NOVI SAD – Poslanici i poslanice Lige socijaldemokrata Vojvodine danas nisu glasali za Predlog Statuta AP Vojvodine.
Predsednik poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški obarložio je to činjenicom da se došlo u situaciju da je kompromis prestao da bude sredstvo za postizanje, već postao sam cilj. U nastavku je transkript kompletnog govora Branislava Bogaroškog:
Poštovani predsedniče,
dame i gospodo
Sasvim sigurno u ovom sazivu skupštine, čini mi se i u prošlom, nema pravne sentence koja je češće citirana od prevoda latinske sentence koju je dao Valtazar Bogišić i koju čujemo skoro na svakoj skupštini, a to je: Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi!
I teško je započeti bilo kakvu raspravu o suštini AP Vojvodine, a ne krenuti od Ustava iz 2006. ili, ovom prilikom, od odluke Ustavnog suda Srbije. Sasvim je jasno posle ovoliko godina od njegovog donošenja da tu jeste i početak i kraj problema sa kojima se mi susrećemo. I da svaki izvor nesporazuma do koga smo stigli u dosadašnjem radu upravo počinje tada kada je taj ustav tako donet. Način na koji on definiše AP Vojvodinu, ta sloboda koja je data politici da autonomiju širi ili sužava spram dnevnih potreba je nešto što trpimo na svojoj koži i mi, ali pre svega, i građanke i građani Vojvodine unazad već osam godina.
Sporna odluka Ustavnog suda Srbije
Iz takvog Ustava je izašao prošli Statut. I, ako neko misli da postoji neka vrsta žala za prošlim statutom kao dokumentom koji je bio krucijalno važan i koji je doneo veliki pomak u životu građanki i građana Vojvodine, tu se grdno vara. Jer, ni taj dokument nije mogao biti bitno bolji nego ono što Ustav dozvoljava. Odluka Ustavnog suda je samo, u tom celom nizu, jedan novi korak koji nas je doveo u veći problem i pokazao da, pre ili kasnije, moramo da se suočimo sa izvorom problema.
Odluka Ustavnog suda je više nego sporna i to se dalo čuti i na sastancima Radne grupe i Kolegijuma, bar u tom delu da jeste rigidna i da nameće stvarno čvrste okvire i čvrste granice Radnoj grupi koja se bavila pitanjem izrade novog predloga statuta. Ustavni sud, pre svega, polazi od načelnih stavova o tome šta jeste Republika Srbija, i kaže da Srbija jeste visoko centralizovana država, da u njoj nema podele vlasti ni na koji način. I iz toga onda izvodi zaključke koji u jednom delu jesu utemeljeni u ustavnim odredbama, a u drugom delu je potrebno veliko pravničko znanje i umeće da se obrazloži zašto ste odlučili da pojedini deo Statuta mora da se eliminiše iz pravnog sistema Republike Srbije.
Sporan i simbolički značaj
Neke stvari koje su oglašene neustavnim imaju čisto simbolički značaj. Pitanje da li postoje građani i građanke Vojvodine, pitanje da li je Novi Sad glavni grad Vojvodine, pitanje da li su Vojvodina Srem, Banat i Bačka su pitanja koja, ako bih želeo da budem sarkastičan, mogu da kažem da se svode na geografiju iz trećeg osnovne. Ali, odluka Ustavnog suda jeste da mi to nismo dobro definisali. Ono što je bitnije, to je da se Statut AP Vojvodine tu izjednačava sa bilo kojim podzakonskim aktom, bez obzira na kvalifikovani način kako ga donosimo. Izjednačava se, faktički, sa Pravilnikom o tehničkom pregledu i daje mu se taj značaj i ta važnost.
Ustavni sud smatra da AP Vojvodina ne treba da vodi politiku. Ustavni sud smatra da u AP Vojvodini ne postoji podela vlasti, jer postoji jedinstvo vlasti, jer postoji skupštinski sistem. Da podela vlasti, koja je kamen temeljac demokratije unazad 200 godina, ne važi za AP Vojvodinu i lokalne samouprave. Pa verovatno onaj ko je bio predlagač, inicijator postupka pred Ustavnim sudom, na osnovu tog stanovišta može sada da sruši statut svake lokalne samouprave. Odluka u sebi sadrži mnoge kontradiktornosti, jedno od tih pitanja je i pomenuto: imate na dve strane teksta da možete da zaključite da u Vojvodini ima samo nacionalnih manjina, a možete da zaključite i da u Vojvodini mogu postojati i nacionane zajednice.
Odluka bez pravnog leka
Dakle, od mnogo spornih stvari samo jedna stvar nije sporna kod odluke Ustavnog suda, a to je obaveza da bude sprovedena, takva kakva je. Rigidna, ja bih rekao politički motivisana. Ali, to je realnost i to je fakat iz kojeg nema ni levo ni desno. Jer, protiv takve odluke nema pravnog leka. To je razlog zašto mi kao poslanička grupa ne možemo da glasamo protiv ovog Predloga statuta. Jer, jednostavno, činjenica da smo dužni da sprovedemo kao ljudi koji poštuju hijerarhiju, koji poštuju pravni sistem, koji su, uostalom, kao i svi mi ovde i mnogi drugi učestvovali u izgradnji institucija i pravnog sistema. Dakle, nameće nam se potreba da odluku ispoštujemo.
Po ovom pitanju, čovek ne može da bude ni uzdržan. Jer biti udržan, znači nemati stav. Ovom pitanju ne može da se nema stav. Mi smo prilikom izrade nacrta, kasnije usvajanje predloga, kao sve poslaničke grupe, kao i svi učesnici u tom procesu, uložili ozbiljan napor da postignemo kompromis. Od mnogo toga se odustalo. Mnogo se i dobilo. Ja pozdravljam i zahvaljujem se na razumevanju da je stvorena većinska volja da se uvaže naši argumenti, da ne možemo da počnemo novi statut koliko god on iznuđen bio, da je Vojvodina osnovana 2006. godine Ustavom. I to jeste veliki korak. I mnogo toga je urađeno u tom smislu. Čak i ovaj amandman koji smo podneli. I on je uperen ka traženju konstruktivnog rešenja, jer jasno i glasno smo rekli da jesmo protiv tradicionalnih simbola, ali ako postoji dvotrećinska većina koja će te simbole da usvoji, motiv našeg zahteva je bio taj da to onda uradimo, ne kao političari, nego kao neko ko sluša struku.
Kompromis ne može biti cilj
Međutim, kompromis jeste sredstvo za postizanje cilja, ali često se desi da postižući kompromis za kompromisom, u jednom momentu dođete u situaciju da se okrenete nazad i da vidite da ste otišli suviše daleko. Dođete u situaciju kada vidite da je kompromis sad ne više sredstvo, nego da je postao cilj. I to je razlog zašto mi ne možemo da glasamo za. Jer smatramo da smo otišli suviše daleko. Da smo u pokušaju da odgovornim radom nađemo najbolje rešenje došli do nečega što nije najbolje rešenje. Zbog toga naša poslanička grupa jednostavno neće glasati ni za, ni protiv, ni uzdržano za ovaj Predlog statuta.
Hvala!
(BILSV, 14. 05. 2014)