ZRENJANIN - U ravnopravnim uslovima domaći poljoprivrednici su više nego konkurentni stranim. Međutim, da bi uslovi bili ravnopravni, neophodno je da sistem subvencija bude efikasan i barem u približnoj meri u proseku onog koji uživaju evropski proizvođači, rekao je u intervjuu za Agroklub  član Glavnog odbora i član Stručnog saveta za poljoprivredu Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Rudić. Intervju je objavljen u okviru serijala tekstova u kojima stranke i kandidati predstavljaju svoj program u vezi sa poljoprivredom Srbije. Liga socijaldemokrata Vojvodine deo je koalicije Ujedinjena demokratska Srbija.

1. Koje današnje izazove srpske poljoprivrede biste označili kao najveće?

- U svetlu svih dešavanja u i oko srpske poljoprivrede poslednjih decenija, opstanak poljoprivredne proizvodnje u obliku u kome je do sada bila nameće se kao najveći izazov. Sama poljoprivredna proizvodnja u budućnosti svakako neće prestati, zemlja će se uvek obrađivati, ali da li će tu zemlju obrađivati stotine hiljada porodičnih poljoprivrednih gazdinstava ili će ona biti podeljena na latifundije malog broja privilegovanih pojedinaca i nekolicine stranih kompanija, to je izbor i izazov sa kojim će država uskoro morati da se suoči.

Da li će opredeljenje države biti bogaćenje i koncentracija kapitala u okviru jednog ekskluzivnog kluba, te dramatičan poremećaj demografske slike naše zemlje sa jedne strane ili ravnomerna i pravedna raspodela istog među onima koji poljoprivredu i život na selu postavljaju ili nastavljaju kao svoj životni izbor sa druge, odluka je koja će presudno uticati na budućnost nje same.

2. Šta vidite kao najvažnije strateške ciljeve poljoprivrede Srbije?

- Imajući u vidu prethodno navedeno, nije teško zaključiti koji su to onda strateški ciljevi koje bi trebalo postaviti pred srpsku poljoprivredu. Iz mnoštva nesumnjivo važnih, sledećih šest ciljeva bi moralo da ima strateški značaj, i oni su:

- drugačiji vid gazdovanja državnim zemljištem, jer je postojeći neefikasan i koruptivan;

- sistemska podrška uspostavljanju, osnaživanju i širenju prerađivačkih kapaciteta;

- uspostavljanje zemljišnog maksimuma poreskom destimulacijom iznad definisane količine;

- dosledna primena zakona o poljoprivrednom zemljištu u delu koji se tiče prodaje istog mladim poljoprivrednicima, a koji je u stvarnosti mrtvo slovo na papiru;

- čvrsto "non GMO" opredeljenje države;

- revitalizacija, očuvanje i osnaživanje domaće semenske proizvodnje.

3. Kako biste ocenili mandat ministra Nedimovića?

- Ako uzmemo u obzir mišljenje velikog broja poljoprivrednih proizvođača koji malo dublje i detaljnije promišljaju problematiku svog posla, da poslednjih godina poljoprivrednu politiku i politiku nadležnog ministarstva u stvari vode državni sekretari i duboke strukture unutar državne uprave bliske velikim domaćim i globalnim poljoprivrednim igračima, zaključak je da su aktuelni ministar, ali i njegovi prethodnici uglavnom neozbiljni, nestručni i površni, i tek figure na položaju na kom se nalaze.

Nedovoljna pomoć poljoprivrednicima za ublažanjanje posledica virusa korona

 

4. Kako biste ocenili program mera pomoći u poljoprivredi: novčana pomoć i finansijska podrška poljoprivrednim gazdinstvima?

- Jedino kao nedovoljno i simbolično samozavaravanje države i javnosti o pomoći i podršci.

5. Šta vidite kao najveći izvozni potencijal srpske poljoprivrede?

- Zbog geografskog položaja i povoljnih klimatskih uslova, Srbija je nesumnjivo značajan izvoznik svih poljoprivrednih kultura i produkata. Međutim, iako smo u samom vrhu proizvođača pojedinih strateških kultura, ipak je količina istih višestruko manja od količine koju nude zemlje sa mnogo većim površinama obradivog zemljišta ili razvijenijom poljoprivredom uopšte.

Stoga bi opredeljenje države trebalo da bude u pravcu izvoza poluproizvoda ili gotovih proizvoda u idealnom slučaju, umesto kao do sad, uglavnom sirovina, pa bi tako zarada od poljoprivrede bila višestruko veća i kompenzovala razliku u količinama primarnih proizvoda, koja ide u korist velikih proizvođača.

