NOVI SAD – Poslanici i poslanice Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine danas nisu glasali za Predlog pokrajinske skupštinske odluke o broju i prostornom rasporedu javnih srednjih škola na teritoriji APV. Prema rečima poslanika LSV Aleksandra Jovanovića, Vojvodina treba da ima nadležnosti ne samo u utvrđivanju mreže škola, nego i da utvrđuje kako će finansirati svoje nastavnike i kakvu će imati budućnost.

Transkript govora Aleksandra Jovanovića možete pročitati u nastavku.

Poštovano predsedništvo,

poštovane poslanice, poštovani poslanici,

Liga socijaldemokrata Vojvodine neće glasati za ovu tačku dnevnog reda, odnosno za ovu mrežu srednjih škola na teritoriji AP Vojvodine. Mi razumemo tu takozvanu racionalnu potrebu za faktičkim gašenjem dve srednje škole na teritoriji AP Vojvodine u finansijskom aspektu i u aspektu pravnih odluka koje postoje i na osnovu čega se utvrđuje kriterijum da li neka škola jeste škola, odnosno koliki broj učenika i odeljenja mora da postoji da bi bila srednja škola. 

10% dece napusti osnovnu školu

Razumemo i potrebu da jedna od te dve škole koje se faktički danas gase, mada je politički danas korektnije reći da se spajaju, kao što se teritorije ne razmenjuju nego se dele teritorije, tako da i u ovom slučaju mi shvatamo tu potrebu ali postavljaju se sasvim druga pitanja. A to je šta ko radi, odnosno ne radi po tom pitanju. Nije se, znate, dete rodilo odjednom. Nešto se desilo pre toga. Mi imamo jasne demografske pokazatelje u smislu nataliteta i mi možemo vrlo jasno da utvrdimo koji broj dece će ići u predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Iako srednje obrazovanje nije zakonski obavezno, svi znamo da se nama skoro sva deca koja završe osnovnu školu upišu u srednju. A pitanje je kako smo to utvrđivali ili nismo utvrđivali šta nam se dešava sa brojem dece, s obzirom da mi imamo negativnu populaciju.

Drugi demografski problem koji imamo jeste pitanje emigracije dece. Iz istraživanja koje sam lično vodio dok sam bio u pokrajini, došli smo do frapantnih podataka da se u državi niko ne bavi time koji su razlozi i koliko tačno dece odlazi iz sistema osnovnog obrazovanja, a zatim i srednjeg. Došli smo do podataka da 10% dece iz osnovnog obrazovanja napusti sistem osnovnog obrazovanja i negde ode. Naravno, ne idu oni da rade napolje, ali je defakto da njihovi roditelji odlaze i ne znači da su oni izašli iz sistema obrazovanja i da su ostali neobrazovani, ali postavlja se pitanje gde ta deca odlaze i šta se nama dešava sa obrazovanjem.

Ono što jeste pitanje i što treba svi da razmislimo, a time treba da se najviše bavi Pokrajinske vlada, jeste da se postavi pitanje šta Pokrajinska vlada i šta administracija radi da se takav trend zaustavi. On se, jasno je, ne može u potpunosti kontrolisati ali se dobrim delom može korigovati i popraviti. 

Ravnomerniji izbor srednjih škola

Imamo još jedan problem kada govorimo o broju, a to je disparitet u broju dece koji upisuje srednje škole. Tako da, eto, imamo slučaj, što znam pouzdano jer sam radio na tom problemu, da imamo mnoge srednje škole, posebno gimnazije po manjim opštinama, koje su imale stalan broj opadanja dece jer odlaze u veće gradove, odlaze im roditelji, odlaze, na kraju krajeva, u inostranstvo. A imamo neke škole koje su vrlo popularne i bez nekog preterano racionalnog razloga gde imamo previše dece koja žele da upišu. Šta mi tu možemo da uradimo? Iako je upisivanje srednje škole sloboda izbora dece i roditelja, šta možemo da uradimo da ta deca imaju neku ravnomerniju mogućnost da upišu te škole jer ne smemo se prepustiti tržištu, neke škole moramo gledati da sačuvamo. Posebno škole u manjim opštinama. Kažem namerno škole jer mislim i na srednje i na osnovne, posebno o srednjima, da ne dođemo u situaciju da nam deca iz manjih mesta, iz sela, zbog nemogućnosti finansijskog ili bilo kakvog drugog, ne mogu da putuju dalje nego što je njihova opština i da nemaju mogućnost obrazovanja i da faktički ostanu bez srednjeg obrazovanja što mislim da apsolutno nije ideja niti cilj države. 

Šta je sa zaposlenima ugašenih škola

Ono što je druga strana medalje gašenja škola jeste pitanje ne samo dece, nego šta mi sad dalje radimo sa ljudima koji su tamo zaposleni. Pitanje njihovog otpuštanja. To je pitanje ljudski problem i odgovornost svih nas kao poslanika i kao građana AP Vojvodine, pitanje je socijalni problem. Ali isto je vrlo važan i dubok problem koji se ne može preko noći rešiti kada se uruši, a to je pitanje odlazak stručnjaka, posebno nastavnika koji rade u stručnim srednjim školama - šta se dešava kad oni dobiju otkaz i kad nema ko da održava, unapređuje i prenosi stručno znanje iz određenih oblasti. 

Ono što bih želeo da za kraj naglasim jeste politička poruka svega ovoga. LSV se uvek zalagala za veće nadležnosti Pokrajine i shodno tome mislimo da je i ova jedna od spornih nadležnosti koju Vojvodina ima, a Vojvodina faktički ima nadležnost da utvrđuje mrežu srednjih i osnovnih škola, i da na taj način u potpunosti snosimo odgovornost za to da li će se neka škola ugasiti ili ne, a istovremeno to radimo na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Vlada Republike Srbije. Da budem sada vrlo plastičan u svemu ovome, Republika, predstavnici Vlade, kažu vidite ovde ima ovoliko dece, ovoliko odeljenja, ovo gasimo, ovo ne gasimo, a vi onda treba skrštenih ruku, nebitno koja stranka vodi vladu, da klimate glavom i kažemo ok ugasićemo tu školu. Ne mislim da mi to treba da radimo, mislim da smo mi dovoljno pametni da Vojvodina treba da ima nadležnosti ne samo u utvrđivanju mreže škola nego i da utvrđuje kako će finansirati svoje nastavnike i kakvu će imati budućnost.

Hvala vam.

(BILSV, 18.09.2018)