Problemi Vojvodine vidljivi i iz Brisela

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Izjave | Četvrtak, 19. 09. 2013. | Komentara: 0

Problemi Vojvodine vidljivi i iz Brisela

NOVI SAD – Komentarišući izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za našu zemlju Jelka Kacina da je sada trenutak za rešavanje pitanja ustavnog i zakonskog uređenja autonomije Vojvodine, zamenica predsednika poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Maja Sedlarević ocenila je za TV B92 da otvaranje vojvođanskog pitanja baš u ovom trenutku nema separatistički prizvuk.

LSV

Kako je dodala, to samo govori o tome da su problemi Vojvodine realni i vidljivi do Brisela.

– Evo i neki evropski zvaničnici kažu da Ustav nije dobar, kao što nije, posebno po pitanju položaja AP Vojvodine. Položaj Vojvodine nije jasno definisan i zbog toga nam se, ja sam sigurna, i dešavaju te stvari koje se dešavaju – navela je Sedlarevićeva. Dodala je da je sigurna da Evropska unija neće dozvoliti da problemi koje ne budemo sami rešili ostanu nerešeni.

(BILSV, 19. 09. 2013)



Izjave | Ponedeljak, 21. 10. 2019. | Komentara: 0

Ne verujem u dobre namere Rusije

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je sinoć, komentarišući posetu ruskog premijera Beogradu, da je interesantno to što se Dmitrij Medvedev susreo i sa Miloradom Dodikom. On smatra i da za to postoji dobar razlog – da Srbija i Republika Sprska budu „nepotopivi nosači ruskih aviona“ u srcu Evrope.
Izjave | Ponedeljak, 21. 10. 2019. | Komentara: 0

Poseta Medvedeva manifestacija stava da je Srbija ključna ruska ispostava u ovom delu Evrope

Generalni sekretar Bojan Kostreš ocenio je da je proslava 75. godišnjice oslobođenja glavnog grada Srbije dobar razlog za posetu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, ali da ga je rastužio utisak da je to bio još jedan pokušaj manifestacije stava da je Srbija ključna ruska ispostava u ovom delu Evrope.
Izjave | Nedelja, 06. 10. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Tragedija devedesetih je počela 6. oktobra 1988.

Šesti oktobar je trebalo da bude raskid sa sistemom kakav je bio u vreme Slobodana Miloševića i on je u sebi morao da podrazumeva ne samo zabranu SPS-a, JUL-a, SSJ i SRS-a i lustraciju njihovih rukovodstava, nego i jednu široku akciju denacifikacije Srbije, uz sistemske promene u samom uređenju društva – što je trebalo da znači decentralizaciju i jedan meki prelaz na tržišnu ekonomiju u punom smislu te reči, kaže Nenad Čanak.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook