BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine neće podržati predlog rebalansa republičkog budžeta jer u njemu ponovo nema sistemskih mera, istakao je danas poslanik LSV Đorđe Stojšić podsetivši pri tom na odluku da Liga ne podržava nijedan republički budžet dok god ne bude donet Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine.



Tokom rasprave o predogu rebalansa republičkog budžeta za ovu godinu u Narodnoj Skupštini, Stojšić je ocenio da  je rebalans budžeta, koji se radi u oktobru, praktično samo notiranje onoga što se ove godine već desilo.

– Mi, naravno, insistiramo da se konačno donese zakon o finansiranju Vojvodine, da ne bi, kad govorimo o svakom budžetu, morali da se raspravljamo šta je sedam posto, šta nije sedam posto i da se konstantno podvaljuju rashodi koji nisu uopšte u domenu nadležnosti APV – rekao je Stojšić.

Rešiti sistemske probleme

Dodao je i da niko ne misli da su premijer Aleksandar Vučić i ministar Vujović nekakvi finansijski alhemičari, i da će se oni vrlo teško izboriti sa problemima sa kojima se danas suočavamo.

– Problemi naše ekonomije su sistemske prirode i proizašli su iz 25 godina raznoraznih političkih i ekonomskih eksperimenata. Devedesetih godina je to bila masovna pljačka i uništenje naše ekonomije. Posle 2000. prepisivali smo rešenja iz razvijenog kapitalističkog sveta koja, u velikoj meri, možda nisu mogla da se primene kod nas. Danas smo došli u situaciju da imamo sve makroekonomske pokazatelje negativne: trgovinski deficit, negativan saldo tekućeg računa, imamo negativan rast bruto domaćeg proizvoda, imamo negativan trend u industrijskoj proizvodnji – rekao je Stojšić dodajućio da je jedini pozivitan parametar inflacija koja je na donjoj granici ciljane stope. Stojšić je upozorio da mere fiskalne konsolidacije iz prošle godine nisu dale rezultate, podsetivši da je povećana stopa PDV-a sa 18 na 20 odsto i sa 8 na 10, da su smanjena transferna sredstva lokalnim samoupravama, da smo imali solidarni  porez i najave da će se država obračunati sa sivom ekonomijom.

– Mi te mere, naravno, nismo podržali iz razloga što smatramo da su postojale mnogo bolje mere koje je država mogla da sprovede. Suština je da je rezultat svega toga da u Srbiji imamo negativan trend u smislu rasta BDP-a, odnosno nemamo nikakav rast. Prošle godine smo imali negativnih dva posto, ove godine nulu, a sledeće godine - veliko pitanje – naveo je Stojšić ističući da je upravo rast bruto društvenog proizvoda ono na šta bi morali da se koncentrišemo.

Masivan državni aparat opterećuje privredu

Poslanik LSV je upozorio da masivan državni aparat, koji je visoko centralizovan, do te mere opterećuje privredu da finansijski sistem praktično ne postoji, da banke praktično finansiraju javni dug, a da strana ulaganja izostaju. Tu su, dodaje poslanik LSV, i problemi javnog i privatnog duga, ukazavši da su nenaplativa potraživanja u bankama negde oko 30 odsto.  Govoreći o smanjenju penzija, Stojšić je upozorio da se stvara atmosfera u kojoj se penzioneri posmatraju kao nekakav teret društva i budžeta, iako su godinama uplaćivali doprinose u fondove koji su devedesetih godina prošlog veka opljačkani.

–Država je devedesetih godina na čudne načine opljačkala taj penzioni fond i danas se on 60 posto dotira iz budžeta, bez toga da iko postavi pitanje šta se desilo sa sredstvima koja su bila u penzionom fondu – upozorio je Stojšić. Upitao je i da li samo neki penzioneri treba da podnesu teret činjenice da je penzioni fond bankrotirao i da država nije u mogućnosti da isplaćuje penzije, kao i zbog čega sve penzije nisu smanjene za samo pet odsto, što bi u konačnom rezultatu imalo istu uštedu koja je planirana smanjenjem pojedinih penzija za 10 odsto. Kada su u pitanju plate, poslanik LSV upopzorava da će se njihovim smanjenjem za 10 odsto smanjiti i porezi i doprinosi, jer se smanjuje njihova osnovnica.

– Smanjenje od 10 odsto praktično će anulirati ove uštede koje imamo smanjenjem penzija – naveo je on.

Predlozi LSV za uštede

Đorđe Stojšić je istakao i da Liga uz kritike predlaže i konkretne mere za uštede, upozorivši pri tom da nije pametno to što se smanjuju sredstva ministarstva poljoprivrede, jer treba da se prestane sa „stalnim gledanjem u nebo“ i prakse da se na osnovu prinosa u poljoprivredi računa da li će biti pada ili rasta BDP-a. Dodao je da je nepravedno smanjenje subvencije vlasnicima zemljišta koji imaju preko 20 hektara, što najviše pogađa poljoprivrednike u Vojvodini.

– Do sada je slučaj da se 60 odsto svih subvencija dodeljuje van Vojvodine, a 60 procenata zemljišta se nalazi u Vojvodini. Dokle će poljoprivreda biti jedina koja trpi kada govorimo o fiskalnoj konsolidaciji? Mi smo predlagali više puta da se formira fond od državnog zemljišta, koje nije mali resurs, i da se na bazi državnog zemljišta koje bi država mogla da kolateralizuje, emituju hartije od vrednosti, odnosno mogla bi da se zaduži na konto prinosa po tom osnovu nekih 500 miliona evra i upotrebi ta sredstva za razvojne projekte u poljoprivredi – ukazao je poslanik LSV.  Umesto da smanjujemo penzije i plate lekara, profesora i nastavinka, veći efekat bi imalo povećanje rudne rente, koju NIS u Serbiji plaća manje nego u Rusiji, dodao je Stojšić.

– Postoje razni projekti koji bi mogli ovu zemlju da izvuku iz situacije u kojoj smo večiti dužnik Ruske federacije, pa sad moramo da im poklanjamo i Petrohemiju i ne znam šta sve, ne bi li se izvukli iz tog dužničkog ropstva. Pola Evrope gradi terminale za tečni naftni gas, Litvanija je to sad uradila i taj projekat im se isplatio za godinu dana, s obzirom da je Gasprom smanjio cenu gasa za tačno toliko – naveo je on.

I crkve da plaćaju

Kao jednu od ideja Stojšić je naveo i mogućnost da se crkvama i verskim zajednicama uvede PDV i da počnu konačno da plaćaju porez, ukazavši da se stotine miliona dinara izdvaja iz budžeta za finansiranje verskih zajednica.

– Profesorima i nastavnicima smanjujemo plate, a u isto vreme se vladike voze u novim audijima i mercedesima – ističe Stojšić. Dodao je i da bi trebalo razmisliti o decentralizaciji poreske uprave i celog fiskalnog sistema. Podsetio je da su nekada postojale opštinske uprave prihoda, pa su opštine bile motivisane da skupljaju porez  jer je višak ostajao njima, dok se sada sve finansira iz državne kase pa se lokalnim samoupravama iz godine u godinu smanjuju transferi.

 (BILSV, 24. 10. 2014)