NOVI SAD – Ukoliko politika bude pratila ekonomiju i stvarala uslove da naša preduzeća ekonomski budu prisutna u regionu i Evropi do nekog pomaka će moći da dođe.



Ali mi smo trenutno na nekih 50 procenata industrijske proizvodnje od onoga što je bila Srbija u bivšoj Jugoslaviji, ocenio je juče poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine i član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije Đorđe Stojšić.
Gostujući sinoć u emisiji “Sučeljavanje” na Radio-televiziji Vojvodine, Stojšić je podsetio da je Vojvodina nekad bila ekonomski razvijena kao Slovenija, a da je danas daleko ispod proseka. Takođe, upozorio je da će Srbiji biti bolje kada budemo proizvodili nešto što će neko hteti da kupi po ceni po kojoj smo to proizveli, što trenutno nije slučaj. Na opasku da se papa tokom posete SAD vozio u automobilu proizvedenom u Kragujevcu, a zatim i na pitanje da li to znači da postajemo zemlja autoindustrije, Stojšić je ukazao da nam je potrebno mnogo više od jedne autoindustrije.
– Treba nam to da ne izvozimo kukuruz i pšenicu, nego finalne proizvode, da ne prodajemo trupce nego makar grede, da imamo neki viši stepen obrade. Mi smo se vratili u ekonomiju 19. veka gde ćemo danas da prodamo Telekom, a ulažemo u rudnike. Što kaže profesor Zec, mi smo se vratili 200 godina unazad – naveo je on.

Ulagati u poljoprivredu

Stojšić, koji je i potpredsednik LSV i ekonomista, ocenjuje da smo od strateških rešenja veoma daleko jer nam nedostaju kapital, banke i tržišta kapitala, nemamo berzu, obveznice, akcije...
– Mi kao zemlja imamo kreditni rejting koji je na nivou nekih zemalja u Africi. Gde kod nas ako želite da se zadužite, prvo ne možete da dobijete dugoročno sredstva, ne možete da dobijete nikakva sredstva – rekao je on podsetivši da je čak 30 procenata plasmana nenaplativo. Upozorio je i da se izlazi u susret stranim korporacijama koje ovde dolaze iz nekih svojih, partikularističkih razloga i da im se daju velike subvencije, dok istovremeno domaći privrednici nemaju šanse da dođu do kapitala za razvoj, naročito ne po trenutnim kamatama. Kako ocenjuje, dnevna politika se sastoji u tome da “čekamo da neko dođe iz Vašingtona ili Nemačke”, a ne sporeći da se bez njih ne može, ističe da i sami možemo da uradimo niz stvari, pre svega u agraru.
– Hrvatska je imala 700 ljudi zaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja da bi povukla sredstva iz evropskih fondova i nisu uspeli da povuku sve što su mogli. Mi smo toliko daleko od toga a pričamo, recimo, o poljoprivredi koja je večita lokomotiva razvoja. Mi stvarno ne bi trebalo da postanemo nekakva Azija Evrope, u smislu stranih investitora. Oni treba da dođu, ali u smislu kvaliteta radnih mesta – istakao je Stojšić.

Brojni potencijali, ali i problemi

Prema njegovim rečima, postoji dovoljno domaćeg potencijala, uključujući tu i poljoprivredno zemljište, kao i napuštene industrijske kapacitete, a kada je reč o našoj pameti, navodi on, na žalost u Srbiji danas samo šest posto stanovništva ima visoku stručnu spremu, dok Turska ima 12, evropski prosek je 25, a skandinavske zemlje imaju čak 40 odsto stanovništva sa visokom stručnom spremom.
– Da ne pričamo o aspektu pravne sigurnosti u kojoj je sigurno broj jedan faktor kada neko kaže da li ću ja doći da investiram u ovaj region. Strani investitori gledaju region. Oni ne gledaju Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i tako dalje. Većina njih ne zna ni da izgovori kako se koja zemlja zove. Oni kada ovde dolaze, dolaze da pokriju region. Ako će u tom regionu svakih godinu, dve, tri, četiri, kada su izbori, da budu onemogućeni da transportuju svoje proizvode do krajnjih kupaca, izbegavaće ne samo Srbiju, izbegavaće i okolne zemlje – istakao je Stojšić.

Zloupotreba ekonomije zbog izborne kampanje

A govoreći o gubicima privrede zbog zatvaranja granica između Hvatske i Srbije usled problema sa izbeglicama, Stojšić je ocenio da je dobro što je ovoga puta ekonomija uspela da se izbori za svoj interes, uprkos tome što se ranije to nije dešavalo već je uvek politika diktirala ekonomske odnose.
– Sada vidimo da ipak postoje neki ekonomski interesi koji su iznad politike i dobro je da se i međunarodna zajednica u nekoj meri uključi i tome stane na put – dodao je Stojšić. Podsetio je da je Sremska Mitrovica u proteklih 20 godina, a naročito tokom devedesetih, upravo iz političkih razloga veoma loše prošla, te da se zbog toga uvek pojavljuje strah da ponovo može da se dogodi potpuni ekonomski kolaps kao tada.
– Izgubili smo hiljade radnih mesta baš iz razloga što su politički sukobi diktirali ono šta se dešavalo u ekonomiji i došli smo dokle smo došli. Sada, kada ponovo neki investitori dolaze u Vojvodinu i Mitrovcu i kada nešto pozitivno počinje da se dešava, ponovo imamo situaciju da se zloupotrebljavaju u političke svrhe u izbornim kampanjama stvari koje ne bi smele da se zloupotrebljavaju – naveo je poslanik LSV.
Stojšić je istakao da zatvaranje granice između Hrvatske i Srbije nema apsolutno nikakve veze sa migrantima koji beže od rata i gladi, ali da je nanelo veliku štetu privredi. Na pitanje treba li da se insistira na međusobnim tužbama zbog ove situacije, Stojšić je rekao da sa tužbama treba da se stane, jer takva klima ne odgovara ni privrednicima ni građanima.
– Mislim da generalno moramo na sve moguće načine popraviti odnose u okruženju. Mi jedino gde imamo suficit kao privreda, su zemlje CEFTE i zemlje regiona – rekao je Stojšić navodeći da je atmosfera koja je vladala tih dana, i u medijima i u izjavama političara, samo izazvala negativne efekte.
– Da su se devedesetih godina pitali građani i privreda, sigurno ne bi imali problema na ovim prostorima kakvih smo imali. Samo se nadam da smo neke pouke izvukli iz onog vremena i treba da budemo malo mudriji i da ne reagujemo na prvu loptu nego da iscrpimo sva moguća diplomatska sredstva i obratimo se, baš kao što je učinjeno, višim instancama. Na kraju krajeva tu je i Brisel, tu su i međudržavni sporazumi – zaključio je Stojšić.