BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela je amandman na Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine, kojim traži dopunu člana koji se odnosi na takse i naknade u oblasti zaštite životne sredine, kako bi se omogućilo da i pokrajinska administracija ubira deo prihoda od takse i naknada na teritoriji AP Vojvodine, istakla je danas narodna poslanica LSV Nada Lazić. Tokom načelne rasprave o paketu ekoloških zakona, poslanica LSV je ukazala da je po članu 5. Zakona o zaštiti životne sredine, Pokrajina dužna da vodi brigu o zaštiti životne sredine na području APV, ali da, kako sada stvari stoje, formalno ima fond, ali nema izvor finansiranja.

– Amandmanom predviđamo da 30 procenata od prikupljenih taksi i naknada na teritoriji Vojvodine ide u Pokrajinski budžetski fond iz koga će se sufinansirati aktivnosti vezane za oblast životne sredine - upravljanje otpadom, praćenje stanja životne sredine, zaštićena prirodna dobra, održivo korišćenje prirodnih resursa, za podizanje zaštitnih zelenih pojaseva - što je gorući problem kada je Vojvodina u pitanju – rekla je poslanica LSV ocenivši da je postojanje pokrajinskog fonda bez izvora finansiranja kao kada neko ima račun u banci, a ne prima nikakve uplate na njega.

– Nadam se da će nova vlada, odnosno novi premijer posle ovih izbora imati i više razumevanje za probleme životne sredine i konačno formirati posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine koje će imati prioritet kod donošenja budžeta – zaključila je Lazić.

Ponovo formiranje ukinutog fonda

Poslanica LSV je upozorila i da formiranje Zelenog fonda, kao budžetskog fonda u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, neće obezbediti njegovu nezavisnost jer će o nameni sredstava odlučivati ministar. Podsetila je da je 2012. ukinut Fond za zaštitu životne sredine, da je od tada u republički budžet, od naknada za zagađivanje životne sredine i korišćenje prirodnih resursa, uplaćeno preko 20 milijardi dinara “zelenog novca”, ali da nije poznato da li je trošen za namene životne sredine.

– Fond se, dakle, nalazi u Ministarstvu i ministar propisuje uslove o dodeli sredstava, čime se ne obezbeđuje nezavisnost fonda i nije jasno kako će biti obezbeđena javnost rada i kontrola trošenja novca. Na odboru smo, na žalost, na ovo pitanje čuli izjavu jednog od predstavnika ministarstva da je ovaj sada fond klica budućeg fonda, koji će jednoga dana postati nezavisna institucija i gde će to stvarno biti “zeleni dinar” koji će se isključivo trošiti u namene u oblasti zaštite životne sredine – rekla je ona. 

Dodala je da je nedopustivo tumačenje da se, zbog reformi u kojima se nalazimo, ne može prikupljati novac samo za namene u oblasti životne sredine,  pošto je stanje u toj oblasti zabrinjavajuće. Nada Lazić smatra da je ukidanje Fonda 2012. godine jedan od razloga za sporo postizanje standarda EU u ovoj oblasti. Podsetila je da su tokom prethodnih godina mnoge zemlje članice Evropske unije finansijski i kadrovski pomagale jačanje kapaciteta Republike Srbije za primenu zakona u oblasti životne sredine, da to finansiranje nije prekinuto ni do danas, a kao primer navela je pomoć Švedske pri formiranju, opremanju i obuci kadrova Agencije za hemikalije, osnovane 2009. godine, a ukinute 2012.

Nezadovoljavajuće stanje

Stanje u zaštiti životne sredine, kao i postojeći administrativni i finansijski kapaciteti, sada ni približno ne odgovaraju zahtevnim obavezama u okviru pregovaračkog procesa za poglavlje 27. Zaštita životne sredine i klimatske promene, koje će biti jedno od najskupljih i najzahtevnijih zbog loše infrastrukture, nedostatka administracije i finansija, kao i složene primene propisa, ocenila je Lazić.

