BEOGRAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je ocenio da su i Kongres Srpske radikalne stranke u Hrtkovcima i incident ispred pekare „Roma“ u Borči svinjarije i da je država u oba slučaja zakazala. On je u emisiji „Hit tvit“ na televiziji Pink, u kojoj je gostovao i lider SRS Vojislav Šešelj, kazao da je SRS, koju je okarakterisao kao zločinačku organizaciju, trebalo zabraniti još 2000. godine.

Država zakazala zbog skupova u Hrtkovcima i Borči

- Počektom devedesetih je naročito u Sremu 24 mesta bilo izloženo divljanju ultranacionalista od kojih se najviše isticala grupa oko Šešelj dr Vojislava. Od tih 24 mesta o kojima pričam, gde su u početku bili Slankamen, Beška, Kukujevci, Platičevo, Hrtkovci su postali simbol, sticajem okolnosti. Kada je čitan spisak ljudi koji treba da se isele, treći na listi tog spiska bio je čovek koji je u tom trenutku bio predsednik lokalnog odbora SPO. To nije bila priča samo o tome da mrzimo Hrvate, nego sve što je bilo opoziciono, jer je SRS kao zločinačka organizacija nastala tako što je SPS predvođena Miloševićem odlučila da ima svoju paradržavnu organizaciju i svoje paradržavne jedinice kojima je likvidirala neistomišljenike – kazao je Nenad Čanak.

Kako je rekao, zbog toga se od Hrtkovaca počelo saznavati o svemu što se u Sremu dešavalo. 

- Na kraju svih krajeva, održavanje Kongresa te zločinačke organizacije, Srpske radikalne stranke - koja je inače trebala da bude zabranjena još 2000. godine, ali nije bilo razumevanja u DOS-u kada sam to predlagao - u Hrtkovcima je, ustvari, ono što bi bio skup neonacista u Aušvicu. Što je „Za dom spremni“ u Jasenovcu, to je skup SRS, tog kongresa, svadbarsko poselo pod šatrom, u Hrtkovcima. To ne sme da se radi – istakao je Čanak i dodao da to pravno gledano nije zabranjeno, ali da je to „ogromna svinjarija“. 

On je istakao i da je država zakazala u slučaju skupa u Hrtkovcima, ali i u slučaju incidenta u Borči, ispred pekare „Roma“.

- Država je tu i porez se plaća zato da bi se živelo u civilizaciji. U civilizaciji po ustavu svaki građanin ima pravo da nesmetano obavlja svoj posao i niko nema prava da ga u tome sprečava. Ta budalasanja sa svinjskim glavama je zabava za neuke i neželjene, ali je to nešto što je za podsmeh. Jedino što je problem je što se time plaše ljudi... Ako je čovek počinio krivično delo, onda se policija time bavi. Jel nešto uradio protivno zakonima, nije. Ako jeste, postoje organi koji se time bave. Ako si kriv, odeš na sud, osude te na 10 godina zatvora i onda se jasno zna da si kriv, da si skrivio, da si odgovarao za sve što si počinio itd. Taj sud naroda na ulici, to se zove linč. To je u uređenim državama ozbiljno zabranjeno. Što se to ovde dozvoljava, ne znam. Mislim da bi moralo nešto ozbiljno da se preduzme povodom toga – zaključio je. 

Kosovo izgubljeno 1999.

Upitan za mišljenje o ideji razgraničenja Kosova, Čanak je rekao da ne zna ništa o njoj, da niko ne zna da je javno kaže, ali da svi znaju da su za ili protiv toga. On navodi da Tadića i Jeremića nepotrebno okrivljuju za predaju Kosova, jer je, kako kaže, ono izgubljeno 1999. Tada smo, kaže, izgubili rat i kapitulirali.