Favorizovanje pojedinih grana poljoprivrede - pogrešno

6. Da li biste neku od grana agrara subvencionisali više od ostalih - koju i zašto?

- Favorizovanje pojedinih grana agrara u odnosu na druge, kada su subvencije u pitanju, bilo bi duboko pogrešno. Ispravan pristup bi bio pre svega kroz rejonizaciju srpske poljoprivrede, pa dodatnom subvencijom određene kulture koja je favorizovana u određenom rejonu, podsticati proizvođače.

Takođe se ne sme zapostaviti ni subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača koji egzistiraju u predelima sa otežanim uslovima proizvodnje. Smatramo da bi takva, pažljivo odmerena i izbalansirana formula, koju bi činile opšta subvencija po jedinici površine ili grlu stoke plus rejonska subvencija za favorizovanu kulturu plus pomoć onima u predelima sa otežanim uslovima proizvodnje, drastično osnažila poljoprivrednike i popravila opštu sliku domaće poljoprivrede.

7. Kako biste unapredili domaće tržište poljoprivrednih proizvoda? Da li imate konkretne predloge mera?

- Ono što je rak rana domaćeg tržišta je bez ikakve dileme dirigovano i fingirano berzansko poslovanje poljoprivrednim proizvodima. Međusobnom trgovinom sestrinskih firmi i dogovorima velikih igrača, stvara se samo privid fer tržišnih uslova, koji se po pravilu obijaju o glavu isključivo poljoprivrednim proizvođačima, a naročito malim i srednjim, koji takve potrese teško podnose.

Uvođenje reda u tom domenu, kao i uspostavljanje stvarno, umesto prividno otvorenog tržišta za izvoz poljoprivrednih proizvoda, u dovoljnoj meri bi popravilo stvari i dovelo do jednakih uslova i fer tržišne utakmice za sve.

8. Otvaranjem Srbije prema EU smanjuje se mogućnost zaštite domaćih proizvođača, a evropska roba iz uvoza puni police trgovačkih lanaca. Koje je Vaše mišljenje - kako tu treba da se postavimo? Da li je domaći proizvođač dovoljno konkurentan za tu utakmicu?

- Po mišljenju samih poljoprivrednih proizvođača, u ravnopravnim uslovima domaći poljoprivrednici su više nego konkurentni stranim. Znanje, iskustvo, geografski položaj, klimatski uslovi, jeftinija radna snaga i inputi govore u prilog tome. Međutim, da bi uslovi bili ravnopravni, neophodno je da sistem subvencija bude efikasan i barem u približnoj meri u proseku onog koji uživaju evropski proizvođači.

Diverzifikacija aktivnosti i ruralne ekonomije može zaustaviti negativne trendove

9. Mnoga se sela prazne, depopulacija sela je sve češća pojava. Šta predlažete, šta treba preduzeti da bi se to sprečilo? Na koji način biste zadržali mlade na selu ili dodatno privukli?

- Da bi se ovaj problem prevazišao i negativni trendovi zaustavili, pre svega je potrebno da se ispuni sve ili većina prethodno navedenog. Jasno je da ako se ugase mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva, ko će onda uopšte ostati da živi na selu.

Takođe, seoske sredine su oduvek bile zajednice u manjoj ili većoj meri skrajnute sa fokusa društvene pažnje. Modernizacijom društva, kao i povećanjem standarda kvaliteta života, takve sredine su počele sve više da zaostaju u razvoju, što je neminovno dovelo do drastičnog smanjenja broja stanovnika u njima i tihog, ali sasvim izvesnog zamiranja sela.

U selima žive skoro isključivo "čisti" poljoprivrednici, a razvoj poljoprivrede ne vodi nužno i do razvoja sela, pa nedostatak državne strategije i podrške, kao i nizak nivo komunalne, saobraćajne, energetske i svake druge infrastrukture, otežava razvoj sitnog ili malog preduzetništva, koje bi sasvim sigurno osnažilo seoske sredine.

Upravo ta diverzifikacija aktivnosti i ruralne ekonomije, uz planski i izbalansiran razvoj poljoprivrede i naravno, aktivnu zaštitu životne sredine i podizanje kvaliteta života na selu u svakom smislu u kome je to realno izvodljivo, može zaustaviti negativne trendove koji prate ruralne sredine decenijama unazad.

10. Kako ocenjujete sistem konkursa i isplate poljoprivrednih subvencija? Da li imate i koje predloge za poboljšanje?

- Sam sistem isplate poljoprivrednih subvencija je dobar, ali su subvencije male. Što se tiče konkursa, oni nisu dobri, pre svega jer su uglavnom ciljani i namešteni za nekog. Tome su dokaz nerealno kratki rokovi za dostavljanje potrebne konkursne dokumentacije, pa na njih može da odgovori samo onaj ko je unapred znao šta će da se raspiše i šta je potrebno pribaviti za učeće.

(SzILSV, 31.05.2020)