BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić upitala je danas ministre energetike i finansija Aleksandra Antića i Sinišu Malog - koliko novca odlazi u republički budžet od prodaje goriva i kada će iskoristiti zakonsku mogućnost da umanje akcize. Ona je, koristeći instituciju poslaničkog pitanja, na početku današnjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije upitala ministre i premijerku kada će se obratiti javnosti povodom poskupljenja goriva. Takođe, upitala je i da li će Vlada tražiti reviziju Energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom i povećanje rudne rente u skladu sa zakonom.

 

Kada će Vlada prestati da štedi novac ruskoj kompaniji 

na račun sopstvenih građana?

 

Lazić je naglasila da je u poslednjih mesec dana cena benzina porasla za 4,8 odsto dok je dizel poskupeo za 6,2 procenata. Kako je ocenila, najveći problem je preveliki namet države koja kroz akcize u ceni benzina učestvuje sa oko 55%, a dizela blizu 54%.

 

- Nažalost, mi se nalazimo na dnu evropske lestvice po visini zarada, ali smo, izgleda, po ceni dizela među prvima. A reč je o gorivu koje se najviše koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i transportu roba i direktno utiče na finalnu cenu mnogih proizvoda. Ministar Antić, nažalost, obmanjuje građane izjavama da se nada da će u narednom periodu doći do pada cene nafte i njenih derivata, a "ukoliko do toga ne dođe Vlada Srbije će razmotriti koje mere ima na raspolaganju" – navela je poslanica LSV i upitala koje su to mere i kada će one biti primenjivane.

 

Lazić je podsetila da je direktor NIS-a nedavno izjavio da ta kompanija uvozi dve trećine nafte koju troši, što, kako je istakla, znači da je jedna trećina nafte koja je u opticaju iz naše zemlje, iz vojvođanskih oranica.

 

- Postavlja se pitanje mogu li ruski partneri i braća da se odreknu dela svoje zarade od naše nafte. Prema sopstvenom priznanju, prošle godine su ostvarili 80 odsto veću neto dobit nego u 2016. godini, odnosno 27 milijardi dinara ili oko 200 miliona evra. Kada će Vlada prestati da štedi novac kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom  na račun građana sopstvene zemlje? – kazala je ona.

 

Da NIS plaća rudnu rentu po zakonu

ne bi bilo problema sa gorivom

 

Lazić je navela i da posebno zabrinjava način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji čime  ugrožava životnu sredinu i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava Srbije. Naime, ona je kazala da NIS na srpskim naftnim poljima koristi metodu frakturiranja koja je zabranjena u drugim zemljama i koju ne koristi u svojoj zemlji. Zbog toga je upitala ministra energetike da li država kontroliše šta se radi sa nacionalnim bogatstvom, koliko nafte se eksploatiše u Srbiji i kojim metodama.

 

- Prema proceni ekonomskih analitičara, Srbija je u proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga, tj. nafte i gasa koja se ceni na oko četiri milijarde evra, a prihodovala je ukupno nešto manje od 800 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi i neraspoređene dobiti i poreza na dobit. To je, nažalost, trenutni saldo posla dve države u koji je ruska strana uložila međunarodnu političku pomoć za očivanje identiteta i suvereniteta, a mi, odnosno srpska strana, svoju naftu i gas – naglasila je Lazić.

 

Ona je posebno naglasila da NIS i dalje Srbiji plaća rudnu rentu u iznosu od svega tri odsto, a ne sedam koliko je regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dok je rudna renta u Ruskoj federaciji oko 20 odsto, a u zemljama Evrope između 10 i 20 odsto.

 

- Da se primenjuje zakon kojim je definisana rudna renta, danas ne bi imali poskupljenje goriva – ocenila je ona i dodala da Liga socijaldemokrata Vojvodine ima razumevanja za građanske proteste. Podsetila je i da je LSV bila protiv prodaje NIS-a i da se prethodnih deset godina borila protiv ovakvog gazdovanja našim bogatstvom i tražila promenu energetskog sporazuma.

 

Da li će poljoprivrednici dobiti jeftinije gorivo?

 

Ministra poljoprivrede je upitala da li je na sednicama Vlade tražio da poljoprivrednici dobiju jeftinije gorivu, s obzirom na to da su oni posebno ugroženi ovim poskupljenjem.

 

- Dolazi žetva, gorivo poljoprivrednici plaćaju od 160 do 170 dinara dok farmeri u Evropi gorivo plaćaju maksimalno 90 dinara. Ako znamo koji je standard u Evropskoj uniji a koji kod nas, naši poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni i to dovodi do potpunog uništenja sela - poručila je Nada Lazić.

 

 

(BILSV, 12.06.2018)