Revitalizacija Begeja dobra vest

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Izjave | Četvrtak, 25. 02. 2021. | Komentara: 0

Revitalizacija Begeja dobra vest

NOVI SAD – Pokrajinska poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nataša Lalić izjavila je da je projekat revitalizacije kanala Begej konačno dobra vest za sve one koji žive u tom području. Ona je tokom današnjeg zasedanja Skupštine AP Vojvodine i rasprave o Predlogu pokrajinske skupštinske odluke o donošenju prostornog plana područija posebne namene revitalizacije kanala Begej, istakla da je to dobra vest posle niza loših ekoloških projekata, i onih koji su upitni, na teritoriji srednjeg Banata i grada Zrenjanina, počevši od Fabrike vode do potencijalnog zagađivača vazduha Ling Longa. 

LSV

- Više od 60 godina kanal Begej nije plovan. On je u periodu pre toga predstavljao vodnu sponu između Dunava u Srbiji i Temišvara u Rumuniji. Kvalitet životne sredine na ovom području je poprilično degradiran iz više razloga, a jedan od njih jeste kontinuirano višedecenijsko zagađenje kanala Begej i mi koji živimo na tom prosotru znamo kako to izgleda. Kada je rađeno višegodišnje ispitivanje kvaliteta vode u starom Begeju i u delu plovnog Begeja, koji se nalazi baš u tom potezu od račve Klek pa do granice sa Rumunijom, došlo se do zaključka da je to voda koja je potpuno van klase svakog kvaliteta i da je kanal Begej najzagađeniji i najugroženiji vodotok ne samo u Vojvodini, nego i u Srbiji – naglasila je Lalić.

Cilj projekta je izmuljivanje, odnosno vađenje sedimenta koji je nataložen na dnu i na stranama kanala, da bi se stvorili uslovi da Begej postane koliko-toliko plovan, jer je njegova trenutna dubina u proseku oko 2.5 metra. Prema njenim rečima, osim što će se stvoriti mogućnost plovidbe na kanalu, samim tim što će se izmuljiti, doći će i do poboljšanja stanja akvatične sredine. Upozorila je da sediment, odnosno mulj koji se sada nalazi u Begeju, sadrži metale iz grupe toksičnih metala, te da se prilikom odlaganja na deponiju mora voditi računa o tome da oni ne prodru u zemljište, jer bi to dodatno ugrozilo sredinu i oštetilo same podzemne vode na toj teritoriji. 

Lalić napominje da je mnogo faktora koji utiču na stanje kanala Begej, među kojima su uticaj čoveka, industrije, loš kvalitet same kanalizacione mreže u ovom području, odnosno njeno nepostojanje u opštini Žitište. 

- Ovaj projekat je dobar, ali mi u ovom momentu i na ovaj način lečimo posledicu i ukoliko se ne odlučimo da promenimo ponašanje i ne sprečimo dalji tok degradacije, ne lečimo uzrok, naći ćemo se u situaciji da posle 10, 20 ili više godina opet imamo istu situaciju i opet smo u problemu. Naša poslanička grupa će podržati Predlog pokrajinske skupštinske odluke o donošenju prostornog plana područija posebne namene revitalizacije kanala Begej, jer se stvara zadravija ekološka sredina i uspostavlja međunarodna saradnja sa Rumunijom – zaključila je Lalić.

(SzILSV, 25.02.2021)



Izjave | Subota, 09. 07. 2011. | Komentara: 0

Sedlarevićeva u Briselu o otvaranju predstavništva AP Vojvodine

NOVI SAD/BRISEL - Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine mr Maja Sedlarević, u sklopu svoje posete Briselu, posetila je i Misiju Srbije pri EU, gde je razgovarala sa drugim sekretarom Misije Draganom Stojovićem o mogućnostima Vojvodine u regionalnoj saradnji.
Izjave | Subota, 09. 07. 2011. | Komentara: 0

Srbija bi svake godine morala imati predstavnika u Srebrenici

NOVI SAD - Takav propust više ne bi smeo da se dogodi. Srbija bi svake godine morala da ima predstavnika na obeležavanju godišnjice genocida u Srebrenici" izjavio je za Danas zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš zamoljen da prokomentariše to što neće biti državnih zvaničnika Srbije na obeležavanju srebreničkog genocida, 11. jula u Potočarima.
Izjave | Sreda, 06. 07. 2011. | Komentara: 0

Jerkov: Očekujemo podršku za izmene zakona o lustraciji

NOVI SAD - Liga socijaldemokrata Vojvodine novembra prošle godine dostavila je Skupštini Republike Srbije predlog za izmenu Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (Zakona o lustraciji), kojim bi se važenje tog akta koji praktično nije ni zaživeo, sa 10 produžilo na 20 godina, ali do danas to nije stiglo na dnevni red parlamenta.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook