NOVI SAD - Predsednik radne grupe za izradu zakona o javnoj svojini, Bojan Kostreš, danas je za Dnevnik ponovio da još uvek nema političke saglasnosti o tome koja bi sve imovina trebalo da se vrati Vojvodini.
Kako piše taj list, spor se vodi oko toga treba li da se Pokrajini priznaju imovinska prava samo nad nepokretnostima koje i inače koriste njeni organi, ili joj, pak, vlasništvo treba priznati i nad svom imovinom koja je izgrađena sredstvima APV, na čemu insistira LSV, a koja bi uključila i velike sisteme kao što su putevi, železnica, pošta, elektro mreža...
Propast zbog centralizma
Bojan Kostreš, međutim, napominje da je trenutno stanje kad je reč o saobraćajnoj, a pre svega železničkoj infrastrukturi u Vojvodini, posledica dvodecenijskog propadanja APV zbog visoko centralizovane državne uprave. On i pored toga smatra da Vojvodina mora da insistira da joj se vrate ingerencije nad ovom infrastrukturom, te da "to ne treba gledati kao dodatnu omču oko vrata, jer ima načina da se ona revitalizuje".
" Naravno da bi sa ovakvim budžetom i ovakvim izvorima finansiranja vraćanje ovakvih železnica bio za Vojvodinu veliki problem. Međutim, mi u LSV zato govorimo i o drugim velikim sistemima koji su profitabilniji, gde bi se onda mogao naći neki balans " objašnjava Kostreš. Po njegovim rečima, Vojvodina će, kad dobije nazad svoju imovinu, imati na raspolaganju i druge mehanizme na osnovu kojih bi se mogla obezbediti revitalizacija železničkih saobraćajnica.
" Na osnovu vlasništva nad tim prugama, moguće je obezbediti kredite ili koncesije za njihovu revitalizaciju. Jer, naše pruge jesu u katastrofalnom stanju, ali su pravci na kojima su te pruge ekonomski veoma značajni i isplativi " naveo je Kostreš.
SAPV upravljala dobrima poput republika
Inače, saobraćajna infrastruktura bila je samo deo imovine kojom je Vojvodina raspolagala do "jogurt revolucije". Prema navodima Todora Gajinova, nekadašnjeg socijalističkog funkcionera u Vojvodini, koji je bio i predsednik vojvođanskog Ustavnog suda, tadašnja SAPV je u pogledu raspolaganja i upravljanja materijalnim dobrima na svojoj teritoriji imala u celini isti status kao i sve republike.
" To znači da su građani Vojvodine, pokrajinski organi, pokrajinski fondovi i javne službe i organizacije, upravljali i raspolagali svim prirodnim bogatstvima i materijalnim dobrima na teritoriji Vojvodine, koja su obuhvatala opštenarodnu imovinu, što je tadašnji naziv za sredstva u državnoj svojini, zatim celokupnu društvenu svojinu, zadružnu svojinu i ličnu svojinu građana " kaže Gajinov za Dnevnik.
Nacionalizovana imovina Pokrajine
Tako je Vojvodina bila osnivač "Naftagasa" pre nego što je stvoren NIS, pa PTT Vojvodine, ŽTO Novi Sad, "Elektrovojvodine", Pokrajinske zajednice za puteve Vojvodine, Pokrajinskog hidrometeorološkog zavoda, Lutrije Vojvodine, RTV Novi Sad... Gajinov napominje i da je periodu od deset godina, od 1974. do 1984. godine, samo preko Dunava izgrađeno šest novih mostova: kod Bezdana, Bogojeva, Bačke Palanke, Novog Sada, Beške i Kovina. Po njegovim rečima, suprotno čak i Ustavu iz 1990. godine Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1995. godine izvršena nacionalizacija svih materijalnih dobara, izuzev lične svojine građana, u korist Republike Srbije.
" Tim zakonom protivustavno je izvršena svojevrsna nacionalizacija kod koje za oduzetu imovinu nije data nikakva naknada. Srbija je time postala najcentralizovanija zemlja u Evropi a lokalne samouprave i AP Vojvodina su zadržale samo formalna obeležja, jer su lišene materijalne osnove svoga razvoja i opstanka " ocenio je Gajinov, uz napomenu da centralizovanim raspolaganjem javnom svojinom Srbija i danas krši i važeće dokumente Saveta Evrope, koji predviđaju da regionalna autonomija i lokalna samouprava imaju i svoju imovinu " jer je to neodvojiva komponenta autonomije i samouprave.
(BILSV, 24. 07. 2011.)