NOVI SAD - Predsednik Komisije Vlade Srbije zadužene za pripremu zakona o javnoj svojini Bojan Kostreš, izjavio je za današnji Dnevnik da popis imovine AP Vojvodine postoji, ali da evidencija imovine nije ni neophodna ukoliko se novim zakonom definiše osnov za vraćanje imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini.



On, je međutim naveo i da u radnoj grupi još nije postignuta saglasnost oko tog osnova, ali je uveren da će do toga doći uskoro.

- Ukoliko se definiše zakonom da se imovina vraća onima koji je koriste, ili pak onima koji su je stvarali, onda će biti potpuno jasno koja će se imovina kome vraćati - rekao je Kostreš, koji je i zamenik predsednika LSV.

Problem politička volja

Dodao je da je jedna od opcija koja se razmatra u radnoj grupi i da se formiraju posebne komisije za republičku, pokrajinsku i imovinu gradova i opština koje bi bile zadužene za registraciju te imovine u određenom roku, čime bi se njeno vraćanje i formalizovalo. U tom slučaju, dodaje Kostreš, pitanje datuma od kojeg će teći vraćanje imovine samo je tehnička stvar, pošto će tom registracijom biti ozvaničeno vlasništvo nad imovinom. Kostreš je ocenio i da su datum i popis imovine samo tehnička pitanja koja nisu razlog višegodišnjeg kašnjenja u donošenju ovog zakona. Prema njegovim rečima, pravi razlozi su političke prirode, odnosno u nepostojanju poltičke volje da se u taj proces uđe. Zbog toga je, kako je naveo, pitanje pokrajinske imovine i dalje najkompleksnije, jer u tom pogledu još uvek postoje različita politička shvatanja u strankama vladajuće koalicije.

- Da ne postoji puna saglasnost bilo je jasno i kad je više od godinu dana usvajan Statut Pokrajine. Dakle, nije suština u datumu, neophodno je da postignemo politički dogovor o tome do kog nivoa treba da se vrati imovina lokalnim samoupravama i Vojvodini - podvukao je Kostreš.

Postići konsenzus

Kostreš kaže da će kao predsednik radne grupe uraditi sve da se postigne konsenzus, te da je i sam svestan toga da je "jedno ono što kao ligaš želim da se vrati Vojvodini, a drugo to što realno može da se napravi u ovom koraku". Naime, Liga socijaldemorata Vojvodine zalaže se da se Vojvodini vrati sva ona imovina kojom je raspolagala pre Miloševićevog puča 1988. godine.

- To uključuje železnice, puteve, Lutriju Vojvodine, Telekom - znači sve one sisteme i svu onu javnu imovinu koja Vojvodini treba da se vrati. Kao i poslovne prostore, zgrade, materijalna sredstva, poljoprivredno zemljište, građevinsko zemljište - ponavlja Kostreš.

Dodaje, međutim, da će ovim zakonom samo deo toga i moći da se ostvari, ali je uveren da će to biti samo prvi korak u vraćanju imovine Pokrajini.

- Kao što je bio slučaj i sa vraćanjem nadležnosti, što je počelo "omnibus" zakonom 2002. godine. Uveren sam da će naredni iskorak i u pogledu imovine i u pogledu nadležnosti, biti učinjen u ustavnoj reformi koja će biti neminovna u predstojećem prcesu evrointegracija - kaže Kostreš.

Deo evropske agende

On veruje i da neće biti prolongiranja u izradi zakona o javnoj svojini, bar kad je reč o radnoj grupi koju vodi, koja će, kako je naveo, do kraja juna sačiniti usaglašen nacrt zakona i dostaviti ga predsedniku Vlade Srbije. Prema njegovim rečima, od premijera zavisi da li će on taj akt uputiti odmah u parlament po hitnoj proceduru, ili će se odlučiti na javnu raspravu.

- Ja jesam za javnu raspravu, ali ukoliko moram da biram između kandidature za članstvo u EU i javne rasprave, biram kandidaturu - rekao je Kostreš, podsetivši da je reč o zakonu iz evropske agende. On je podsetio i da je prethodna verzija zakona o javnoj svojini sačinjena u Vladi Srbije koja je i bila osnov u radu ove komisije, već prošla javnu raspravu, ali i "da smo Ustav doneli bez javne rasprave".

(BILSV/Dnevnik, 08.06.2011.)