- Problem s Kosovom je eskalirao 1981. godine, a završen je 1999. kapitulacijom koju je potpisao Slobodan Milošević i njegova vlada. Dve hiljade osme godine je bio samo svršen čin nečega što je već bilo realizovano. Od 1999. i kapitulacije, koja je umetnički nazvana tehnički sporazum u Kumanovu, u kojoj je učestvovao i čovek koji ovde sedi (Vojislav Šešelj), pa nadalje se sve vreme vrtimo oko Kosova da niko ne bi pitao gde su pare i o čemu se ovde zaista radi. Hipokrizija i licemerje je da će pregovori nešto da donesu. Šta ima da se pregovara, šta ćemo da ispregovaramo? Nećemo ispregovarati ništa - kazao je Čanak.

Odgovarajući na pitanje zašto predsednika Srbije Aleksandra Vučića nazivaju izdajnikom oko Kosova, on je rekao da je to zato što Kosovo služi tome da bude vododelnica.

- Ko se ne slaže sa nekim, taj je izdajnik, jer je „izdao Kosovo“. Kako je izdao Kosovo? To su budalaštine. Predavanje Kosova 1999. je bila izdaja. Ja sam jedini govorio u Skupštini o tome. Kad se otcepilo Kosovo 2008. godine, Koštunica dr Vojislav je bio predsednik Vlade. Ja sam lepo rekao, jel piše u Ustavu da je Kosovo deo Srbije, piše. Sedni na tenk, vozi u Prištinu, uhapsite tamo družinu koja je to proglasila i zdravo. To je ustavni odgovor. Onda su svi rekli da je to nemoguće. Ako je nemoguće onda smo izgubili rat, kapitulirali i zdravo. Šta se pravite blesavi – naveo je Čanak.

Jeremić brani Kosovo od Vučića nacionaliste

Upravo zato je, dodaje on, na sceni ovo „mučenje“ u kome „opozicija, Jeremić i ekipa navodno brane Kosovo od Vučića koji je centralista, nacionalista, čovek koji je škole učio kod osobe koja je ovde prisutna (Vojislava Šešelja)...“ 

- Najedanput dođeš u poziciju da kažeš Vučiću ustašo. O čemu mi pričamo? To su budalaštine, a one služe tome da se još malo izvaraju oni lakoverni. Ne služe laži da se u njih poveruje, nego da se ni u šta ne veruje. Kad se ne veruje ni u šta onda imate ove smejurije sa razapinjanjem ovih koktel party šatora, pa si opozicija. A ja nisam dovoljno opozicija zato što ne vičem Vučiću pederu. Nego pitam izvinite šta će biti sa Zakonom o finansiranju Vojvodine, kad već imate u skupštinskoj proceduri Zakon o glavnom gradu Beogradu, pa je sad važniji glavni grad Beograd od dva miliona ljudi u Vojvodini – naglasio je lider LSV.

On je rekao da se granice ne smeju menjati po etničkom osnovu, kako se radilo devedesetih godina. Čanak ističe da će se tek videti kako će biti definisani uzajamni odnosi Prištine i Beograda, napominjući da će to morati biti završeno potpisivanjem međunarodnog ugovora. To bi, prema njegovim rečima, najbolje bilo da se dešava unutar EU. Nakon toga bismo, kaže, imali šansu za dalji razvoj. 

A voda u Zrenjaninu?

Upitan kako vidi projekte infrastrukture u Srbiji, Nenad Čanak je rekao da svako normalan nema ništa protiv izgradnje mosta ili putne infrastrukture, ali da postoje gorući problemi koji se ne rešavaju. Kao primer, on je naveo nestašicu pijaće vode u Zrenjaninu i niz drugih infrastrukturnih stvari koje treba rešiti. 

- Malo više izdvajanja u zdravstvu, a malo manje u nacionalne stadione, malo više za mlade talente, a malo manje za recimo navijačke grupe. To bi bilo vrlo korisno za ovu zemlju – dodao je.

(SzILSV, 07.05.2019)