zvanične posete Srbiji, dovedeni građani susednih država, koji aktivno i otvoreno učestvuju u destabilizaciji vlastitih država.

– Dovedeni su ljudi koji upravo u ruskom interesu pozivaju na nasilno razbijanje ili ukidanje svojih država (BiH i CG). Time je vlast u Srbiji još jednom interese našeg društva podredila interesima režima u Kremlju. Naš prvorazredni interes je stabilan region i harmonizacija odnosa sa susedima, a ovakvim potezima se to ne postiže. Kao da šarplaninac nije bio dovoljan da se dodvore Putinu, već je trebalo dovoditi Dodika i optužene za terorizam iz CG – smatra Milivoj Bešlin.

(SzILSV, 25.01.2019)