NOVI SAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je danas da je 5. oktobra 2000. godine nepravedno dobio bombasti istorijski prizvuk jer je to bila odbrana izbornih rezultata, ali je kasnije nazvan baršunastom revolucijom.



- Kad pogledate danas, jel se nešto promenilo? Nije. Zato što nije bilo revolucije. Revolucija ne može biti baršunasta. U Srbiji sigurno ne može biti baršunasta – naglasio je Čanak.

Vojvodina je sad nerazvijeni deo Srbije

- Petog oktobra je bar bilo nade. A sada? Pogledajte šta se desilo s Vojvodinom. Od svih obećanja koja smo imali za Vojvodinu 5. oktobra, da će biti ispravljena nepravda koja je naneta, došli smo u poziciju da je Vojvodina jedan ubogi, presiromašni, nedovoljno razvijeni deo Republike Srbije. Vojvodina je sad nerazvijeni deo Srbije – istakao je on gostujući u Jutarnjem programu televizije Pink i dodao da je za to kriva republička Vlada, jer je sva vlast do nje i to prvo Vlada DOS-a, pa sve ostale Vlade.

Čanak je komentarisao 13 godina od demokratskih promena I napomenuo je da se on zalaže za razvoj po najvišim demokratskim standardima Evropske unije. To znači, kako je rekao, da se pre svega mora obezbediti jača kontrola nad državnim  aparatom, da bi se utvrdilo šta se događa s novcem i nacionalnim resursima.

- Kada je DOS došao na vlast, najrasprostranjeniji tip privatnog delatništva su bile menjačnice. Posle su postale zalagaonice, a sada su otkupne radnje za lomljeno zlato. Razmislite koji je to trend – ukazao je lider LSV.

Zbog baršunaste revolucije nije bilo lustracije

Komentarišući 5. oktobar 2000. godine sa sadašnje distance, Nenad Čanak je istakao da je još tada govorio da DOS treba razumeti kao nešto što treba da uradi jednu misiju i da ga ne treba shvatati drugačije.

- I tada je slogan koji sam promovisao bio „Zapušite nos i glasajte za DOS“. Nije to baš bilo opšte oduševljenje DOS-om, ali je kod nas velika sklonost ka tome da se sve izidealizuje, pa kao to je bilo apsolutno dobro, a ono je bilo apsolutno loše. Stalno se zaboravlja da je 5. oktobar bio odbrana izbornih rezultata 24. septembra, kada je Koštunica doktor Vojislav, tadašnji kandidat DOS-a za predsednika SR Jugoslavije pobedio u prvom krugu, prema rezultatima kojima smo mi raspolagali, a režim nije bio spreman to da prizna. Međutim, to se zbog tih nekih perifernih stvari kao što je paljenje skupštine, paljenje televizije, nazvalo baršunastom revolucijom – kazao je on, ocenivši da u Srbiji može da bude ili baršunasto ili revolucija, ali da ne može da bude i jedno i drugo.

- I pošto su je nazvali baršunastom revolucijom,  onda je jasno da nije bila revolucija i da nije bilo jedne zdrave doze revolucionarne pravde posle toga. A ta zdrava doza revolucionarne pravde je trebalo da ukloni sa političke scene sve one koji su Srbiju i ceo region doveli u katastrofalno stanje devedesetih. A to se jednom rečju zove lustracija – zaključio je Čanak.

On je napomenuo da je između 24. septembra i 5. oktobra 2000. godine bilo jasno da, ako  se hitno nešto ne preduzme, da će lidere tadašnjeg DOS-a Slobodan Milošević pohapsiti i verovatno ubiti, jer su postojali spiskovi po kojima je trebalo hapsiti. Prema Čankovim rečima, Milošević je dostavio tadašnjem načelniku Generalštaba Nebojši Pavkoviću spisak od 200 imena, na kojem je 50 imena bilo zaokruženo, a što je značilo da ti ljudi treba da budu uklonjeni.

- Na koji način i kako, neću da zalazim, ali je činjenica da se pripremalo da između dva kruga izbora dođe do likvidacije praktično kompletnog rukovodstva DOS-a i kompletnog jezgra opozicionog delovanja – kazao je on i dodao da je njegovo ime na svim spiskovima tog tipa bilo uvek visoko rangirano.

U Novom Sadu vlast preuzeta bez incidenata

Čanak je rekao i da je on tog 5. oktobra bio u Novom Sadu, jer je bio teško povređen, ali je bio zadužen da organizuje mirno preuzimanje vlasti u Novom Sadu, a samim tim u Vojvodini.

- To smo i uradili. U Novom Sadu nije bilo nikakvog nasilja, niti čega takvoga. Mi smo čak 5. oktobra, što je anegdotski zanimljivo, imali nastupe za drugi krug izbora za pokrajinsku Skupštinu. I onda smo u ponoć 5. oktobra prekinuli emitovanje, da ne bismo kršili izbornu tišinu. Do te mere smo bili fini ljudi. Uspeli smo da ne napravimo ništa zbog čega bismo se posle stideli. U Beogradu je naravno bilo dosta drugačije – kazao je on.

Čanak je kazao i da Đinđić nije bio idejni inicijator 5. oktobra, već da je bio prvi među jednakima i da niko od lidera DOS-a njega nije shvatao kao nekog vođu. On je istakao i da nije postojala saglasnost oko toga kako izvesti 5. oktobar.

- Imali ste ovaj opskurni lik Koštunicu doktor Vojislava, koji je posle najedanput postao jako značajna ličnost. Njega je Zoran Đinđić izmislio da bude kandidat za predsednika SR Jugoslavije, a tada da ste kandidovali i Jugo 45 i on bi bio izabran za predsednika. Takve su bile okolnosti. Međutim, Đinđić je išao zatim da treba staviti nekoga, citiraću ga „s kim niko ne bi menjao cipele“, pa tako nekog da smislimo, pa je sad kao to Koštunica. Ja sam naravno bio protiv, kao i Cole Kovačević i još par drugih ljudi, ali preglasani smo. Mi smo predlagali Ivana Stambolića, koji se zbog toga i požalio Milu Đukanoviću da zna da će zbog toga, verovatno, stradati, ali da više ne može da ćuti – napomenuo je lider LSV-a, dodavši da je to bilo par nedelja pre nego što je Stambolić otet i ubijen.

Ubistvo gardista porazilo 5. oktobar

Nenad Čanak je ocenio i da poraz 5. oktobra nije bilo ubistvo Đinđića. On je kazao da je to bila tragedija, ali ne poraz, jer su sahrana ubijenog premijera i svi ljudi koji su ga ispratili, u stvari bili dokaz pobede.

- Poraz je došao četiri godine kasnije, 5. oktobra, pre devet godina, kada su Dražen Milovanivić i Dragan Jovanović, gardisti, ubijeni i kada se desilo da sva ta nova vlast i sve to novo što je urađeno, nije uspelo da razreši tu misteriju. To je dokazalo da nisu demontirane ni tajne službe, niti obaveštajne agencije, niti je reformisan MUP, niti je reformisana vojska. I došli ste u poziciju da ste navodno pobednici, a osvojili ste pet kancelarija u Vladi Srbije i jednu u Skupštini Vojvodine, a istovremeno vam državom upravljaju oni koji su vaši neprijatelji. Niko nije imao snage da zaseče u to trulo tkivo države – naglasio je on.

Komentarišući izjavu Velimira Ilića koji kaže da učesnici 5. oktobra budu strpljivi jer će se ostvariti ciljevi koji su tada postavljeni, Čanak je ukazao da Ilić sigurno neće reći da ti ljudi dođu sa fekalno pripremljenim motkama i da ih umlate na mestu. On je prokomentarisao i izjavu premijera Ivice Dačića da je 5. oktobar trebalo ranije da se desi da bi se oni što pre vratili na vlast.

- Da je bilo malo više slobodnih medija i da je bilo malo više spremnosti na kooperativnost, ne bi bilo ni bombardovanja 1999, pa onda ne bi ni bio potreban 5. oktobar 2000. Lično mislim da je 5. oktobar dosta nepravedno dobio jedan tako bombasti istorijski prizvuk, a suštinski je to bila odbrana izbornih rezultata i to samo odbrana Koštuničine pobede u prvom krugu. A Koštunicu smo morali pincetom da vadimo iz mišje rupe da dođe da se obrati narodu koji je izašao na ulicu da pogine zbog njegove pobede. To su sve bizarije koje kad danas čovek pomene, zvuče uvredljivo za sve časne ljude koji su iz punog ubeđenja da učestvuju u promenama rizikovali život i gutali suzavac istog dana – ocenio je Nenad Čanak.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine je napomenuo da neuspeh 5.oktobra nije bio opcija. Podsetio je da su tokom 1999. godine svakodnevno organizovane demonstracije u Novom Sadu i Nišu, a nastavljeno je i u 2000. godini. DOS je  formiran 10. januara 2000, održan je miting u Beogradu i bilo je jasno da će biti „ili oni ili mi“. A, kako je rekao, istorija će pokazati ko je imao kakvu ulogu, ko je bio kukavičje jaje, ko je čuvao da se ne otvore dosijei. Čanak je istakao da su lideri DOS-a imali šansu da pogledaju svoje dosijee u policiji, ali da je on odbio to da uradi, jer nije želeo da čita podmetnute dokaze.

