NOVI SAD – Današnja Skupština AP Vojvodine razgovara o stvarima koje su već rešene međudržavnim sporazumom koji su potpisale vlade Republike Srbije i Ruske Federacije, ali ne razgovara o životno važnim temama za građane Vojvodine kao što su Zakon o finansiranju i Zakon o nadležnosti, istakao je na sednici pokrajinskog parlamenta generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine i poslanik Bojan Kostreš. Prema njegovim rečima, LSV neće glasati za predlog SRS u vezi sa otvaranjem novog takvog tela dodajući i da taj predlog može Srbiji da napravi ozbiljne probleme i sa Ruskom federacijom, ali i Evropskom unijom.

Transkript govora Bojana Kostreša možete pročitati u nastavku:

 
Uvaženi gospodine predsedniče,
dame i gospodo poslanice i poslanici,
članovi  vlade, ako ih ima


Mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine smo malo zatečeni činjenicom da je i pored stava Odbora za propise da ova današnja tačka dnevnog reda nije u skladu sa Statutom APV i pravnim sistemom, ali se ona ipak zadržala na njoj. Razumemo predsednika Skupštine Vojvodine koji se ponašao striktno po Statutu i pravilima kada je po proceduri do njega došla ta tačka dnevnog reda, on je stavio, uvrstio u dnevni red. I, to je potpuno u skladu sa propisima i očekivanjima kako treba da se ponaša predsednik koji pošteno i časno radi svoj posao.

Ali, kada imate jednu ovakvu odluku Odbora za upravu i propise onda stvaramo jedan vrlo zanimljiv presedan iz prostog razloga što mi sada dolazimo u jednu priliku da svaki put kada neka poslanička grupa koji pojedini poslanik ili grupa građana dođe sa 30.000 potpisa pred Skupštinu Vojvodine, iako taj zakon ili ta odluka ili zaključak, odnosno bilo šta što se bude tražilo od Skupštine Vojvodine nije u skladu sa njenim nadležnostima, nije u skladu sa Statutom, nije u skladu sa pravnim sistemom, to se onda može - ako se vladajuća većina bude dosledno ponašala - to se može naći na dnevnom redu.

Pa, tako nam se može naći na dnevnom redu recimo zahtev da se donese Zaključak skupštine da sav novac koji se zaradi u Vojvodini ostane u Vojvodini. To je isto legitiman zahtev, ukoliko zanemarimo ove stvari o kojima smo govorili. Ili zahtev za promenu statusa Vojvodine. Ili zahtev za drugačiju organizaciju Republike Srbije.

Ako smo prihvatili ovo mimo odluke, odnosno mimo zaključaka Odbora za upravu i propise, zašto ne bih bile prihvaćene i ostale stvari? I onda se postavlja pitanje doslednosti vladajuće većine da li se ubuduće ponašati na način:“ ovo nam odgovara pa ćemo staviti na dnevni red, a ovo nam ne odgovara pa ćemo to sprečiti da se nađe na dnevnom redu“ kao što se čini da je bila tema oko poplava i pomoći poljoprivrednicima kada za to nije bilo interesa ove vladajuće većine.

Doslednost ili ustupak?

Kada govorimo o doslednosti vladajuće većine, ja bih na ovom mestu citirao predsednika Ruske Federacije gospodina Putina, pošto vidim da je on danas ovde popularan, a i čovek koji je posle  inauguracije svog četvrtog mandata izjavio da istorija ne oprašta ravnodušnost i nedoslednost. I baš me interesuje da li će vladajuća većina u budućnosti položiti ovaj ispit istorije kako bi to gospodin Putin definisao.

S druge strane ne mogu da razumem da predlagač zaključaka nema informaciju da ova tema o kojoj danas treba da razgovaramo i o kojoj razgovaramo je bio predmet međudržavnog sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije? Dakle Vlada Republike Srbije i Vlada Ruske Federacije su potpisale međudržavni sporazum koji kao posledicu ima takozvani ruski humanitarni centar u Nišu. I tu odluku, odnosno zakon su ratifikovale Skupština Republike Srbije i ruska Duma.

Dakle, ako znamo da je to pitanje već rešeno ovde na teritoriji Srbije i da ovde postoji jedan Ruski humanitarni centar i ako znamo da on deluje, onda se postavlja pitanje da li predlagač sumnja u kompetentnost stručnih službi Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije pa misle da oni nisu dovoljno dobro procenili da je taj humanitarni centar u Nišu dovoljan? Ili žele poseban status za Vojvodinu pa da imamo jedan humanitarni centar u Srbiji, jedan u Vojvodini.

