NOVI SAD – Skupština AP Vojvodine usvojila je danas Deklaraciju o potrebi za pokretanje postupka izmene Ustava Republike Srbije ili donošenje novog ustava Republike Srbije koju su predložili poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, Demokratske stranke i Nove demokratske stranke.



Od 104 prisutna poslanika, predloženu deklaraciju podržalo je 64, 33 je bilo protiv a nije glasalo sedam pokrajinskih poslanika.

Obrazlažući Predlog deklaracije u ime 64 poslanika LSV, DS i NDS čijim potpisima se ovaj dokument našao na dnevnom redu pokrajinskog parlamenta, predsednik poslaničke grupe LSV Branislav Bogaroški je istakao da je sazreo momenat da se započnu razgovori o promeni Ustava, jer će nas ta obaveza sačekati i moraće biti rešena pre ili kasnije.

Stenogram kompletnog izlaganja Branislava Bogaroškog možete pročitati u nastavku.

Sazreo momenat za razgovore o promeni Ustava

- Izvesno je da Republiku Srbiju, u svetlu neophodnih koraka ka EU i evrointegracijama očekuje i promena Ustava Republike Srbije, kao nužan i neophodan uslov za dostizanje statusa punopravnog člana Evropske unije.

Pretpristupni pregovori Republike Srbije sa Evropskom unijom otvoreni su 21. januara 2014. godine i sasvim je sigurno da nas čeka dug put koji će biti i naporan i opterećen mnogim problemima. Ovi pregovori otvaraju mnoga pitanja, a pre svega pitanja promena Ustava Republike Srbije kao neophodnog uslova za konačno pristupanje EU pre svega zbog nepostojanja integrativne klauzule u Ustavu. Klauzule, koja bi značila nedvosmisleno uvođenje primata međunarodnog prava nad domaćim pravom, u ovom slučaju prava EU, s obzirom na to da sadašnji Ustav predviđa primat domaćeg prava nad međunarodnim i na taj način sprečava naš ulazak u EU kao punopravnog člana. Dakle, to je činjenica koja nas u jednom momentu čeka kao obavezu i koji ćemo morati da rešavamo pre ili kasnije.

Sasvim je sigurno da će Ustav sa kojim pristupimo Evropskoj uniji biti mnogo dugovečniji od dosadašnjih ustava i zato je naša obaveza da ovom pitanju pristupimo krajnje odgovorno i krajnje ozbiljno, da tom pitanju pristupimo na vreme. Jer svaka nedorečenost i svaka greška, do koje bi u procesu donošenja novog Ustava moglo doći, mnogo teže će se ispraviti, nego što je do sada bio slučaj i imaće mnogo veću cenu.

Evidentno je da u ovom momentu postoji atmosfera, i u društvu i na političkoj sceni, koja ide u pravcu toga da je promena Ustava Repubilke Srbije i poželjna i moguća, pogotovo ako se uzme u obzir situacija da u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne postoji nijedna poslanička grupa, ni opoziciona ni poziciona, koja se ne zalaže za evrointegracije. To je, ja mislim, slučaj koji se nije desio ni u jednoj zemlji koja je težila da bude punopravni član EU.  Zato i smatramo da je sazreo momenat da se ovo pitanje otvori, da krenemo javno, kroz razgovore, pre svega kroz institucije sistema, jer tu je mesto da se priča i o evrointegracijama i o promeni Ustava. I krajnje je vreme da se takva volja počne definisati i artikulisati, jer to je jedno od glavnih motiva za podnošenje ove deklaracije.

Deklaracija lišena svakog vrednosnog stava

Drugi motiv je, naravno, položaj AP Vojvodine. Mi smo već previše puta bili u situaciji da kao institucija budemo preskočeni ili čak grubo ignorisani kada se donose strateški zakoni, kada se  donose strateški akti koji se tiču sudbine i Republike Srbije, posebno sudbine AP Vojvodine i njenih građana i građanki.

Upravo zbog toga je jedna od naših namera da ova deklaracija nametne pokrajinski parlament kao institucija u kojoj se mora razgovarati o ustavnom položaju AP Vojvodine, koji mora imati mišljenje o tome kako vidi Vojvodinu, kako vidi interese građanki i građana Vojvodine i sa kojim se mora razgovarati u celom tom procesu pronalaženja najboljeg rešenja.

Naravno da u formalnom smislu, strogo pravno gledano, Skupština APV ne može pokretati inicijativu za promenu Ustava i to i nije cilj ove deklaracije, ali kao predstavničko telo dva miliona građana i građanki mi imamo i pravo, a, bome, i obavezu, moralnu i političku, da već sada otvorimo mogućnost da se pokrene neka vrsta javne rasprave, da dođemo u priliku da na vreme sučeljavamo svoje stavove kako bi definisali najbolji mogući položaj  Vojvodine u budućem ustavu. I jedino na taj način treba shvatiti ovu deklaraciju koju smo mi podneli.

Zbog toga je ova deklaracija lišena svake vrste vrednosnog stava nas kao predlagača. Odnosno, mi smo se potrudili prilikom podnošenja i stvaranja ove deklaracije da sve ono što odlikuje našu politiku, kao političkih stranaka, stavimo po strani i konstatujemo samo nesporne činjenice i da pokrenemo proces razgovora gde ćemo doći u situaciju da onda pričamo o tome kako to mi iz stanovišta politike vidimo AP Vojvodinu. Mi samo želimo da konstatujemo činjenicu da se Ustav Republike Srbije mora menjati ili da se mora doneti novi Ustav, da je sadašnje stanje neodrživo i da je Ustav postao nefunkcionalan.

Izvorno pravo građanki i građana

Šta je to sa čime se danas, posle osam godina od primene Ustava  srećemo?

Ustav Republike Srbije garantuje pravo građana na pokrajinsku autonomiju, kao izvorni princip demokratske pravne države kojim se ograničava državna vlast. Pravo na pokrajinsku autonomiju je izvorno pravo građanki i građana i oblik ograničenja državne vlasti koji je podložan samo oceni ustavnosti i zakonitosti.

Ali, ovo su proklamovani principi koji u praksi nisu dobili svoj puni smisao. Štaviše, odredbe Ustava Republike Srbije, koje se odnose na raspodelu nadležnosti između Republike i autonomne pokrajine, zasnovanim na principima supsidijarnosti i izvornih poslova, od donošenja Ustava RS tumače se na različite načine, često sa stanovišta centralizma. Imali smo takav slučaj prilikom donošenja odluka Ustavnog suda RS o nadležnostima i ustavnosti Statuta AP Vojvodine.

Autonomija Vojvodine i autonomija uopšte u važećem Ustavu RS nije određena i garantovana Ustavom Srbije, u punom smislu te reči, već se obim autonomije definiše zakonima. To u praksi znači da nadležnosti AP Vojvodine mogu biti promenjene na svakom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije. I to otvara ogromnu pravnu nesigurnost i predstavlja zapreku za normalno i efikasno funkcionisanje. To sasvim sigurno ne pogoduje budućem razvoju - društvenom, političkom i pre svega ekonomskom, jer ne možete očekivati privlačenje investicija, ne možete očekivati razvoj ako je pravni okvir u kome se krećete podložan promenama od donošenja do donošenja novog zakona.

Faktički jedina izvorna nadležnost AP Vojvodine jeste da može da odredi svoje simbole.

Autonomna pokrajina Vojvodina, u skladu sa članom 183. Ustava uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti ljudskih i manjinskih prava, prostornog planiranja i razvoja,  kulture i obrazovanja, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova i ribolova, turizma, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, saobraćaja, zdravstvene i socijalne zaštite, javnog informisanju na pokrajinskom nivou , ali je pitanje šta je to „od pokrajinskog značaja“. Odsustvo preciznih ustavnih definicija o tome dovelo je do konstantnih promena u navedenim oblastima, do konstantne tenzije između institucija ove zemlje.  Zakon o javnoj svojini, u delu koji se odnosi na AP Vojvodinu, nije u potpunosti sproveden. Zakon o finansiranju AP Vojvodine koji je trebao da obezbedi finansijsku autonomiju nije još donet, iako je rok određen Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije istekao 31.12. 2008. godine. Ne vidi se da li će se to desiti u skorijoj budućnosti i da li će se uopšte desiti. Na taj način celo poglavlje koje se tiče finansijske autonomije autonomne pokrajine je praktično ostalo nesprovedeno ili bar ne do kraja sprovedeno.

Da li je budžet APV u skladu sa Ustavom

Isto tako, postoje, i to ste svi svedoci, oštra sporenja oko toga da li su u potpunosti poštovane ustavne garancije iz člana 184. stav 4. Ustava Republike Srbije, prilikom usvajanja budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno čuvene klauzule od sedam posto republičkog budžeta. Postavlja se pitanje, i stavovi su po tom pitanju dijametralno suprotni, da li je čak sedam od osam usvojenih budžeta APV posle stupanja Ustava na snagu, u skladu sa tim Ustavom. Da li je ispoštovana zaštitna klauzula od minimum sedam posto republičkog budžeta. Uzmimo na primer budžet za ovu godinu, gde evidentno nije ispoštovano ni sedam posto od republičkog budžeta, zbog različitih tumačenja šta je to budžet i šta on treba da predstavlja i od čega računamo sedam posto, ali, recimo, ove godine nisu ispoštovane ni tri sedmine budžeta APV koje treba da se iskoriste za kapitalna ulaganja. Čak, štaviše, ta sredstva su manje pet puta od ustavom propisanog minimuma.

