NOVI SAD – Potpredsednik LSV Aleksandar Jovanović ukazao je danas da je Srpska pravoslavna crkva dobila nazad u svoje vlasništvo zgradu u Zmaj Jovinoj 4 gde se nalazila i tabla sa nazivom prolaza Srđana Aleksića, koja je skinuta.



On je ocenio da je dobro što se zgrada renovira, ali im je skrenuo pažnju na to da je reč o vrlo osetljivom pitanju, te da tabla mora da se vrati - ne samo zbog poštovanja dela Srđana Aleksića, već i zbog poštovanja institucija države, u ovom slučaju Skupštine grada koja je donela odluku o imenovanju tog pasaža.

Poštovati institucije

Jovanović je na konferenciji za novinare održanoj na ulazu u pomenuti pasaž podsetio da je 23. jula 2009. godine Novi Sad, na inicijativu Nezavisnog društva novinara Vojvodine, nazvao jednu od ulica svom centru po tragično nastradalom Trebinjcu Srđanu Aleksiću, a da je svečanom otvaranju pasaža prisustvovao i Srđanov otac. Taj svetli primer sledili su mnogi gradovi u Srbiji regionu pa je Srđan Aleksić dobio svoje ulice i bulevare i u Pančevu, Beogradu Podgorici i 

mnogim drugim gradovima bivše SFR Jugoslavije.

Skidanje table sa prolaza Srđana Aleksića u Novom Sadu, po njegovim rečima, postavilo je pitanje da li je došlo vreme da se počne zaboravljati krvavi i ružni deo naše istorije u kojem su se dešavali najgori zločini, kada se celokupna jedna država i društvo raspalo i kada je uništeno ono što je građeno decenijama. 

– Mora se biti obazriv oko ovoga i mogla se na drugi način ili zaštititi tabla ili što hitnije vratiti nazad. Rekao sam da se institucija mora poštovati i ja očekujem da će tabla vrlo brzo biti vraćena – naveo je on.

Pamtiti Srđana Aleksića i njegovo delo

– Srđan Aleksić je postao metafora za sve ono što se ružno desilo u ratu devedesetih godina. To njegovo delo ima dvojako značenje: s jedne strane je on bio jedan mali čovek koji je učinio jedno herojsko, humano delo, da se jedan život spase. Sa druge strane, često se gura u zaborav ono važno a to je da je sve ono što je činjeno kao zločin činjeno u ime jednog naroda od strane određenih pojedinaca, pa čak i institucija i dela dežave – istakao je Jovanović. Podsetimo, Srdjan Aleksić bio je mladić iz Trebinja, koji je za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji zaštitio od smrti sugrađanina muslimanske nacionalnosti, zbog čega su ga na smrt pretukli vojnici Vojske Republike Srpske. Jovanović je rekao da se Srđan Aleksić i njegovo delo ne smeju zaboraviti, kao i da Novi Sad ne sme opet da dođe u situaciju menja imena trgova, ulica, pa čak i delova grada zato što je to nekom pogodno i zato što je to politički potrebno. – Shodno tome, apelujem da svako ko čini ovo, odnosno čini da se zaboravi krvavi i ružni deo istorije, čini da se to ponovo desi – upozorio je Jovanović. 

Nakon konferencije za novinare, medijima se obratio i sveštenik Željko Latinović, koji je sve vreme nepozvan slušao Jovanovićevo izlaganje i koji je naveo da će tabla biti vraćena kada radovi budu završeni, ali nije propustio da oceni kako je imovenovanje prolaza imenom Srđana Aleksića „deo političke igre“ jer je od tolikih pasaža u gradu baš taj dobio ime pre nego što je vraćen crkvi. Jovanović mu je odgovorio da on nije imenovao navedeni pasaž, već da je to radila nadležna gradska komisija. 

– Inicijativa nije bila od strane političke partije nego Nezavisnog društva novinara Vojvodine – rekao je Jovanović i upitao zašto i drugi neimenovani pasaži u Zamj Jovinoj ne bi dobili nazive po određenim ljudima ili gradovima. Dodao je i da je prolaz Srđana Aleksića dosta prometan, lep i atraktivan te da ga posećuje mnogo mladih, kao i da bi crkva trebalo da se raduje tome. 

(BILSV, 06. 10. 2014)