BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić predložila je amandmanom na budžet za 2020. godinu da se novac planiran za nabavku naoružanja preusmeri na izgradnju Fruškogorskog koridora i zaštitu životne sredine. Vlada Republike Srbije odbila je ovaj amandman, a ministar poljoprivrede tvrdi kako novca ima za sve. Poslanica Lazić tvrdi da postoji namera, ali ne i novac.

Bilo bi novca i za Fond za vode, Zeleni fond

Lazić je svojim amandmanom tražila da sa pozicije Ministarstva odbrane, deo koji se odnosi na nabavku mašina i opreme smanji za oko 4,5 milijarde dinara i prebaci na druge pozicije za koje misli da su daleko značajnije i bitnije za ovu zemlju. Navodeći na šta bi se sve taj novac utrošio, ona je rekla da je to pre svega izgradnja puta I B reda Novi Sad - Ruma, tzv. Fruškogorski koridor, a kojem je budžetom za narednu godinu namenjeno samo 200 miliona dinara u poziciji Ministarstva za saobraćaj.

- Neki dan kada sam u načelnoj raspravi to spomenula, dobila sam odgovor od ministra finansija da ja dobro nisam videla taj budžet i da treba da pogledam poziciju koja se odnosi na planove za zaduživanje. U toj poziciji postoji 500 miliona evra, ono nešto što ćemo tek, možda, iduće godine podići kredite od različitih međunarodnih institucija. Međutim, to je nešto što je plan i što treba da bude tek dogovoreno i da dođe na ratifikaciju u Skupštinu kao kredit koji ćemo podići za te namene, a on zapravo ovde, kao postojeća sredstva, ne egzistira. Ja sam naravno u budžetu gledala ono što egzistira, a to je namenjeno, tih 200 miliona dinara, samo za završetak dokumentacije – ukazala je ona i istakla da se od 2016. godine obećava i spominje koridor, a od njega i dalje nema ništa. 

Poslanica LSV je predložila i da deo novca planiranog za naoružanje bude opredeljen za Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede da bi se pojačao budžetski fond za upravljanje vodama. 

- Smatrala sam da ga treba pojačati kada se odnosi na transfer na ostalim nivoima vlasti i tu sam opet deo sredstava smatrala da treba dati, s obzirom da sektor voda u Srbiji je u zabrinjavajućem stanju. S obzirom da imamo problem i sa pijaćim vodama, pre svega u Vojvodini, zatim imamo problem sa otpadnim vodama i tu se pojavljuje u ovoj poziciji planiranih zaduživanja sredstva namenjena za postrojenja za tretman otpadnih voda. To je nešto što je tako, hajde da kažemo, u vazduhu što operativno praktično nije aktivno u ovom trenutku, a što će možda biti, ako bude, iduće godine. Ako znamo da je samo za oblast otpadanih voda potrebno pet milijardi, ovakvim tempom ulaganja, ne znam da li će nam biti dovoljno sto godina da dostignemo nivo razvijenih zemalja, pa u krajnjoj liniji nivo zemalja u regionu koja ovoj oblasti poklanjaju mnogo veću pažnju – naglasila je Nada Lazić.

Dalje na njenom spisku za dodelu novca je i Ministarstvo zaštite životne sredine, i to pre svega Zeleni fond Republike Srbije. 

- Samo 7,9 milijardi dinara je namenjeno za Ministarstvo zaštite životne sredine, a kada se to pogleda u odnosu na ukupan budžet, to je nešto manje od 0,6%. To su toliko mala sredstva da stvarno pokazuje da nemamo ni dobru volju, ni nameru ili je u pitanju neznanje ili je nerazumevanje da se za ovu poziciju odvoje značajnija sredstva. Još da podsetim da se otprilike negde oko 12 milijardi dinara godišnje skupi kao eko taksa. Po Zakonu o zaštiti životne sredine, zagađivači su u obavezi da plaćaju eko taksu. Međutim, samo 4,3 milijarde u ovoj godini je budžet za zaštitu životne sredine. Šta je sa ostalim sredstvima? Na šta se troše ostala sredstva? – upitala je ona.

I za uređenje otpada, otpadnih voda

Predložila je i da se deo novca utroši za ponovno iskorišćavanje otpada. Kako je rekla, Srbija je potpisnica ciljeva održivog razvoja, deklarativno se izjašnjava za sve ono što su tekovine svih drugih zemalja i što je trend u svetu, a u praksi je sasvim drugačije, što se, kako kaže, vidi i predloženim budžetom. Predložila je i da deo sredstava bude raspoređen za sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija, a deo novca da bude prosleđen lokalnim samoupravama koje imaju problem sa divljim deponijama i to ne rešavaju.

 

- Isti slučaj je kada su u pitanju otpadne vode. U Novom Sadu se i tu ništa ne rešava, za sad se samo gradi jedna pumpna stanica koja će sprečiti makar da se na Keju, ekskluzivnom šetalištu u Novom Sadu, ne oseti smrad septičke jame. To će samo biti nekakva uvodna faza u izgradnju nekog budućeg postrojenja koje će možda tamo neke druge generacije koje dolaze posle nas ipak sagraditi. Zato sam predložila da se ostalim nivoima vlasti za uređenje tih sanitarnih deponija nešto uradi i preduzme – rekla je Lazić.

- Nažalost, dobila sam odgovor od Vlade Republike Srbije da to ne može, ne može ništa od svega toga što sam ja predložila da se usvoji, jer će time planirana sredstva namenjena za realizaciju ranije donetih zaključaka Vlade Republike Srbije kada je u pitanju nabavka opreme i naoružanja dovesti do poremećaja. Stvarno se pitam u kom smeru mi to idemo, ako ćemo s jedne strane izdvajati ovolika sredstva za namene opreme u vojnim strukturama, a nećemo voditi računa o nečemu što je životno važno i bitno za građane Srbije – zaključila je Nada Lazić.

(SzILSV, 29.11.2019)