NOVI SAD – Poenta izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu bila je davanje 30 odsto državnog zemljišta na 30 godina investitorima, a o ostalom se malo manje vodila pažnja zbog čega je u zakonu napravljeno više grešaka među kojima je najgrublja ona sa ukidanjem prava žalbe na licitaciju za poljoprivredno zemljište, ocenio je sinoć pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški. 

Gostujući u emisiji „Sučeljavanje“ na Radio-televiziji Vojvodine, Bogaroški je detaljno pojasnio kako je usvojenim izmenama zakona ukinuta mogućnost žalbe tako što se stav zakona koji to pravo utvrđuje poziva na stav zakona u kojoj je takva mogućnost izbrisana što, prema njegovim rečima, znači da na odluku komisije koja odlučuje o davanju zemljišta u zakup nema prava žalbe i da se ona ima primenjivati kakva god da je. Bogaroški nije želeo da tumači da li je reč o nečijoj nameri ili gruboj omašci. 

– Član  64. koji se odnosi na licitaciju je nesprovodiv. Ako je poljoprivrednik sa teritorije Republike Srbije onda se žali, recimo ministarstvu, a ako je sa teritorije Vojvodine, onda se žali nama. Mi sednemo da primenim zakon, uzmemo član 64. stav 5. koji nas upućuje na stav 3. U  stavu 3. je to obrisano i onda ne znamo šta da radimo – precizirao je pokrajinski sekretar. Bogaroški je istakao da je zbog toga najispravnije vratiti zakon nazad u proceduru i ispraviti tu grešku, a tu priliku treba iskoristiti i poraditi i na drugim delovima zakona.

Zakon pravljen za “Tenis”

Branislav Bogaroški je podsetio da je još pre godinu dana javno potpisan memorandum o razumevanju sa nemačkom kompanijom “Tenis”, kada je objavljeno da će ona doći u Srbiju i otvoriti dvadesetak farmi, te da će svakoj od njih biti potrebno od tri do pet hiljada hektara zemlje. 

– Ne znam zašto se to sada zamagljuje kad će to da se pokaže. Godinu dana pre usvajanja zakona potpisan je memorandum, donet je zakon i sada dolaze ljudi da završe svoj posao. Znači, prevashodno je interes velikih investitora. I ono što je tu bilo sporno jeste isključivanje fizičkih lica koja su do sada bila zakupci – rekao je Bogaroški. Upozorio je da će ljudi koji su svoju poljoprivrednu proizvodnju do sada bazirali na zakupu državnog zemljišta sada ostati bez te mogućnosti, a ulagali su u proizvodnju, traktore, mehanizaciju.

Protiv prodaje državne zemlje

Pokrajinski sekretar je rekao i da se protivi prodaji državnog poljoprivrednog zemljišta, istakavši da paori zemlju prodaju samo kad su u nuždi. Upozorio je i da država od 2006. do 2016. godine ne može da uvede red u izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta jer je evidetno administrativno nesposobna, a da takva sada treba da uđe u proces prodaje te zemlje. 

– Ako napravite grešku na licitaciji ili davanju u zakup, ta greška može se ispravi. Malo teže ako je na 30 godina, ali i to se da ispraviti. A kad se zemljište jedanom proda, a bude li se prodavalo tako kako se, recimo, daje u zakup u Somboru, onda se bojim da ne da nismo uradili ništa, nego smo uradili ozbiljan zločin. Jer, nazad od toga nema – rekao je Bogaroški. Dodao je i da niko ne tvrdi da je dosadašnji sistem bio savršen i bez grešaka, ali je istakao da je neophodno zakon primenjivati kako treba, makar u delu koji treba da spreči uzurpaciju zemljišta. 

 

Ko je uzurpirao zemlju u Somboru?

 

U tom kontekstu naveo da je neophodno otkriti ko je uzurpirao zemljište u Somboru i prošao nekažnjeno za razliku od paora koji su za isti postupak zasluženo kažnjeni. 

– Povod im je bio to što je neko pravno lice, a mene interesuje koje je to pravno lice, uzurpiralo 2.500 ili 2.300 hektara. Ministarka je bila tamo, nije dala saopštenje. Mene, iskreno rečeno, ne zanima ni ko je bio ni šta je radio, mene zanima ko je uzurpator. Da li je izašla inspekcija? Ako ima uzurpacije, kako će taj biti kažnjen? I to je ono što očekujemo, jer ukoliko se to ne desi, onda smo džabe krečili – naveo je on. Bogaroški je upozorio i na nezvanične tvrdnje u javnosti da je navedeni uzurpator neko ko je već viđen kao poželjni investitor koji treba da dobije to zemljište u zakup na 30 godina. 

– Da li će onda ovo zakonsko rešenje služiti za legalizaciju nelegalnog stanja – zapitao je Bogaroški upozorivši da na teritriji Vojvodine postoje samo četiri poljoprivredna inspektora, a da pokrajina nema takvu inspekciju u svojoj nadležnosti. 

– Mi bi to vrlo rado uzeli u svoju nadležnost. Štaviše, mislim da u svakoj lokalnoj samoupravi treba da bude poljoprivredni inspektor, jer njih trenutno u Vojvodini ima četiri. Četiri čoveka ne mogu da iskontrolišu ni Sombor, a ne celu Vojvodinu – naveo je Bogaroški.

(BILSV, 11. 02. 2016)