Liga je oštrica decentralizacije Srbije

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Akcije/Kampanje | Petak, 09. 07. 2010. | Komentara: 0

Liga je oštrica decentralizacije Srbije

EČKA - Direktor Instituta evropskih regiona iz Salzburga Franc Šausberger istakao je danas da je Liga socijaldemokata Vojvodine oduvek bila oštrica borbe za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije, te da je mnogo toga postignuto na tom polju.

Šausberger koji je bio jedan od eminentnih učesnika na Okruglom stolu „Demokratizacija i decentralizacija države kao potreba u procesu evro integracija" u organizaciji Političkog saveta LSV, ocenio je da je Statut AP Vojvodine mogao biti bolji, ali da u ovom trenutku predstavlja dobar kompromis kojeg ne bi ni bilo da nije bilo uticaja LSV.

- LSV nije samo oštrica demokratizacije, decentralizacije i regionalizacje Vojvodine, već to mora biti i za celu Srbiju. Došlo je vreme da ostatak Srbije, takozvana uža Srbija konačno bude regionalizovana - istakao je Šausberger. On je takođe dodao da se ne treba fokusirati na statističke regone, nazivajući ih „samo pomoćnim sredstvom".

- Oni koji se zalažu za statističke regione, zapravo i ne žele stvarnu regionalizaciju i decentralizaciju zemlje - naveo je on. Šausberger je rekao i da priča o separatizmu koja se spominje uz priču o regionalizmu ne stoji, te da jedina opasnost od separatizma preti onda kada postoji otpor centralnih vlasti spuštanju nadležnosti na niži nivo.

Prof. dr Marijana Pajvančić je istakla da Ustav Republike Srbije nije dobar kada je u pitanju regionalizacija zemlje, jer ne garantuje postojanje autonomije. Kako je između ostalog navela, pored same autonomije Ustavom nisu garantovana izvorna ovlašćenja pokrajina niti pravo na imovnu i prihode, a sve nadležnosti se baziraju na zakonima, te ih je zakonima lako i izmeniti.

Profesorka Pajvančić je ukazala da je veliki problem što sve nadležnosti koje se na pokrajinu zakonom prenose ne prate odgovarajuća finansijska sredstva, iako je to evropski standard kada je u pitanju teritorijalno uređenje regionalne države.

- Naš Ustav nije uvažio princip subsidijarnosti, nema niti jedne procedure konsultovanja regiona u pitanjima o kojima odlučuje centralna vlast, a od značaja su za regione. Nije regulisano ni reprezentovanje regiona u predstavničkim i administrativnim telima centralne vlasti. Načelo solidarnosti takođe nije deo našeg ustavnog sistema kao ni načelo harmonizacije pravnih odluka. Dakle, mi u ovom trenutku zaista nemamo ustavom garantovanu autonomiju već je ona garantovana zakonskim okvirima koji će uvek zavisiti od zakonodavca - zaključila je Pajvančićeva.

Pored Šausbergera i Pajvančićeve, na okruglom stolu je učestvovala i direktorica Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Nataša Čorbić, profesor Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu i politički analitičar prof. dr Jovan Komšić, direktor Centra za razvoj civilnog društva prof. dr Vladimir Ilić, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, ekonomski novinar i publicista Dimitrije Boarov, kao i istoričar prof. dr Ranko Končar.

Prof dr Jovan Komšić je između ostalog ocenio da bi građani energičnije podržali decentralizaciju zemlje kada bi vlast poslala poruku da postoji jasna politička volja da se to dogodi, dok je Aleksandar Popov ukazao da su upravo pojedini ministri kočili rad Nacionalnog saveta za decentralizaciju. Prof dr Marijana Pajvančić je objasnila da decentralizacija znači odricanje od moći i da će se vlast nje teško odreći, te da je ključni problem u strankama koje nisu dovoljno demokratizovane unutar sebe.

Nataša Čorbić je ipak pohvalila činjenicu da Nacionalni savet za decentralizaciju postoji, jer je on u mogućnosti da kao državni organ radi na tome da se proces decentralizacije i regionalizacije sprovede.

- Strategije decentralizacje će biti napisana i o njoj će se voditi javna rasprava - najavila je ona.
Dimitrije Boarov je skrenuo pažnju da je privatizacija još centralizovala Srbiju, ali i ocenio da je centralistički koncept vladavine resursima doživeo krah, da ne funkcioniše i da se to primećuje i na primeru NIP-a. On je zaključio i da bi moglo doći do krize centralizma i da tada može doći do većeg prostora za autonomije nego što je to sada.

Okrugli sto „Demokratizacija i decentralizacija države kao potreba u procesu evro integracija", održan danas u Ečkoj, u organizaciji Političkog saveta LSV uvod je u proslavu 20 godina postojanja i rada Lige socijaldemokrata Vojvodine. Svečana akademija tim povodom biće organizovana sutra, u subotu, 10. jula u Master centru Novosadskog sajma.

(BILSV, 09.07.2010.)



Izjave | Ponedeljak, 25. 04. 2011. | Komentara: 0

Čanak: Nikolićev štrajk je bio falsifikat od samog početka

BEOGRAD - Priča o štrajku glađu i žeđu Tomislava Nikolića od samog početka je bila falsifikat, jer u svemu tome nije bilo nikakve ideje, smisla, razloga, programa ili koncepta, ocenio je sinoć u Utisku nedelje lider LSV Nenad Čanak. On je podsetio da radikali nikada ne umiru za svoje ciljeve, već da u smrt teraju druge, te da je isti epilog sa štrajkom glađu do smrti bio i u slučaju štrajka Nikolićevog bivšeg šefa Vojislava Šešelja.
Odbori LSV | Ponedeljak, 25. 04. 2011. | Komentara: 0

Ligaši u Zrenjaninu obeležili Dan planete Zemlje

ZRENJANIN - Aktivistkinje i aktivisti Gradske organizacije Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin i ove godine obeležili su Dan planete Zemlje. Zrenjaninske Ligašice i Ligaši organizovali su akciju vožnje biciklova i čišćenja obale jezera kod zgrade Suda. Cilj ove tradicionalne akcije je ukazivanje na značaj razvijanja ekološke svesti.
Iz medija | Petak, 22. 04. 2011. | Komentara: 0

Predlog zakona o imovini Vojvodine do kraja maja

BEOGRAD - Radna grupa za izradu zakona o imovini Vojvodine održala je juče u Vladi Srbije prvi sastanak, na kojem je dogovoreno da bi do kraja maja trebalo da bude definisan predlog zakona, odnosno koja će imovina biti vraćena u nadležnost pokrajine. Kako je za Press izjavio predsednik ove radne grupe Bojan Kostreš, republički poslanik i zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, na prvoj sednici utvrđeni su osnovni principi rada, ali i predstavljeno je više predloga koje će članovi komisije razmotriti.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook