BEOGRAD – Davanje nadležnosti na parče teško će u praksi dati dobre rezultate, upozorila je danas  tokom rasprave izmena i dopuna Zakona o šumama narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić ukazujujući da ni sama nije uspela da shvati koje se nadležnosti AP Vojvodini ovim zakonom uzimaju a koje daju, na koji način će se sada puniti fond namenjen šumama, koliko je to sad novaca, koje su takse i naknade sada u pitanju…



Poslanica LSV je upozorila da je i u ovom slučaju obrazloženje za ukidanje nadležnosti AP Vojvodine odluka Ustavnog suda Srbije iz jula 2012. godine, kojom su neustavnim proglašene brojne odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. 

Pojedina ovlašćenja samo uz nadzor

Između ostalog, Nada Lazić je istakla da se AP Vojvodini ovim aktom ukida nadležnost koja joj je omogućavala da daje saglasnost na promenu namene šumskog zemljišta, a više ne donosi ni plan razvoja šuma na području autonomne pokrajine. 

– Pokrajina dobija i mogućnost da može da odlučuje, to jest moglo bi se reći da postaje punoletna, ali ne baš potpuno. Naime, u članu 17. propisuje se postupak donošenja šumskih osnova, da pokrajinski organ nadležan za poslove šumarstva može da donese program gazdovanja, ali uz saglasnost ministarstva. Od ovog momenta USS nam je omogućio, ali uz nadzor ili da kažem uz tutora, da možemo da odlučujemo kada su šume u pitanju – navela je Lazić. Takođe, briše se i ovlašćenje AP Vojvodine u vezi vršenja izveštajno-dijagnozno prognoznih poslova u zaštiti šuma od biljnih blesti i štetočina, pa to u budućnosti radi samo Republika Srbija na celoj svojoj teritoriji. Nada Lazić je upozorila i da su članom 28. naučno-istraživačke institucije koje vrše izveštajno-dijagnozne prognoze mogu da taj izveštaj podnose i nadležnom pokrajinskom organu, ali on o njemu ne odlučuje već dobijeni izveštaj može da koristi kao informaciju o tome šta je uradila naučna institucija koju je angažovala republika.

Vlada oduzima nadležnosti  i Skupštini 

Nada Lazić je upozorila i da ovim izmenama zakona više neće postojati program razvoja šumarstva na teritoriji AP Vojvodine, koji je do sada donosila pokrajinska administracija. 

– Ovde je još jedna druga interesanta novina u ovom članu. Propisano je da navedeni program, kao krovni dokument donosi Vlada, umesto Narodne skupštine, a da ministarstvo podnosi vladi svake pete godine izveštaj o sprovođenju programa razvoja šumarstva. To drugačije znači da mi sada kad donesemo ovaj zakon, to će biti naš poslednji susret sa programom razvoja šumarstva jer će ga ubuduće donositi Vlada i ministarstvo će podnositi izveštaj Vladi. Mi ćemo imati dodira sa ovom temom samo kada se bude donosio eventualno novi zakon ili izmene postojećeg zakona što mislim da nije dobro – upozorila je poslanica LSV. 

Zabrinjavajuće niska pošumljenost

Na početku rasprave, Nada Lazić je ukazala da je stav Lige socijaldemokrata Vojvodine  da je današnji predlog zakona o Izmenama zakona o šumama trebalo razmatrati istovremeno sa Zakonom o nacionalnim parkovima koji je nedavno razmatran, kao i sa budućim izmenama zakona o zaštiti prirode, jer bi istovremenom raspravom  o ta tri zakona u paketu moglo da se dođe do boljeg dokumenta. Ocenila je da će izmene o kojima danas raspravlja parlament doprineti boljoj kontroli i sankcionisanju nelegalne seče i trgovine šumskim proizvodima, ali da je opšti utisak da u javnoj raspravi nisu učestvovali predstavnici Zavoda za zaštitu prirode, te da joj nije poznato da li je uopšte učestvovao bilo ko iz sektora zaštite životne sredne, pre svega zaštite prirode. Poslanica LSV je govorila i o značaju šuma i njihovoj zastupljenosti u našoj zemlji, upozorivši da je pošumljenost Vojvodine svega 6,8 procenata, a da je u pokrajini veliki problem i njihov raspored, jer su skoncentrisane na šest površina. 

– Oko 90 odsto i tog malog procenta ukupne površine je skoncentrisano na deset procenata površine Vojvodine, to su Fruška Gora, Posavina, Deliblatska peščara, Vršački breg, Subotička peščara i uski pojas uz Dunav i Tisu. Uvažavajući sve funkcije koje imaju šume, stanje pošumljenosti u Vojvodini je, moglo bi se reći, zabrinjavajuće. Planirano povećanje pošumljenosti, na osnovu nekih dokumenata koje sam imala prilike da vidim, je negde oko 12 posto i za to je potrebno osnivanje oko 100.000 hektara novih različitih oblika šume i zaštitnog zelenila– navela je ona. Ukazala je i na važnost podizanja zaštitnih zelenih pojaseva, pre svega vetrozaštitnih pojaseva uz puteve, koji štite od smetova i bočnog udara vetra, s čim 

Vojvodina ima mnogo problema. 

– Pokrajina nema nadležnost nad putevima, odmah da razjasnim. Imaju opštine i imaju Putevi Srbije, zavisno od kategorije. Znači, Putevi Srbije kada je u pitnaju autoput, svoju zakonsku obavezu o održavanju zelenog pojasa, što njima piše u njihovom Zakonu o javnim putevima, realizuje samo košenjem trave. Od jutros kada sam dolazila, vidim samo da kose travu. Nigde niko nikakva stabla ne sadi – upozorila je Lazić.

Na lokalu ponegde ni jedan odsto šuma 

Nada Lazić je navela i da je pošumljenost oko naselja i u samim naseljima zabrinjavajuće mala, a da u AP Vojvodini ima opština u kojima je pošumljenost ispod jedan posto. Upozorila je i da je zakonom trebalo preciznije definisati nadležnosti inspekcija jer status šuma ima samo šuma veća od pet ari, za koju je nadležan šumarski inspektor, dok je za sve druge manje zasade ili pojedinačna stabla nadležna komunalna inspekcija. 

– Ako znamo da jednoj topoli treba otprilike deset godina da dostigne punu krošnju, a da hrastu treba i 40 godina, onda se bojim da tu moramo mnogo preciznije definisati koji će inspektor u kojim situacijama biti nadležan da bi građani znali kome da se obrate. Oni se najčešće obrate policiji, koja za to nije nadležna, događa se da bukvalno trka sa vremenom da se spreči nekakva bespravna seča – rekla je poslanica LSV. Nada Lazić je zapitala i kada će biti usvojen zeleni fond, najavljen još za septembar mesec.

(BILSV, 21. 01. 2015)