NOVI SAD - Današnja Politika podseća da je Skupština AP Vojvodine usvojila 28. februara 2003. godine Rezoluciju o nepriznavanju kolektivne krivice, a koju je potpisao tadašnji predsednik skupštine Nenad Čanak. Za usvajanje rezolucije glasala je većina od 120 poslanika, koju su činile stranke tadašnjeg DOS-a.
Usvajanje tog dokumenta inicirao je tadašnji predsednik pokrajinskog parlamenta i lider LSV-a Nenad Čanak, a on je istovremeno bio i prvi funkcioner koji je položio vence na spomenik nevino stradalim Mađarima u Kanjiži. Na pitanje pod kakvim je okolnostima usvajana rezolucija, potpredsednica pokrajinskog parlamenta i funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević objasnila je za Politiku da se Pokrajinska skupština prva odvažila da progovori o suočavanju sa prošlošću.
- I pre usvajanja rezolucije, na inicijativu tadašnjeg predsednika skupštine Nenada Čanka, 21. decembra 2000. godine skupština je donela odluku o obrazovanju Anketnog odbora za utvrđivanje istine o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini. Odbor je radio pune četiri godine, i 13. avgusta 2004. godine Skupština APV je usvojila njihov izveštaj. Sve to govori upravo u prilog činjenici da se pokrajinska skupština, na svaki mogući način koji je u skladu sa njenim nadležnostima, trudila i borila da dokaže da nije bilo kolektivne krivice niti da može da se manipuliše istorijskim činjenicama vezanim za Drugi svetski rat - rekla je Sedlarevićeva. U tekstu rezolucije usvojene pre osam godina navodi se između ostalog i da će Izvršno veće APV „pripremiti pregled svih normativnih akata donetih u toku i nakon Drugog svetskog rata koja su bila zasnovana na principu kolektivne krivice nekih građana Vojvodine", te da će predložiti nadležnim organima pokrajine, republike i tadašnje državne zajednice da ih stave van snage.
(BILSV, 18.10.2011.)