- Ljudi koji su pokušali da jedan miran protest protiv fašizma zaustave i dan danas šetaju slobodni i imaju mogućnost da i dalje prave slične probleme zdravim ljudima - upozorio je Kamasi. Na samom početku izložbe prikazan je i kratak film o dešavanjima 7. oktobra 2007. godine
Šta još treba da bi se ekstremistima stalo na put?

Izložbu fotografija otvorio je jedan od učesnika i vođa antifašističke kolone, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, koji je tom prilikom podsetio da je LSV još 2001. godine upozoravala da se mantija i srpstvo koriste kao zaklon za sve i da država nema hrabrosti da se suoči sa stvarnim problemima društva.

- Kada čovek pogleda ove fotografije, onda mora da se zapita šta još nije jasno? Šta još treba da se desi, koja dokumentacija još treba da bi se tome stalo na put - zapitao je Čanak podsećajući da su pre dve godine u Novom Sadu građani morali da rade posao koji je zapravo posao države - da u skladu sa rođenim ustavom stane na put onima koji šire versku i nacionalnu netrpeljivost i mržnju, i onima koji su nastavljači ideja i ideologija koje su odnele 50 miliona žrtava u Drugom svetskom ratu.

- Nemojte zaboraviti da su pre ovoga što je zabeleženo na ovim sjajnim fotografijama, u Beogradu isti ti neonacisti napravili svoju paradu i niko im nije stao na put. Moje pitanje nije zašto su u Novom Sadu ljudi izašli, nego zašto u Beogradu nisu - istakao je Čanak i upitao šta bi ostalo od ljudskosti svakog od nas „kada bi smo mogli mirno da gledamo kako potomci onih koji su iz novosadske sinagoge odveli 2000 naših sugrađana u smrt, ponovo tuda prolaze istim pozdravima i istom idejom".

Lider LSV je upitao i gde se pre dve godine nalazila tadašnja gradonačelnica Maja Gojković.

- Jel' bila na ulici? Ne, nije bila na ulici. Jedino čime se bavila je da se postavi spomenik antisemiti i ubici Jaši Tomiću, koji su nacisti i izabrali za okupljanje - podsetio je Čanak dodajući da je sramota što je država dozvolila da se ono što se ovde desilo prikaže kao sukob dva ekstremizma.

- Ubistvo Brisa Tatona u Beogradu je samo pokazatelj da ono što je ovde zaustavljeno pre dve godine nije time zaustavljeno svugde. Bris Taton je primio na sebe ubistvo koje je bilo namenjeno nekome od nas koji ne pristajemo na sve to. Pa da li ova država stvarno misli da ćemo mi obični ljudi to trpeti - istakao je Čanak. Lider LSV je upozorio da se na fotografijama vidi i kako predstavnici Obraza izlaze iz Saborne crkve u Novom Sadu, a da se pri tom crkva od njih nije ogradila već im dala prostorije za rad. Takođe, Čanak je podsetio da je prethodna vlast zdušno pomagala desničarske organizacije, te da je u tom periodu u zgradu vlade postavljena fotografija kvislinga Milana Nedića.

- Ne mislim da Ivica Dačić stoji iza njih onako kako je stajao Jočić, niti da Mirko Cvetković stoji na način na koji je stajao Koštunica, ali i nečinjenje je način - rekao je Čanak.

Predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar Jovanović, koji je takođe bio jedan od učesnika marša, istakao je da je ponosan što je građanin grada u kojem su na prvu ozbiljniju naznaku ekstremista da javno šetaju i demonstriraju svoje stavove, građani odmah izašli i rekli ne.

- Ponosan sam što sam u gradu koji je uspeo da održi ono što bi se moglo nazvati zdrav razum i što je ostao opozicija onome što bih mogao da nazovem preovlađujućim mišljenjem na političkoj sceni u Srbiji - rekao je Jovanović. Predsednik novosadskog parlamenta je istakao da je Novi Sad uspeo da održi građansku svest, dodajući da Novi Sad, nakon što je pre dve godine poslao jasnu poruku, nakon toga nije imao ozbiljnije pretnje. Jovanović je problem fašizma u Srbiji uporedio sa gangrenom.

- Što više zahvati gangrena, više ćete morati da amputirate. A onda ćete u jednom momentu shvatiti da ne možete ništa da amputirate, jer ćete biti mrtvi. Tako i ovde, treba odmah biti odgovoran, svestan i preuzeti sve mere - istakao je Jovanović.

Prilikom otvaranja izložbe prisutnima se obratilo još nekoliko učesnika antifašističkog skupa, među kojima i šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji, koji je tog dana od strane neonacista pogođen kamenicom u glavu.

On je istakao kako je ova izložba zgodan povod da se postavi pitanje koliko je Srbija napredovala u slobodi i demokratiji između dva 7. oktobra.

- Kada je pre dve godine iz Novog Sada upućen zahtev da država stane na put fašizmu, taj zahtev je politička klasa u Beogradu grubo ignorisala. U međuvremenu, ekstremisti su ojačali do te mere da je država jednostavno kapitulirala - istakao je Domonji. On je poručio da je Novi Sad pre dve godine pokazao i Beogradu i Srbiji put kojim treba da idu - put suprotstavljanja ekstremizmu i put oštrog sukobljavanja sa njim u ime slobode, demokratije i zajedničkog života.

- I Beograd i Srbija imaju dobar uzor, a Novi Sad, Novosađani i svi oni koji su 7. oktobra 2007. godine bili u njemu treba da ostanu dosledni sebi i da gaje onaj duh otpora koji je zabeležen na ovim fotografijama jer će im on, kako stvari stoje još uvek biti potreban - zaključio je Domonji.

Drugi učesnik antifašističkog protesta Zoran Petakov, koji je, uz ogradu da nije ni manje ni više pozvan da o tome priča od bilo kog drugog, ukazao na činjenicu da se tog dana nije desilo ništa više od onog što se još uvek dešava.

- Policija i država su štitili fašiste, crkva je štitila Obraz, jedino antifašiste niko nije štitio i tako je i dan danas - rekao je Petakov, podsećajući da su pojedini levičari osuđeni za ono što nisu uradili, dok neonacisti koji su napali kolonu, i koji se vide i na ovim fotografijama nisu ni osuđeni, ni optuženi.

- Ovo što smo videli pre dve godine u Novom Sadu je samo jedan trzaj, ali je dovoljno dobro za početak da se zna da u Novom Sadu takve manifestacije neće proći, nikad. Uprkos policiji, uprkos državnim organima i svima koji to podržavaju - zaključio je Petakov.