NOVI SAD - Za sufinansiranje na osnovu javnog konkursa programa i projekata u oblasti kulture resornom pokrajinskom sekretarijatu ove će godine na raspolaganju biti svega 42,7 miliona dinara naspram lanjskih 315 miliona. Sličan rez predviđen je i u oblasti informisanja, upozorio je za Dnevnik pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić. Kako je naveo, posledice tog dramatičnog smanjenja će se vrlo brzo osetiti, a najveći ceh će platiti savremeno stvaralaštvo – književno, muzičko, scensko i kinemantografija -  te brojne kulturne manifestacije od kojih će neke najverovatnije biti prinuđene da zbog toga stave ključ u bravu...

Četiri puta manje novca

– Ilustracije radi, projekte iz oblasti vizuelne umetnosti i multimedije, filma i audio-vizuelnog stvaralaštva, književnosti i izdavaštva, te muzičke i scenske umetnosti lane smo pomogli sa 212 miliona dinara, a ove godine ćemo moći da izdvojimo svega 30 miliona. Čak ćemo biti prinuđeni i da sa prošlogodišnjih 20 na svega 2,5 miliona dinara svedemo podršku programima negovanja tradicionalnog podsticanja savremenog kulturnog stvaralaštva manjinskih zajednica  – upozorava Grujić.

Pokrajinski sekretar navodi da će u datim uslovima gotovo izvesno bez finansijske potpore Pokrajine u značajnoj meri ostati i neki od istinskih ovdašnjih brendova, poput Egzita, Sterijinog pozorja, Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, Šekspir festa, Filmskog festivala na Paliću, Novosadskih muzičkih svečanosti, Ritma Evrope, Zlatne tamburice, Sinema sitija, Brankovog kola, Zmajevih dečjih igara... Ugrožena je takođe i sistematska restauracija i konzervacija najvrednijih umetničkih dela iz fondova galerija „Milan Konjović“ i „Sava Šumanović“...

– Bojim se da ćemo, bez nekih dodatnih sredstava, morati da odustanemo i od projekata koje smo godinama unazad realizovali u saradnji sa Maticom srpskom, Galerijom Matice srpske i Akademijom umetnosti u Novom Sadu, kao i od finansiranja programske delatnosti Vojvođanskog mešovitog hora i kamernih orkestara u Zrenjaninu i Subotici. Umanjenje sredstava smanjiće i nabavku novih knjiga za 44 biblioteke u APV, ali i sufinansiranje zakonom utvrđenih matičnih funkcija osam biblioteka na tlu Pokrajine.

Grujić ističe da su sekretarijatu koji vodi procentualno umanjena sredstva koliko i drugim resorima u Pokrajinskoj vladi, ali da je njemu za konkursnu podršku programima i projektima ostala tek crkavica, jer se iz iste kase finansira i rad 26 institucija, odnosno 9 manjinskih medija, 5 zavoda za kulturu i 12 indirektnih korisnika, poput Srpskog narodnog pozorišta, Muzeja Vojvodine, Spomen zbirke Pavla Beljanskog, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture... A i njima opredeljen novac će, navodi pokrajinski sekretar, biti dovoljan tek za puko preživljavanje, za „hladni pogon”, tako da je veliko pitanje koliko će u teatrima uopšte biti premijera, u galerijama izložbi...

– I uopšte više nema smisla lamentirati zbog čega ili koga je drastično smanjen vojvođanski budžet za kulturu u 2016. Činjenica je da para nema i najviše će to na svojoj koži osetiti umetnici, ali ni publika neće biti pošteđena, naprotiv. Jer, taman smo programe kulture – i to s ponosom mogu da kažem – uspeli da proteklih godina malo po malo dignemo do nekog zavidnijeg nivoa, o čemu svedoče izložbe Henrija Mura, Direra, gostovanje Glob teatra i Kronos kvarteta, niz vrhunskih pozorišnih premijera... a sada će oni ođednom doživeti sunovrat. I osećam se zbog toga izuzetno loše. Da li će se volšebno u toku godine pojaviti neka sredstva, to ne znam. Ali ovako kako je sada – nije dobro...

Mnogi će, nažalost, potonuti

Drastično kresanje budžeta dovelo je u pitanje i obeležavanje nekoliko godišnjica od velikog značaja za Vojvodinu, poput tri veka od bitke kod Petrovaradina, 100 godina od formiranja dobrovoljačkih odreda u Prvom svetskom ratu i 75 godina od ustanka protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Ugroženi su takođe i projekti zaštite kulturnog nasleđa, kao i podrška negovanju izvornog narodnog stvaralaštva Srba u AP Vojvodini i Srba u Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji...

– A kamo sve ostalo: kulturno-umetnička društva, ustanove kulture u slabije razvijenim ili nerazvijenim vojvođanskim opštinama, male pozorišne trupe i profesionalni teatri Slovaka, Rumuna i Rusina... Mi smo sve to držali iznad vode, i sada iskreno strahujem da će mnogi potonuti – kaže Grujić.

 

(BILSV, 17. 01. 2016)