Vladin odbor sutra o nacrtu zakona o javnoj svojini

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Izjave | Četvrtak, 18. 08. 2011. | Komentara: 0

Vladin odbor sutra o nacrtu zakona o javnoj svojini

BEOGRAD - Odbor Vlade Srbije za privredu i finansije sutra će razmatrati radnu verziju Nacrta zakona o javnoj svojini i utvrditi program javne rasprave o tom dokumentu. Prema planu vlade, javna rasprava o Nacrtu zakona o javnoj svojini trajaće nekoliko nedelja, kako bi predlog tog zakona, zajedno sa predlogom zakona o vraćanju imovine i obeštećenju,

Bojan Kostreš

u septembru bio dostavljen Skupštini na usvajanje.

Usvajanje zakona o javnoj svojini i restituciji su uslovi Evropske unije da Srbija dobije status kandidata za pristupanje Uniji. Predsednik radne grupe za pripremu Nacrta zakona o javnoj svojini Bojan Kosreš rekao je danas agenciji Beta da je usaglašen najveći deo teksta zakona i da su od 25 spornih pitanja, koliko je bilo na početku, sada sporna samo dva ili tri.

- Sporna pitanja se odnose na javnu svojinu autonomnih pokrajna nad velikim sistemima, odnosno Telekomom, Železnicama, eletroprivredom, putevima, poštama - rekao je Kostreš. On je dodao da je tražio da veliki sistemi na teritoriji Vojvodine budu definisani kao javna svojina Pokrajine.

- To nije prihvaćeno i trenutno u Nacrtu zakona piše da javna svojina nad velikim sistemima pripada Srbiji - naveo je Kostreš i dodao da će to pitanje biti usaglašavano u toku javne rasprave.

- Ostala sporna pitanja su definisanje poljoprivrednog zemljišta i imovine RTV Vojvodine i ona će lakše biti rešena ako se postigne dogovor o vlasništvu nad velikim sistemima - ocenio je Kostreš. Budućim zakonom o javnoj svojini, prema njegovim rečima, biće vraćeno stanje kako je bilo pre 1995. godine, odnosno gradovi i opštine dobiće nazad svojinu nad trgovima, ulicama, parkovima, lokalnim putevima, komunalnim sistemima i imovinom koja pripada javnim preduzećima čiji su oni osnivači.

- To je veliki pomak, jer u početnoj verziji Nacrta zakona o javnoj svojini to nije bilo tako definisano - rekao je Kostreš. Zakon o javnoj svojini, kako je istakao, biće usklađen sa zakonom o restituciji, što znači da neće biti spora o vraćanju imovine bivšim vlasnicima. Komentarišući izjavu predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića da je radna verzija Nacrta zakona o javnoj svojini predata Vladi Srbije bez konsultacija o tom dokumentu s pokrajinskim vlastima, Kostreš je rekao da se Pajtić "postavio kao portparol nezadovoljnih članova radne grupe" i da to nije posao premijera Vojvodine. Kostreš je objasnio da ga je premijer Srbije Mirko Cvetković 15. agvusta, posle konsultacija s predstavnicima Evropske komisije, obavestio da je odlučio da se Nacrt zakona o javnoj svojini "pusti u javnu raspravu, bez obzira da li je dovršen ili nije".

- Ja sam tražio još jednu nedelju, kako bi nacrt zakona bio usaglašen i kako bih obavestio ostale članove radne grupe, ali mi je premijer rekao da to nije neophodno. Svaka druga reakcija bi bila neozbiljna - naveo je Kostreš. On je dodao da je zadovoljan onim što je uradila radna grupa za pripremu Nacrta zakona o javnoj svojini.

(BILSV, 18.08.2011.)




Izjave | Četvrtak, 16. 09. 2021. | Komentara: 0

Vojvodina ima pravo na svoje simbole po Ustavu

Autonomna Pokrajina Vojvodina je neodvojivi deo Republike Srbije. Po Odluci Skupštine AP Vojvodine se zastava Vojvodine ističe uz zastavu Republike Srbije, a to se (u praksi) ne radi, izjavio je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak nakon što je voditeljki televizije Happy poklonio zastavu Vojvodine.
Izjave | Četvrtak, 16. 09. 2021. | Komentara: 0

Marton: Više od 12 odsto građana Istre izjasnilo se kao Istrijani

Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton izjavio je da se 12,51 odsto građana Istarske županije u Hrvatskoj na popisu 2011. izjasnilo kao Istrijani.
Izjave | Utorak, 14. 09. 2021. | Komentara: 0

Problem u Crnoj Gori rešiti razgovorom i priznanjem postojanja crnogorske države i nacije

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da dešavanja na Cetinju posmatra u kontekstu jednog neverovatnog žarišta mogućih sukoba na Balkanu, koje treba ugasiti što pre, ali „razgovorom i priznavnanjem, jednom i za uvek, postojanja crnogorske države, crnogorske nacije kao suverene, samostalne i nadasve demokratske zajednice“.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook