NOVI SAD - Udruženje pravnika "Vukovar 1991" namerava da predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću zvanično uputi pismo i ponovi svoje tvrdnje da su u logorima u Stajićevu, Begejcima, Nišu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu činjeni zločini nad državljanima Hrvatske, koje su, tokom 1991. i 1992. godine, zarobili pripadnici JNA, saznaje Dnevnik.



- Mi svakako nismo odustali od zahteva za procesuiranje odogovrnih za zločine koji su se dogodili u pet logora u Srbiji. Isto tako, nikada nećemo odustati ni od našeg zahteva za postavljenjem spomen ploče u Stajićevu, kao mestu stradanja, na kojem su ljudi bili zatočeni, ubijani i silovani - kaže za Dnevnik predsednik tog Udruzenja Zoran Šangut.

List podseća da je potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednik Skupštine Grada Zrenjanina Aleksandar Marton svojevremeno u svom kabinetu primio predstavnike hrvatskog udruženja i da je zbog toga bio meta napada desničarskih krugova, a Srpska radikalna stranka i zrenjaninsko Udruženje ratnih vojnih invalida su čak tražili da bude smenjen sa mesta predsednika parlamenta.
- I posle ovih događaja uspostavio sam vrlo dobru saradnju, čak i sa pojedincima koji su osudili moj stav – ističe Marton za Dnevnik.

- Ljudi su shvatili o čemu se radilo, odnosno da ako i govorimo o žrtvama, bilo čijim, i o kažnjavanju krivaca, moramo imati na umu da niti je svaki Srbin zločinac, niti je svaki Hrvat zločinac, niti su to svaki Albanac, Bošnjak, Amerikanac... Zločin ima ime i prezime i on se mora kazniti. Samo takvim razmišljanjem, i to na svim stranama, na prostoru bivše Jugoslavije nešto se može promeniti – naveo je Marton. On kaže i da je „ideja ljudi iz Vukovara koji su bili u logorima u Republici Srbiji, odnosno sabirnim centrima, potpuno legitimna“.
- Uostalom, čim su oni imali mogućnost da uđu u našu državu da bi razgovarali o tim idejama, to je nešto što međunarodne norme političkog i svakog drugog ponašanja dozvoljavaju – smatra Marton.

Marton kaže da ni u veme kada je primio delegaciju Hrvatske nije nameravao da opredeljuje lokalnu samoupravu u pogledu toga da li je trebalo podići spomen obeležje ili se usprotiviti toj ideji, jer se zna kakva je procedura podizanja spomenika.
- I u svojoj prvoj izjavi sam istakao, što su mnogi kada su tražili moju smenu zaboravili, da to pitanje mora da se reši u međudržavnom dogovoru, jer je takvih logora bilo i za srpske vojnike i civile u Bosni i Hrvatskoj – podseća Marton.

- U godinama koje su sledile, i drugi pojedinci iz lokalne samouprave davali su izjave u vezi sa tim, i složili su se da mi međudržavnim dogovorom trebalo da se reše sva mesta za koja se sumnja da su bila izvor ružnog i negativnog ponašanja prema vojnicima ili civilima. Primetio bih da su Boris Tadić i Ivo Josipović načinili veliki iskorak u prethodnom periodu, posetivši i jedan i drugi mesta stradanja oba naroda – rekao je Marton. On je ocenio da su to pozitivni gestovi koji jasno govore da ove države moraju da idu napred.
- Na talasu tih pozitivnih promena očekujem da se reše pitanja obeležavanja ovih mesta, koja ne bih nazvao stratištima, jer je na sudovima da to utvrde – rekao je Marton.