Sve ovo što sam naveo su jasne i proverljive činjenice i ja im ovom prilikom ne dajem vrednosni stav. To su činjenice čije se posledice osećaju u svakodnevnom životu, i ukoliko se ozbiljno i na vreme ne posvetimo pitanju promene Ustava, odnosno donošenju novog ustava, definisanju AP Vojvodine, mestu APV u okviru Republike Srbije i budućeg ustava RS, bojim se da ćemo generacijama koje dolaze posle nas ostaviti identične probleme sa kojima se mi srećemo unazad nekoliko godina ili nekoliko decenija.

Zato Skupština AP Vojvodine, polazeći od svoje odgovornosti, kao najviši organ, kao nosilac normativne vlasti u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, mora zauzeti stav po pitanju potrebe menjanja ili donošenja Ustava RS. Da bi precizirali državno-pravni i demokratski identitet Republike Srbije, da bi ispunili cilj određivanja nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine u Ustavu Republike Srbije saglasno istorijskom pravu građanki i građana AP Vojvodine, kao i interesima tih građana, ali i interesima evropske budućnosti Srbije, uz puno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. I, naravno, u cilju otvaranja neophodne javne rasprave po ovom pitanju.

Razmirice ostaviti po strani

Dame i gospodo, smatram da je danas došao momenat kada treba po strani da ostavimo i teške reči i razmirice koje smo imali između sebe. Treba bar da pokušamo da pokrenemo razgovor o temi koju kao društvo moramo pokrenuti. Svaka stranka koja je prisutna u ovom skupštinskom sazivu, ima različit stav o tome kako Vojvodina treba da izgleda i šta je to autonomija Vojvodine. Neko želi najviše moguće, neko želi najmanje moguće, ali svi ovde smo poslanici Skupštine AP Vojvodine, najvišeg predstavničkog tela građanki i građana Vojvodine, te ovaj dom mora biti pokretač teme koja ne sme biti gurana pod tepih niti rešavana na prečac.

Moramo da razgovaramo iako se ne slažemo, iako svi mislimo drugačije, da razgovaramo i da se dogovorimo šta to mi, kao Skupština, mislimo, šta to mi očekujemo od Ustava Republike Srbije, od Vojvodine u Ustavu RS, št aje to što vidimo kao budućnost za sebe, za našu decu. Ko je pozvaniji da pokrene dijalog, da inicira dijalog o potrebi uređenja položaja Vojvodine u novom ili izmenjenom Ustavu Republike Srbije, nego što smo to mi? Ovo nije pitanje za podele, ovo je pitanje za razgovor u maniru po kome smo do sada bili poznati i kojim smo se ponosili na političkoj sceni Srbije. Nadam se da ćete shvatiti našu nameru i nadam se da ćete podržati našu deklaraciju – rekao je Bogaroški.

Ko je sa koje strane?

Replicirajući predsedniku Skupštine AP Vojvodine i lideru SVM Ištvanu Pastoru, Branislav Bogaroški je istakao da se na samom početku rasprave o predloženoj Deklaraciji, od ideje koja je trebala da dobije svoju realizaciju u Skupštini APV, došlo na teren da se sučeljavaju argumenti oko toga ko bi trebalo šta da da uradi i ko se prvi setio, a ne šta treba da se uradi.

- Ja sam u svom obrazloženju odmah rekao da smo sve ono što možemo da predložimo, a možemo da predložimo mnogo toga po pitanju budućeg položaja AP Vojvodine izbegli da predložimo upravo ono da bi stvorili osnovu da iza ove Deklaracije stane svako onaj ko iskreno i otvoreno misli da su promene u ustavnom položaju AP Vojvodine, odnosno promene Ustava Republike Srbije potrebne. To je politika koja se kroz ovu Skupštinu sprovodila 14 godina  i svako odstupanje od te politike, jer ne pričamo o nečemu novom, ne pričamo o  dnevnopolitičkim temama, dovodi u pitanje da li oni koji su tu politiku do sada sprovodili i dalje stoje sa iste strane ili ne stoje sa iste strane.

Jako mi je žao što moram da to vidim iz izlaganja koje je za sad drugo po toj temi. Mogu samo da pretpostavim šta će se desiti do samog kraja. Ja se slažem da to jeste tema koja je mogla da ima i širu osnovu dogovora. Ja sam svestan da je to tema koju ste vi imali nameru na konsultacijama da pokrenete, ali ne vidim problem u tome što tu temu sada pokreće neko drugi. Ne vidim problem u tome jer su zaključci do kojih dolazimo apsolutno nesporni. Ukoliko ne postoji volja da se razgovara o ovoj temi, onda se postavlja  itanje a o kojoj temi postoji volja.