Polovina DOS-a bi bila lustrirana

Govoreći o lustraciji, on je rekao da je od Drugog svetskog rata prošlo više od 70 godina, ali da se još uvek hapse bivši nacisti.

- Umesto da idete na jednu korenitu promenu, kao što smo insistirali da se to uradi, najedanput se od svih tih dogovora odustalo. Jer, da je bilo lustracije, pola članova DOS-a bi bilo lustrirano, od Nebojše Čovića pa nadalje. Kako mislite da se izvuku od svoje objektivne odgovornosti za devedesete Miloševićev gradonačelnik Beograda ili ovi ljudi što su malo posle pohađali Hag o državnom trošku, kao što je general Perišić, pokojni Vuk Obradović? Sad nema veze jer su na našoj strani, pa je to kao u redu? To ne može. Kao i što to obično biva i kao što su šanse koje je imala Demokratska stranka propale proteklih godina, kao što, nadam se da grešim, ako se nešto ozbiljno ne uradi propašće i ovo što se sada prave da imamo neku evropsku perspektivu. To uvek pukne na bolećivosti prema kriminalcima – ocenio je Čanak i dodao da sadašnja Vlada nije bolećiva prema kriminalcima, ali je malo selektivna.

On je ocenio da je propust 6. oktobra to što nije došlo do lustracije.

- Problem je u tome što svi oni koji su nam krv pili devedesetih, nisu za to nikad platili. Ako se ne raščisti ta stvar jednom zauvek i ta knjiga ne zatvori, ona će zauvek ostati otvorena. Samo je 13 godina prošlo od 5. oktobra, ispada da su svi nedodirljivi. Kao predobri i prepošteni Ivica Dačić, koferče. Sad najedanput to nije zgodno spominjati. Neka objasni. Niko njemu ne daje primedbu da sada nešto ne radi dobro, mada bi i tu mogli da se pogađamo, ali šta je bilo ranije. Neće niko time da se bavi. I najveći profiter 5. oktobra je Ivica Dačić, jer, da nije bilo 5. oktobra, on nikad dalje od portparola SPS-a ne bi stigao. A ovako je postao ne samo predsednik SPS-a, postao je i ministar i predsednik Vlade, što uz Miloševića ne bi nikad bio – ukazao je Čanak.

Na konstataciju da o Koštunici govori isto i pre i posle izbora i da njega često apostrofira kao glavnog krivca što se Srbiji nisu desile promene, lider LSV je rekao da kada neko ima 78 procenata podrške stvanovništva, prema istraživanju javnog mnjenja, onda on ima ogromnu odgovornost da povede zemlju na neku stranu ili ne povede. Ta  ogromna podrška je pala u ruke Koštunice, kako je rekao, nikako njegovom zaslugom. A tri nedelje posle 5. oktobra raspao se DOS. Čanak je kazao i da je DSS tražio da posle republičkih izbora imaju najveći broj poslanika ili će sami izaći na izbore.

- A dve nedelje pre toga, oni su bili jedna grupica fanatika, šmrču tamjan, pričaju gluposti. Uništili su sve, tražili su vertikalnu podelu vlasti. Koštunica je po ruskom modelu, pošto je ruski đak i službenik dugi niz godina, tražio ministarstva sile - policiju, vojsku. I to od ministarstava u republičkoj Vladi do opština. Oni su ti koji su napravili od Srbije konfederaciju jednopartijskih sistema. Oni su ti koji su sve to napravili i kad ih ja prozivam za to, kažu ti si neprijatelj države. Ja sam neprijatelj države? A to što su je uništili i iscepkali? Evo, pitajte ljude iz današnje Vlade, zašto Vlada ne može da funkcioniše kako treba. Zato što je taj feudalni sistem, inaugurisan za vreme Vojislava Koštunice, nas doveo do toga da svako ima svoju prćijicu marke ministarstvo i u tom ministarstvu on diriguje - – zaključio je lider LSV Nenad Čanak.