BEOGRAD – Sistem obrazovanja u Srbiji je neodrživ, nije dovoljno efikasan, ne obuhvata svu decu i omladinu  a za posledicu imamo nizak opšti obrazovni nivo, upozorila je danas narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić.



Tokom rasprave o Izmenama zakona o visokom obrazovanju, koji će Liga podržati ako se podrže amandmani koje je LSV podnela, Lazićeva je ilustrujući postojeće stanje prezentovala podatke iz Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije do 2017. godine, usvojene 2008. U strategiji se, između ostalog, navodi da imamo relativno velik broj mladih ljudi koji studiraju ili su pokušali da studiraju, ali da je svega osam do deset procenata onih koji završavaju studije u roku, dok sa druge strane blizu 30 procenata studenata ponavlja prvu godinu studija.
– Jedan od prioriteta je razvoj i obrazovanje ljudi, povećanje zapošljavanja, socijalna uključenost, stvaranje većeg broja radnih mesta, privlačenje stručnjaka, unapređivanje kvaliteta i prilagodljivosti radne snage. Veće ulaganje u ljudske resurse, sprečavanje odlivanja stručnjaka tako što će se stvoriti bolji radni uslovi za njihov rad i ulaganje u znanje i veštine ljudi putem kvalitetnog, efikasnog i praktično primenljivog obrazovanja i neprestano usavršavanje članova svih društvenih grupa na principima jednakih mogućnosti – podsetila je Lazićeva na ciljeve navedene strategije.

Nedostatak inženjera

Poslanica LSV je upozorila i da se na osnovu ukupnog broja studenata u školskoj 2010/11 godini uočava se da su najzastupljenije ustanove na kojima se izučavaju društvene nauke, poslovanje i pravo - sa 41,5 posto ukupnog broja studenata, na tehničke fakultete i fakultete u oblasti građevinarstva i slično odlazi oko 13 posto studenata, 10 procenata izlazi sa fakulteta koji obučavaju kadrove za rad u obrazovanju, a 10 posto je na ostalim fakultetima. Upozorila je da Srbiji predstoji otvaranje poglavlja 27 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, a da je utisak da nemamo kadrove spremne za pregovore u toj oblasti, odnosno za uključivanje u veliki broj aktivnosti koje nam predstoje na tom polju.
– Apelujem da se dogovore sektor privrede, sektor obrazovanja i sektor rada i da pokušaju da nađu pravu meru onoga šta je nama potrebno, šta nas u procesu pridruživanja čekuje. Pogotovo  u oblasti zaštite životne sredine, oblasti energetike, oblasti podizanja infrastrukture – rekla je Lazićeva podsetivši da je nedavnim izmenama zakona omogućen ubrzani postupak sticanja specijalizacije upravo zbog problema sa starosnom strukturom lekara.
– Sličnu situaciju imamo i u inženjerskom kadru u određenim oblastima, pogotovo kada je u pitanju hidrotehnika i neke druge oblasti – rekla je ona podsetivši da su tokom nedavnih poplava stručnjaci koji su se bavili tim problemima bili uglavnom vremešni inženjeri, od kojih neki već i u penziji.
– Moramo povesti računa, a ne prepustiti isključivo visokoobrazovnim ustanovama da stvaraju programe, odnosno proizvode takvu vrstu kadra koji posle nemaju gde da se zaposle, a sa druge strane, u nekim oblastima imamo deficit – navela je ona.

Uskladiti i šifarnik zanimanja

Nada Lazić je ukazala i na problem nepostojećih zanimanja sa kojima se suočavaju studenti koji završavaju fakultete pa, iako je to u nadležnosti Ministarstva rada, pozvala nadležne da se zajednički angažuju na otklanjanju ovog ozbiljnog problema.
–  Navešću primer - master muzički umetnik, specijalista oralni higijeničar, dizajner medija u obrazovanju, profesor primenjene matematike i, posebno me je iznenadilo, srbista i germanista kao zanimanje. Ljudi sa takvim zanimanjima, odnosno tim što im piše na diplomi ne mogu da konkurišu i da se zaposle, pa mislim da bi i to trebalo usaglasiti. Očekujem da resori privrede, obrazovanja i rada međusobno sarađuju i da dobijemo mnogo bolju sliku nego što sada imamo, jer ćemo imati armiju nezaposlenih menadžera i ostalih zanimanja sa kojima prosto nećemo znati šta ćemo – zaključila je poslanica LSV. Kritikovala je i trend koji se prethodnih godina odomaćio u našem društvu, da se na čelu javnih i javnih komunalnih preduzeća nalaze geografi, istoričari i ljudi mnogih drugih struka, ali ne i inženjeri iz tih oblasti, što po njenom mišljenju stvara dugoročne probleme.