NOVI SAD - Uvođenje Zdravstvenog vaspitanje o reproduktivnom zdravlju u vojvođanskim školama izazvalo je pre dve godine veliku pažnju u javnosti.



U ovom pilot projektu pokrajinskog Sekretarijata za sport i omladinu učestvovalo je tad deset srednjih škola iz deset vojvođanskih opština. U ovoj školskoj godini, međutim, za uvođenje nastave iz popularno nazvanog "seksualnog obrazovanja" konkurisalo je čak 70 škola iz 33 vojvođanske opštine, izjavila je za portal Radio-televizije Vojvodine resorna pokrajinska sekretarka Marinika Tepić.

– Raspisali smo konkurs ove godine kako bismo videli da li smo na dobrom putu, pa i da li da iniciramo zakonske izmene kako bi se ovaj predmet uveo kao obavezan, a ne samo fakultativan. Odziv je bio izuzetan, jer se na konkurs prijavilo 70 škola, tako da se u ovoj godini nastava sprovodi u 66 škola – kazala je ona. Nastavu drže edukatori, koji se finansiraju iz budžeta APV, dok Sekretarijat đacima obezbeđuje i besplatne udžbenike i rečnike za ovaj predmet. Marinika Tepić ističe da su ankete urađene sa roditeljima i đacima koji pohađaju ovu nastavu potvrdile da su među velikim brojem učenika postojale predrasude ili pak da nisu imali saznanja o mnogim temama iz ove oblasti. Posebno je istakla doprinos izučavanja ovog predmeta u razvijanju autnomnosti odlučivanja kada je reč o vršnjačkim odnosima.

Reproduktivno zdravlje u snovnim školama

Pokrajinska sekretarka je naglasila da će od ove školske godine i u dvadesetak osnovnih škola biti organizovano predavanje iz reproduktivnog zdravlja, a u vidu radionica i predstava za decu.

– To su radionice i predstave za decu, ali u kojima će učestvovati i roditelji i nastavnici, a koje su kreirali stručnjaci – navela je ona. Novine se planiraju i u oblasti školskog sporta, čiji je razvoj i unapređenje, prema njenim rečima, među prioritetima Sekretarijata.

– Nedopustivo je, uz svo poštovanje prema vrhunskim sportistima, da velika sredstva odlaze u sufinansiranje profesionalnih sportova, koji i sami mogu da zarade, a da istovremeno u školama imamo čučavce u toaletima, da imamo škole bez sala za fizičko, ili te sale nemaju parket, ili su neadekvatne... Školski sport, odnosno nastava fizičkog je neophodna, ne da bismo stvarali vrhunske sportiste, već da bismo imali zdravo i radno sposbno stanovništvo – istakla je Tepićeva. Međutim, kako je ukazala, danas se školski prostor u velikoj meri koristi za vanškolske aktivnosti, odnosno izdaju se sale sportskim klubovima u kojima mogu da treniraju deca čiji roditelji mogu da plate članarine. Zbog toga je, dodaje, Sekretarijat usvojio Strategiju razvoja školskog sporta u AP Vojvodini, koja je u decembru prošle godine dobila apsolutnu podršku poslanika u Skupštini Vojvodine.

– Važno je da svi shvatamo koliko je javno zdravlje značajno i da medalje nisu prioritet u odnosu na zdravlje dece. U tom pogledu, naš Sekretraijat je pripremio jedinstvenu bazu podataka o školskoj infrastrukturi u Vojvodini, sa informacijama o tome koliko sala ima u školama, koliko među njima ima onih koje ispunjavaju uslove, koliko neuslovnih, koliko škola nema nikakvu salu... Mi imamo situaciju da se grade megalomanske hale u nekim mestima da bi se presekle crvene vrpce u izbornim kampanjama, ali čije održavanje je prilično skupo i što pada na teret lokalnih samouprava. To nije neophodno za fizičko vaspitanje u školama, njima ne trebaju ogromne tribine, niti komercijalni prostori. Za jednu takvu halu mi možemo da izgradimo deset školskih sala koje su uslovne po republičkom pravilniku. I to ćemo i raditi u narednom periodu – rekla je Marinika Tepić.

Školske sale i bazeni

Ona je navela da 110 škola u pokrajini nema salu za fizičko, a da je među njima čak 20 škola koje imaju više od 16 odeljenja, te da je trenutno prioritet da se iznađu sredstva za njihovu izgradnju. I školski bazeni, kako je dodala, takođe su deo plana Sekretarijata, tako da u svakoj opštini bude izgrađen bar jedan školski bazen koji će služiti isključivo za obuku đaka.

–I to košta desetostruko manje od megalomanskih hala – naglasila je. Marinika Tepić ističe da ovi projekti imaju i pozitivan odjek u školama, koje konačno dobijaju prioritet u odnosu na sportske klubove. Pokrajinska sekretarka najavila je i sprovođenja programa "Aktivne škole", koji je, kako je istakla, jedinstven u regionu i koji prati evropske programe u promociji zdravlja.

– Kroz ovaj program želimo da stimulišemo školske uprave da obezbede uslove za zdravo i aktivno pohađanje škole. Ko stekne status aktivne škole, biće akreditovan, što znači da će morati da vode računa da u školama ne budu čipsare i trafike za nezdravom hranom, već voćare ili one radnje koje prodaju integralno pecivo i slične. Takođe, škole će imati obavezu da osmisle i obezbede korišćenje slobodnog vremena na aktivan način. Škole koje steknu takvu akreditaciju moći će da računaju na podršku Skeretarijata – objasnila je ona. Dodala je da će u tom pogledu školama biti na raspolaganju sve stručne informacije, odnosno preporuke stručnjaka, a koje će im obezbediti Sekretarijat u saradnji sa DIF-om i Institutom za javno zdravlje Vojvodine.

(BILSV, 29. 10. 2014)