NOVI SAD – Jedanaest godina nakon demokratskih promena, pompezno najavljivana lustracija nije dotakla gotovo niti jednog predstavnika bivšeg režima, a Zakon o lustraciji je u proteklih sedam godina ostao „mrtvo slovo na papiru“, piše internet portal glasackakutija.com, ističući da ispitivanje uloga tokom režima Slobodana Miloševića glasno potenciraju još samo Liga socijaldemokrata Vojvodine i Srpski pokret obnove.
Aleksandra Jerkov, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine i zamenica šefa poslaničke grupe “Za evropsku Srbiju” kaže za Glasačku kutiju da se „bez lustracije ne može krenuti napred, ali da je u svakoj vlasti postojao ozbiljan otpor i otklon prema tom procesu“.
– Iza nas je izuzetno težak period devedesetih, a ako se ne pogledamo u oči i vidimo ko je imao kakvu ulogu, koliko je i u kom svojstvu doprineo propasti našeg društva, teško ćemo krenuti napred. Međutim, u svakoj vlasti posle Petog oktobra, pa i u ovoj, učestvuju stranke koje svojim neodgovornim ponašanjem sprečavaju napredak i štite ljude koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava i potpuni poraz tokom vladavine Slobodana Miloševića – ističe Aleksandra Jerkov.
– Prvo je direktna prepreka za suočavanje sa prošlošću bila Demokratska stranka Srbije, koja je onemogućila formiranje komisije za lustraciju, a u današnjoj vlasti za proces lustracije imamo i formalnu i neformalnu podršku svih koalicionih partnera, osim Socijalističke partije Srbije. Smatram to protivljenje nelogičnim, jer bi baš Ivica Dačić trebao biti glavni protagonista ispitivanja uloga pojedinaca u bližoj prošlosti, pošto je to jedini pravi način da se ogradi od devedesetih i pokaže da on predvodi jedan novi i drugačiji SPS, koji nema veze sa onim koji je Srbiju ponizio i doveo na ivicu propasti – kaže Jerkova za taj portal. Ona takođe odbacuje tvrdnje protivnika lustracije da je kasno za taj proces, kao i izjave pojedinaca „da je Srbija specifično tlo da bi lustracija bila sprovedena kao u nekim drugim državama“.
– Nikada nije kasno, uostalom ako se i danas procesuiraju nacisti koji su svoje zločine činili pre sedam decenija, ne vidim zašto neko ne bi odgovorao zbog onoga što je radio pre 10 ili 15 godina. Takođe, da lustracija nije bauk, potvrđuje i činjenica da je ona uspešno sprovedena i u drugim državama, koje su pre toga mahom bile pod totalitarnim vlastima. Nije tu reč, kao što neki predstavljaju, o lovu na veštice i političkom revanšizmu, već o želji da pred zakonom odgovaraju oni koji su se o njega ogrešili kršeći ljudska prava – istakla je Aleksandra Jerkov. Ona je podsetila da se LSV zalaže za produženje važenja Zakona o lustraciji na još deset godina, ali i iznela stav „da lustracija ne sme biti ograničena samo na period devedesetih, već da se treba ispitati i uloga mnogih posle petooktobarskih promena“.
(BILSV, 23. 01. 2012.)