BEOGRAD / NOVI SAD - Istina je da je nama potrebna i električna energija, potrebna su nam nova radna mesta, fabrike, saobraćaj. Sve to možemo da postignemo ukoliko se fokusiramo na realizaciju zakona, na kontrolu zagađivača i na ulaganje u alternativne izvore energije, izjavila je članica Stručnog saveta za zaštitu životne sredine Lige socijaldemokrata Vojvodine Dejana Đurđević. Ona je gostujući u emisiji „Reč na reč“ na Radio televiziji Srbije, u kojoj je tema bila ekološko zagađenje, navela da je Srbija među najgorim državama po kvalitetu vazduha. Prema nekim procenama Svetske zdravstvene organizacije, samo prošle godine je oko 10.000 građana umrlo od posledica lošeg kvaliteta vazduha, upozorila je Đurđević. To je ekvivalent jedne lokalne samouprave, kao što su npr. Sremski Karlovci. 

Pošumljavanje i Fruška gora

- Liga socijaldemokrata Vojvodine predlaže veće pošumljavanje zato što je drvo prirodni prečišćivač vazduha. Srbija je ispod svakog proseka pošumljenosti. Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi. Imamo situacija na Fruškoj gori gde se vrši intenzivna seča. Naš konkretan predlog je da Fruška gora ne bude više javno preduzeće, nego da bude javna ustanova koja će se 100% finansirati iz budžeta. Tražimo i da se nadležnost Fruške gore vrati Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, jer je logično da ljudi koji žive u okolini nacionalnog parka i ljudi koji borave i provode svoje slobodno vreme u njemu, imaju najveći interes da ga zaštite – istakla je Đurđević.

Dodala je i da je bitno da urbanistički planovi sadrže i zelene površine i da se na svakom slobodnom mestu ne gradi zgrada, već da se obrati više pažnja na izgradnju zelenih površina.

Ona je kazala i dasmo svedoci da se ponovo otvaraju fabrike kao što su gumare u Zrenjaninu i Inđiji za koje ne postoji dostupna procena uticaja na životnu sredinu. 

- Mi ne želimo ono što se desilo sa kafilerijom u Zrenjaninu, ne želimo da se dešava ono što se dešava u Boru i Smederevu. Zato apelujemo na nadležne da ne puštaju u rad nijedan pogon koji nije ispunio ekološki standard. Razumemo da je to skupo i komplikovano, ali moramo da mislimo na zdravlje naših građana i na to da u budućnosti otvaramo poglavlje 27 i da ćemo svakako morati da ispunimo sve uslove koji su nam do sada promakli – naglasila je.

Hajde da uložimo u ono što imamo

Dejana Đurđević je navela da je Srbija izuzetno siromašna sopstvenim vodama, a da su mini hidroeletrane postale popularne u Srbiji 2020. godine, iako su pre 50 i 60 godina one počele da se ukidaju širom sveta. 

- Mi treba da uložimo u obnovljive izvore energije, imamo potencijal za energiju vetra, za biomasu, za sunčevu energiju. Hajde da uložimo u ono što imamo, a da ne ulažemo u ono što nemamo – poručila je.

Istakla je primer domaćinstva koje koristi solarne panele za zagrevanje vode. Iako oni proizvedu više struje nego što je potrebno tom domaćinstvu, ona ne može da se prebaci dalje, jer zakoni ne omogućavaju da ona uđe u distributivni sistem EPS-a. 

- Dakle, mi imamo manjak energije koja se dobija iz obnovljivih izvora, a s druge strane možemo da dozvolimo da se ona rasipa. Verujem da se naša država i EPS nisu najbolje snašli među tim zakonima i da to treba da se reguliše na najbolji mogući način – naglasila je Đurđević.

Dodala je i da, ukoliko bismo koristili potencijal biomase kojim raspolažemo, na najbolji način, dobili bismo istu količinu energiju koliko trenutno dobijamo od nafte i gasa. 

Naglasila je i da Srbija raspolaže sa malo pijaće vode koja može da se koristi u onom obliku u kojem se trenutno nalazi. Kao poseban problem istakla je Zrenjanin i Banat, koji za snabdevanje građana pijaćom vodom koriste podzemne vode, a koje nisu adekvatne zbog veće koncentracije arsena i organskih materija koje dovode do kancerogenih oboljenja. Đurđević je napomenula da je LSV, kao rešenje ovog problema, još 2000. godine predložila da se napravi regionalni vodovod koji će snabdevati pijaćom vodom područje i srednjeg i severnog Banata. 

Imamo zakone, ali ih ne primenjujemo

Kada je u pitanju otpad, Dejana Đurđević je istakla da mi imamo zakone koji su u najvećoj meri usklađeni sa zakonima EU, ali da je problem u njihovoj primeni i kontroli. 

- Mi danas, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine imamo 3500 divljih deponija. Čak i one deponije koje se nalaze pored gradova za koje kažemo da su deponije ne ispunjavaju minimalne sanitarne uslove da budu nazvane deponijama. Strategijom za upravljanje otpadom u Vojvodini je predviđena izgradnja devet regionalnih centara za upravljanje otpadom. Da bi jedan centar funkcionisano neophodno je da se u njegovoj okolini nalazi 200 hiljada ljudi. Ukoliko pogledate projekcije za narednih 20-30 godina videćete da samo tri grada, odnosno tri opštine u Vojvodini ispunjavaju ove uslove. To su Inđija, Novi Sad i Subotica. Dakle, gradovi koji se nalaze uz autoput. Ova strategija je istekla 2019. godine, nova strategija treba da se usvoji. Mi se nadamo da će nova strategija da uzme u obzir i demografske probleme sa kojima se trenutno suočavamo – kazal je ona. 

Dodala je i da u Srbiji postoji problem sa farmaceutskim otpadom, isplakama i opasnim otpadom širom Srbije. Prema njenim rečima, otpad može da bude sirovina, samo ako se on preradi na određeni način. 

- Da bi se otpad preradio na određeni način potrebna je veoma skupa tehnologija. Iznela je primer regionalne deponije u Subotici koja obrađuje jedan deo otpada. Njena izgradnja je koštala 25 miliona evra. Sa druge strane, mi preko 200 miliona evra dajemo za izgradnju nacionalnog stadiona. Dakle, bitno je odrediti šta su nama prioriteti - ističe Đurđević.

(SzILSV, 11.02.2021)