– Srbija, osim što mora da u potpunosti transponuje celokupno zakonodavstvo EU u ovoj oblasti, što obuhvata negde oko 680 različitih akata, treba da obezbedi i njihovu punu implementaciju. Zato je potrebno sačuvati postojeće stručne kadrove, posebno učesnike u projektima EU iz oblasti zaštite životne sredine i povećati administrativne kapacitete u ovoj oblasti na svim nivoima – navela je ona i od nadležnih zatražila da se pri smanjenju zaposlenih u organima javne uprave ne obuhvate kadrovi koji se bave životnom sredinom. Upozorila je da Nacionalna strategija Republike Srbije za približavanje EU u oblasti zaštite životne sredine pokazuje da je u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji potrebno 10,5 milijardi, od čega je najlošije stanje u oblasti voda, za šta je potrebno 5,6 milijardi evra.

– Prema podacima koje ja imam za Vojvodinu, negde oko 10 posto stanovništva, ili manje, je priključeno na gradska postrojenja za tretman otpadnih voda. Slično je i u drugim delovima Srbije. Zagađuju se površinske i podzemne vode, a najdrastičniji su primeri upravo dva najveća grada u Srbiji - Beograda i Novog Sada, koji nemaju sisteme za tretman otpadnih voda, pa svoje otpadne komunalne vode,  a većinom i industrijske, ispuštaju u životnu sredinu, u Dunav ili na neka druga mesta bez prečišćavanja – navela je ona.

Kad će standardi EU

Poslanica LSV je rekla da ti podaci treba da nas brinu bez obzira na zakone koje ćemo usvajati i prilagođavati direktivama EU.

– Za koje vreme možemo postići standarde EU, ako se zna da se za zaštitu životne sredine Srbija izdvaja skoro simbolična sredstva - ne prelaze 0,4 odsto BDP-a. Kao poređenje, Danska izdvaja četiri posto svog BDP-a. Prema tome, sa takvim nivoom ulaganja teško da možemo dostići, odnosno da se samo možemo oslanjati na sopstvene snage – istakla je poslanica LSV. 

Rekla je i da životna sredina u našoj zemlji, nažalost, nije prioritet Vlade, ocenivši da će odnos biti promenjen kada sednicama koje se bave ovom temom bude prisustvovao i ministar finansija. Govoreći o sredstvima iz fondova EU za ove namene, Nada Lazić je upozorila da se ni sredstva koja su nam sada na raspolaganju ne koriste u dovoljnoj meri, pre svega jer lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta da kvalifikuju dobre projekte.

– Upravljanje otpadnim vodama je u nadležnosti lokalnih samouprava koje, kao osnivači ovih preduzeća, često na rukovodeća mesta dovode podobne, a ne stručne ljude. Pa ne iznenađuje da u novosadskom Vodovodu, umesto da zaštite izvorišta i sprečavanja zagađenja, dovode sveštenika da osvešta vodu – rekla je ona. Upozorila je i da se ništa ne radi da se novosadska gradska deponija, koja se nalazi neposredno pored autoputa, smanji.

– Od Novog Sada do Beograd postoji još deponija - kod Nove Pazove, za koju čujem da ima privremenu dozvolu ali ona raste i raste. Pa kod Novih Banovaca, već je nazivaju Nadina deponija, jer pratim njen rast od 2014. kada sam počela da dolazim na ove sednice. Dva puta sam postavila pitanje Ministarstvu upravo insistirajući da se nešto učini sa tom deponijom, jer se ona trenutno nalazi bukvalno na 10 centimetara od asfalta i svakog dana sve više raste, i tada ste mi uputili odgovor da se obratim MZ Novi Banovci kao nadležnoj – navela je Nada Lazić. Dodala je da se ove godine, da ironija bude veća, u Srbiji, odnosno u Novom Sadu održava svetski kongres o otpadu.

(BILSV, 17. 02. 2016)