BEOGRAD – Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine sinoć su glasali protiv  predloženog rebalansa  budžeta i više fiskalnih zakona, kojima će plate i penzije biti umanjene za oko 10 odsto od 1. novembra.



Iako im nije usvojen nijedan od podnetih amandmana, poslanici LSV pokušali su tokom rasprave da ubede poslanike vladajuće većine da ih ipak podrže. Poslanica LSV  Nada Lazić je, obrazlažući amandman u vezi sa promenom iznosa neto plata, rekla da je predlog LSV da zaposleni čija je osnovna neto plata pre početka primene zakona za puno radno vreme bila niža od  25.000 dinara, kao i zaposleni koji je pre početka primene ovog zakona roditelj, usvojilac ili staralac deteta mlađeg od 14 godina, zadržavaju svoju neto platu.

Najugroženija deca do 14 godina

Ukazala je da je negde oko 350.000 dece do 14 godina izdržavano od strane lica koja rade u javnom sektoru, a koje će obuhvatiti najavljeno smanjenje plata, čime će oni doživeti udar koji više neće moći da apsorbuju.

– Stiče se utisak da se o ovom aspektu uopšte nije razmišljalo, iako se svi deklarativno jako zalažemo za to da su nam deca najvažnija u našem životu. Zato predloženi zakon umesto konkurencije mora da promoviše solidarnost među radnicima u  javnom sektoru. Pri negativnoj stopi prirodnog priraštaja Srbija mora na svaki način konkretnim potezima i rešenjima da štiti ono što ima – rekla je Lazićeva upozorivši da su najosetljivije grupe deca do 14 godina starosti i lica starija od 65 godina.

Zanemarena zaštita životne sredine

Poslanica LSV Nada Lazić upozorila je, obrazlažući predlog Lige da se nevladinim organizacijama u oblasti zaštite životne sredine dodele dodatna sredstva u iznosu 10 miliona dinara, da je 2012. godine naprečac ukint Fond za zaštitu životne sredine, čime je ukinuta jedna evrospka tekovina. Podsetila je da su se u taj fond ubirala sredstva od naknada za zagađenje, za korišćenje flore i faune, ribljeg fonda i slično, a zatim dodeljivala putem kokursa, a da je situacija koja je nastala posle ukidanja ovog fonda dovela je do toga da, na primer, postoje problemi sa reciklerima.

– Mnogi recikleri, kao mlada preduzeća koja su videla svoju perspektivu u tim takozvanim „zelenim tehnologijama“ otpustili su deo radne snage. I opet se dešava suprotno od onoga što svi zagovaramo - da novim investicijama želimo da zaposlimo nove radnike – ukazala je Lazićeva. Poslanica LSV je upozorila i da je Fond prilikom gašenja bio „težak“ negde oko pet milijardi dinara, a da je ostalo dosta neizmirenih obaveza prema reciklerima, lokalnim samoupravama i nevladinim organizacijama.

– Želim da naglasim da, po nekim podacima, naša zemlja izdvaja manje od jednog procenta BDP-a za finansiranje životne sredine, druge zemlje u tranziciji izdvajale su oko 2 posto, a nove zemlje u  pretpristupnom periodu ulagale su 1,5 do 2,5 posto BDP-a – navela je ona dodajući da je oblasti životne sredine u Srbiji potrebno negde preko 10 milijardi evra ulaganja da bi se dovela u red. Takođe, Liga je predložila da se za po 35 miliona dinara uvećaju transferi u oblasti kulture i informisanja opštinama i gradovima i AP Vojvodini, a da se ta sredstva obezbede umanjivanjem pojedinih subvencija, poput onih namenjenih Fijatu.

– Na žalost, ponovo se potvrđuje da u vreme krize obavezno strada kultura i životna sredina. Bojim se da će i posledice koje ćemo trpeti zbog toga biti dugoročne, jer su štete veće od ušteda – rekla je Lazićeva.

Poštovati prava manjina

Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Đorđe Stojšić tako je, obrazlažući amandman kojim je predloženo da se više sredstava izdvoji za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, komentarišući opaske iz vladajuće koalicije da to nije potrebno jer je bilo slučajeva zloupotrebe, upozorio da je u pitanju opasna zamena teza.

– Pa po toj logici bi trebalo da ukinemo pola javnih preduzeća i banaka u ovoj državi. Možda čak i vladu, s obzirom da u svakoj od tih institucija postoje nenamenska trošenja sredstava. Za to postoje Državna revizorska institucija i budžetske inspekcije koje to utvrđuju – naveo je Stojšić. Dodao je da je, ukoliko želimo da budemo sastavni deo Evropske unije, odnos prema nacionalnim manjinama i njihovim nacionalnim savetima izuzetno važan.

– Mislim da dodatna sredstva za razvoj njihovih autohtonih prava, koja oni sprovode kroz nacionalne savete, moraju biti poštovana – rekao je on.

 

(BILSV, 27. 10. 2014)