Žao mi je što je shvaćeno da su postavljeni ultimatumi bilo kakve vrste uzmi ili ostavi. Ultimatum se postavlja onda kada date zamerku, a zamerka vam bude odbijena uz obrazloženje da nemate pravo da zamerate ništa. A, kada odbijete da razgovarate, ne samo po dobijanju predloga, nego i u vremenu pre toga sa svojim koalicionim partnerima, postavlja se onda pitanje da li i možete da očekujete da sa druge strane odnos bude onakav kako zahtevate.

Ne vidim problem u tome što je ovo inicijativa 64 poslanika, ne vidim problem u tome jer se bavimo opštom temom za opšte dobro. I svako odbijanje i omalovažavanje ove teme ja mogu da shvatim samo na jedan način - da je to isključivo motovisano dnevno političkim ciljevima. Nadam se da grešim, ali ako ne grešim, bojim se da rad u ovoj Skupštini neće dobiti onu dimenziju koju smo mi hteli da postignemo sa podnošenjem ove deklaracije. Bojim se da će se svesti na međustranačka prepucavanja, a ne bavljenje suštinom – naglasio je Branislav Bogaroški u svojoj replici Ištvanu Pastoru.

Zašto je teško poverovati?

Nakon trosatne rasprave, u svom završnom obraćanju poslanicima u pokrajinskom parlamentu, Branislav Bogaroški je istakao da osim dve poslaničke grupe čije je stav jasan po pitanju Ustava i ustavnog položaja Vojvodine, sve ostale poslaničke grupe su u svojim raspravama ustvrdile da smatraju da je potrebno u nekom doglednom periodu izvršiti promenu Ustava.

- Bojim se da smo kroz samu raspravu otišli na neki deseti kolosek. Ova deklaracija je, prema tome, predložena ovoj Skupštini „zarad godinu dana mandata“, „zarad sticanja jeftinih političkih poena“, kao „zakulisna radnja“, kao „sramotan akt“, kao „zamajavanje javnosti“, kao „besmislena tema“. Ova deklaracija „ima za cilj da opstruiše razgovore koji su se prošle nedelje vodili u Skupštini“. „Ove deklaracije se neće sećati ni oni koji su je predložili za nekoliko dana“, čini mi se da ste to Vi ustvrdili gospodine predsedniče.

Zašto je tako teško poverovati da 64 poslanika koji su stavili svoj potpis na Predlog deklaracije stvarno veruju da treba da se otvori rasprava u ovom domu, u ovoj instituciji? Zašto je tako teško poverovati da neko stvarno želi da pokrene razgovor, da otvori mogućnost da razgovaramo bez sumnje šta su to motivi koji se iza toga kriju i to o pitanju koje je pitanje svih pitanja u AP Vojvodini.

Ja mogu da se složim sa tim,čak, štaviše, u potpunosti se slažem - da je za svaku deklaraciju potrebna najšira moguća podrška. Ali, ako insistiramo na sabornosti, radi sabornosti, a pritom imamo situaciju da unutar vladajuće koalicije neki ne žele da učestvuju u razgovorima, neki žele da učestvuju u razgovorima, da najveća opoziciona stranka radi po pojedinim pitanjima, u okviru kolegijuma Skupštine, ali onda odluči da više ne želi da učestvuje ni po jednom pitanju... Da li dok čekamo da se usaglase stavovi i da se stvori atmosfera da sada svi hoće da učestvuju sa svima, što, bojim se, neće da se desi nikad, jer uvek će biti disonantnih tonova, treba da puštamo da voda prolazi pored nas? Treba  li da guramo pod tepih ono što moramo da rešimo? Nemoguće je nemati stav po ovom pitanju. Nemoguće je ostati ravnodušan. I ovo govorim lično, sa svog ličnog aspekta.

Ja vas molim, odredite se onako kako mislite da treba da se odredite, cenite naše motive onako kako mislite da treba da ih cenite. Nema potrebe da se predlagačima dodaje kvorum.

Ova Skupština će danas izneti svoj stav i bez obzira na to da li će za deklaraciju glasati 61, 62 ili 57 poslanika, to će biti stav. Ova Skupština će smatrati da treba da se razgovara o promeni Ustava, u nekom budućem periodu, da sučeljavamo argumente nadam se na mnogo bolji način nego što smo to danas činili, ili će ova skupština smatrati da ovo ne treba da se radi. I to je neko mišljenje – zaključio je svoje izlaganje predsednik poslaničke grupe LSV u Skupštini APV Branislav Bogaroški.