BEOGRAD – Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Marinika Tepić zatražila je danas od ministarke pravde da još jednom razmotri opciju oko preimenovanja termina „seksualno uznemiravanje“ u termin „polno uznemiravanje“. Ona je tokom rasprave o amandmanima na set pravosudnih zakona, među kojima je i Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, istakla da polno uznemiravanje podrazumeva uznemiravanje između lica različitog pola, a seksualno može biti između lica istog pola. 

Ukazala je i na niz zakona, strategija i akata Republike Srbije koji se bave direktno ili indirektno ovom problematikom i koriste upravo reč seksualno uznemiravanje a to su: Zakon o radu, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o oglašavanju, Zakon o potvrđivanju revidirane Evropske socijalne povelje, Nacionalnoj strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2008-2013), Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011-2015), Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije (2013-2018), Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost (2016-2020), Opšti i posebni protokoli za zaštitu žena i dece žrtava nasilja, kao i u prevodi presude Evropskog suda za ljudska prava.

Komentarišući Predlog izmena Krivičnog zakonika koji će uvrstiti i krivično delo negiranja genocida, Tepić je u izjavi novinarima rekla i da LSV traži promenu zakona kako se ne bi sankcionisalo samo negiranje genocida koje su utvrdili srpski sudovi ili međunarodni krivični sud.

- Po kom osnovu je ministarstvo vršilo selekciju koji će međunarodni sud, odnosno njegove pravosnažne presude primenjivati ili ne - to je apsolutno po nama nedopustivo. Pa nije, valjda, da ćemo mi pre prepoznavati genocid u Kongu nego na teritoriji bivše Jugoslavije i genocida i ratnih zločina koji su počinjeni u ime naše republike u kojoj i danas živimo? – upitala je Marinika Tepić.

Ona je istakla i da je od danas na svom radnom materijalu i laptopu počela da ističe da je u Srebrenici bilo genocida, dodajući da nije rešenje da se taj problem iznosi na taj način, nego da se poštuju pravosnažne međunarodne presude, naročito kada je reč o delima koji se tiču naše države.

(BILSV, 18.11.2016)