Da li to onda znači da ćemo mi da spakujemo našeg premijera Mirovića u Moskvu pa da on sa premijerom Medvedevim razgovara gde će u Vojvodini biti taj humanitarni centar i kako će on biti postavljen?

Besmislice

Izvinjavam se zbog izraza, ali meni sve ovo deluje besmisleno. Iz prostog razloga što mi sada razgovaramo o tome koja nije naša nadležnost i o temu koja je već rešena međudržavnim sporazumom između Republike Srbije i Ruske Federacije. A recimo ne razgovaramo o temi koja je ustavna obaveza svih nas, prvo i pre svega, Vlade Republike Srbije i Skupštine Srbije i koja nije ispunjena deset godina, a to su zakon o finansiranju APV i Zakon o nadležnostima.

Znači mi ne razgovaramo o onome što je naša životna potreba. Ako hoćemo da konzumiramo autonomiju Vojvodine mi moramo da poštujemo Ustav Republike Srbije, a u tom Ustavu piše da mi moramo da imamo Zakon o finansiranju Vojvodine i Zakon o nadležnostima. O tome ne razgovaramo, razgovaramo o onome što nije naša nadležnost i razgovaramo o onome što je već rešeno međudržavnim sporazumima.

I dalje bez novaca i nadležnosti

Nas ligašice i ligaše navodi na razmišljanje činjenica da mi nema ova dva zakona i prošlo je deset godina. I prošla je i jedna vlada i druga, pet premijera se promenilo od novog Ustava i to nama govori da bez obzira koje na vlasti u Beogradu Vojvodina svoje novce dobiti neće. I Vojvodina svoje nadležnosti dobiti neće. I to nas jako žalosti i čini nas nesrećnima.

Ali da se vratim na humanitarni centar, takozvani, ruski humanitarni centar. Kada o njemu govorimo i želimo da se formira jedan novi humanitarni centar na teritoriji Republike Srbije, hajde da vidimo šta on doprinosi Republici Srbiji danas? On Republici Srbiji stvara ogromne diplomatske probleme i testira tačku pritiska i jedne i druge strane. Ruska Federacija zahteva da humanitarni centar dobije diplomatski status, a Evropska unija i njeni saveznici očekuju da se taj humanitarni centar rasformira. Znači, mi trpimo pritiske i sa jedne i sa druge strane, umesto da gledamo kako da izbegnemo te pritiske, jer pretpostavljam da nikome nije ideja da pravi neku sirizaciju Srbije, da u Srbiji, okruženoj NATO državama, gradi ruske baze.

Budućnost Srbije

Šta mislite šta će biti sa tom i takvom Srbijom? Treba pretpostaviti da će Srbija biti poligon za hladni rat između dve strane. Treba pretpostaviti da će Srbija imati samo dodatne probleme i treba biti siguran da će evropske integracije Srbije biti zaustavljene.

Ja razumem kolege iz SRS koje su protiv evropskih integracija i ovo je njihov cilj. I ja nemam problem što oni imaju cilj, ja imam druge ciljeve i ja sam protiv vaših ciljeva, gospodo, vrlo ozbiljno zalažem. Zbog toga LSV smatra da nije mesto i nije vreme da razgovaramo o tome.

Evropske integracije ne smeju biti zaustavljene. I kada govorim o evropskim integracijama, one nisu samo stav LSV, i vladajuća koalicija, ne uzimam na sebe pravo da govorim u ime vladajuće koalicije, ali sam stekao utisak da predsednik Vučić i premijerka Brnabić se nedvosmisleno zalažu za evropske integracije.

Većina parlamentarnih opozicionih stranaka, velika većina, osim SRS, jesu za evropske integracije. Pa zašto onda sami sebi da skačemo u stomak i zašto sebe da dovodimo u situaciju da stvaramo sebi probleme?

Zbog toga mislimo da o ovome nije smelo da se danas razgovara. Možda je mogao da se pronađe način gde ćemo mi suprotstavljati naša mišljenja, ali da današnja skupština nije smela o tome da razgovara, jer smo time napravili presedan koji može da napravi dosta ozbiljne probleme i dosta ozbiljne kreativne situacije koje bi bile moguće biti u budućnosti.

Mi ćemo naravno glasati protiv ovakvog predloga i nadam se da ovakav predlog neće proći.

Hvala!