Najava ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića o rekonstrukciji železničkih pruga u Vojvodini, koje će početi da se grade „već“ sledeće godine, Vojvođane koji žive tamo i koji su navikli na pusta obećanja vladajuće stranke, posebno uoči izbora, ostavila je, u najmanju ruku, ravnodušnima.

Poseban je apsurd što je takvo obećanje došlo od ministra Vesića i naprednjačke vlasti, koja u Vojvodini nije uradila ništa osim čupanja 420 kilometara železničkih pruga. Sramotno je da se žila kucavica vojvođanskog razvoja čupa i prodaje kao otpadni materijal za 12,14 dinara.

Odnos vlasti prema vojvođanskoj infrastrukturi najbolje opisuje sama rečenica ministra da će se tim prugama voziti brzinom 120 kilometara na sat, što je „s obzirom na stanje tih pruga, potpuno neverovatno“. Upravo je takvo stanje pruga na koje ukazuje ministar, rezultat sistemskog zanemarivanja potreba Vojvodine tokom proteklih decenija od strane centralne vlasti, koji su do toga sami doveli.

Čak i pruge koje i dalje postoje ne služe građanima, pa tako na relaciji Kikinda-Zrenjanin-Beograd, na kojem pravcu živi više od 300.000 ljudi, uopšte nema putničkog saobraćaja. Takođe, imamo situaciju i da je železnički i saobraćajni most na Tamišu kod Tomaševca istovremeno nesiguran za prelazak automobila, ali dovoljno siguran za prelazak vozova od nekoliko stotina hiljada tona, pa zbog takve procene i nedostatka želje za rekonstrukcijom, građani iz Tomaševca do Zrenjanina moraju okolnim i dužim putevima.

- Ovakva obećanja vlasti nakon dugogodišnjeg zanemarivanja Vojvodine najbolji su pokazatelj da se decembarski izbori bliže, a njima nedostaje podrške. Mi Vojvođani najbolje znamo potrebu za železnicom, jer je i osetimo. Da sami možemo raspolagati našim novcem, rekonstruisali bismo celu postojeću i izgradili dodatnu mrežu da premrežamo celu Vojvodinu. Zato je potrebna suštinska decentralizacija, da naše potrebe zaista možemo i da ostvarimo - rekao je Bojan Kostreš, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine-Vojvođani.

Kada bi se Vojvođanima vraćalo više novca koje uplaćuju u budžet Srbije, sami bi mogli da obezbede sredstva za uređivanje preko potrebne železničke i saobraćajne infrastrukture, povećali bi mobilnost i olakšali kretanje građana koji bi mogli da ostanu i žive u svom mestu, i lakše odlaze na posao ili fakultet u veće gradove.