BEOGRAD – Dopunom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i u ruralnom razvoju nastavlja se serija nepovoljnih zakonskih propisa po poljoprivrednike, naročito za male nosioce porodičnih gazdinstava, jer taj Predlog predviđa umanjenje subvencija za poljoprivrednu proizvodnju, upozorila je tokom preksinoćnje rasprave u Narodnoj skupštini poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić.

Kako je navela, to se pre svega odnosi u pogledu podsticaja za biljnu proizvodnju gde će, umesto dosadašnjih minimalno 6.000 dinara po hektaru ubuduće ta suma biti maksimalno moguća, a slična situacija je i sa drugim subvencijama.

Korupcija u najavi

Upozorila je da je tim predlogom predviđena i isplata subvencija po redosledu podnošenja uredno podnetih zahteva, a da će podnosioci nepotpunih zahteva dobiti rok za dopunu dokumentacije, nakon čega će biti isplaćeni ako u trenutku dopune zahteva bude raspoloživih sredstava.

– Ove godine, koliko znam, subvencije su bile isplaćene negde do početka maja, a ostali zahtevi posle tog datuma nisu više isplaćivani. Mi smatramo da je ovo vrlo opasno, s obzirom da daje prostor za korupciju, odnosno za mogućnost manipulacije. Jer, onaj službenik koji bude prihvatao zahteve može da zahteva dopunu i da na neki način omogući, kako bi to rekli, “našima da dobiju, a neki drugi da ne dobiju”. Smatramo da ovako formulisan član to omogućava. Samo ću podsetiti da poljoprivrednici u okruženju imaju najmanje 200 evra po hektaru – upozorila je Lazić. Poslanica LSV je navela da u budžetu nije ispunjen ni uslov iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine da najmanje pet odsto sredstava iz nacionalnog budžeta bude za agrarni budžet namenjeno. Zapitala je i kako će u tim uslovima poljoprivrednici živeti kada ostare.

– Od poljoprivredne penzije živi oko 220 hiljada penzionera, a oko 100 hiljada je uskraćeno za to pravo, jer nisu uspeli da navrše potrebni staž od najmanje 15 godina, odnosno one uplate od najmanje 15 godina. Prosečna penzija je oko 11 hiljada dinara, što je ubedljivo najmanje među onih 1. 720. 000 – 1. 730 000 hiljada penzionera u Srbiji – navela je Lazić.

– Posebno naglašavam poziciju udovica i dece pokojnih penzionera, a njih je oko 25 hiljada. Oni primaju 7,5 hiljada dinara. Postavljam pitanje, ovde smo danas slušali puno procenata, milijarde su samo letele, ko može živeti od ovolike sume? To je ono što građane interesuje - koliko onih sredstava mogu dobiti da bi mogli da prežive – zapitala je poslanica LSV upozorivši da će, ako država ne preduzme nešto, većina zemljoradnika u starosti postati socijalni slučajevi koji će opet doći na šalter države.

Šta je sa “Zelenim fondom”

Nadu Lazić je interesovalo i gde se u budžetu nalazi “Zeleni fond”, čije formiranje je najavljeno u septembru, kao i da li će biti subvencionisanja u oblasti životne sredine. Ministra finansija pitala je i kakav je stav u pogledu konačnog formiranja „Zelenog fonda“ kako bi se najzad pristupilo rešavanju pitanja iz oblasti životne sredine.

– Videli ste sigurno svi ovaj pregled stanja, odnosno mišljenja EU u oblasti o životnoj sredini, odnosno Poglavlje 27, da tu ne stojimo sjajno, da smo i u pogledu otpada i u pogledu voda izuzetno loši. Zato pitam da po tom pitanju nešto kažemo, jer ovako kako je sada, a vidim da to očigledno još uvek nije prioritet dok je i premijer izašao, da jednostavno pokušamo da krenemo da se pomerimo sa mrtve tačke. Jer ćemo doći u situaciju kada nam budu sredstva na raspolaganju da nećemo biti spremni da ih uzmemo – rekla je poslanica LSV.

(BILSV, 11. 12. 2015)