BEOGRAD – Narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak upitao je danas ministra policije Nenada Stefanovića kako je moguće da MUP slavi krsnu slavu, što je porodični verski praznik pravoslavnih hrišćana. Na konstataciju ministra da on MUP doživljava kao drugu porodicu, Čanak je ukazao da „kad neko doživljava MUP kao porodicu desi se na kraju da doživi državu kao familiju, a to onda ne valja“. Komentarišući tokom rasprave u načelu Zakon o izmenama i dopunama zakona o policiji, Čanak je predstavio predlog LSV da se oformi Direktorat policije za Vojvodinu, a osvrnuo se i na potrebu izmeštanja Sektora za vanredne situacije iz MUP-a.

 

Transkript govora Nenada Čanka možete pročitati u nastavku.


 

Potpuno je jasno, drugarice i drugovi, da je ovde u pitanju jedno parekselans političko pitanje. Dakle, sam zakon o kome vodimo raspravu trenutno, dakle Zakon o izmenama i dopunama zakona o policiji, predstavlja suštinski ogledalo stanja u društvu, ogledalo stanja u državi i, sa druge strane, ogledalo unutrašnjeg uređenja Srbije koje nameće samo po sebi niz pitanja. I ta pitanja, s obzirom na to da ih je mnogo, moraću da redukujem na samo nekoliko.

 

Prvo pitanje koje bih postavio gospodinu ministru je pitanje koje sam postavio pre puno godina, kada je još na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova bio Dačić Ivica i kada sam postavio jasno pitanje kako je moguće da u sekularnoj državi, u kojoj je crkva odvojena od države, parekselans državni organ, kao što je Ministarstvo unutrašnjih poslova, ima krsnu slavu koja predstavlja verski praznik porodice kod pravoslavnih hrišćana. Dakle, kako je moguće da se jedna takva anomalija, društvena, događa i kako je moguće da se na to ne odreaguje? Nisam dobio odgovor. To je bilo pre jedno tri-četiri vlade. Nisam dobio nijedan put kad sam to pitanje postavio, pa evo postavljam ga i sada. Kako ćemo to pitanje razrešiti? A to je pitanje koje, da Ustavni sud radi svoj posao, bi morao da se pozabavi time, jer je to duboko protiv Ustava i duboko protiv sekularnog karaktera države kakav je propisan tim najvišim pravnim aktom.

 

31 amandman na izmene Zakona o policiji

 

Međutim, oko ovog konkretnog zakona, ja ću se fokusirati samo na dve stvari. Mi smo kao Liga socijaldemokrata Vojvodine podneli 31 amandman o kojima ćemo, nadam se, imati prilike da progovorimo, ali o dve stvari bih želeo da progovorim u ovom trenutku.

 

Prva stvar je izmeštanje Sektora za vanredne situacije iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Razlog je vrlo jednostavan. Mi smatramo da bi Nacrtom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, o kojem je u novembru mesecu završena javna rasprava, Sektor za vanredne situacije bilo potrebno izmestiti iz MUP-a i preimenovati u Direkciju za smanjenje rizika i upravljanje vanrednim situacijama, a kako je to septembra 2015. godine, otvarajući naučnu konferenciju „Upravljanje kriznim i vanrednim situacijama – teorija i praksa“ u Beogradu, izneo zamenika načelnika Sektora za vanredne situacije Đorđe Babić. Za pitanja uređenja preventivnog delovanja protiv elementarnih nepogoda na lokalnom nivou nadležno je Ministarstvo životne sredine i ono je u okviru pregovaračkog poglavlja 27. (Životna sredina) prepoznato kao najodgovornije za mere i aktivnosti koje se planiraju i preduzimaju iz oblasti katastrofa.

 

Ovo govorim zbog toga što je ovaj zakon u ovom segmentu vezan i važan za dalje evropske integracije Srbije i zbog toga je bitno držati se striktno ovakvih preporuka Evropske komisije da bismo mogli da, bez nepotrebnih trzavica, idemo dalje u evropske integracije, o čemu smo imali plodan razgovor sa predstavnicima, u proteklih nekoliko dana, na sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Republike Srbije.

 

Izmestiti Sektor za vanredne situacije iz MUP-a

 

Dakle, pošto je ova oblast suviše kompleksna, govorim o menadžmentu u krizama, i važna da bi se mogla u dosadašnjem obliku ostvariti u okviru MUP-a možemo govoriti o tome da MUP kroz manju organizacionu jedinicu aktivno učestvuje, ali ne i da obavlja sve poslove i zadatke iz oblasti vanrednih situacija. U tom svetlu, Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da bi izmeštanjem Sektora za vanredne situacije i upravljanje u vanrednim situacijama s nacionalnim trening centrom za vanredne situacije, kojom bi upravljao profesionalni krizni menadžment u sistemu zaštite i spasavanja sa osposobljenim ljudskim resursima i snagama za zaštitu i spasavanje na lokalu, uz adekvatne materijalno-tehničke resurse, raspoređene prema utvrđenim mapama rizika, sistem zaštite i spasavanja u Srbiji mogao, do vremena odgovarajućih ustavnih promena i sistemske harmonizacije propisa, postati dobra baza za funkcionalan i efikasan sistem zaštite i spasavanja.

 

Tako da je to, recimo, jedan od problema na koji sam želeo da Vam ovom prilikom ukažem i da mi date, molim Vas, odgovor da li je moguće odreagovati u tom svetlu, a u svetlu i poglavlja 27. pregovora sa Evropskom unijom.

 

Zašto bi Direktorat bio dobro rešenje

 

Druga stvar o kojoj bih želeo da govorim, i upravo treća ovaj put, je pitanje unutrašnjih rekonstrukcije ili da kažem reorganizacije Ministarstva unutrašanjih poslova. Mi smo podneli amandman koji se odnosi na to, a to je stvaranje unutar MUP-a organizacione jedinice Direktorat za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu.

 

Policijskoj službi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini faktičkim ukidanjem autonomije 1988. godine oduzeta je svaka lokalna funkcija i do danas joj se pod uticajem provereno pogrešne politike iz 90-tih godina ne priznaje važnost, iako je jasno da se iz vrha Ministarstva ne može sprovesti jedinstven i sveobuhvatan sistem praćenja stanja i organizovanja poslova javne bezbednosti za svaku lokalnu samoupravu. Vreme je pokazalo da centralizovano i stereotipno planiranje na osnovu statističkih pokazatelja o učinjenim krivičnim delima i prekršajima, koje evidentiraju Ministarstvo ili tužilaštva, ni izdaleka ne odgovara stvarnom stanju bezbednosti u svakoj lokalnoj samoupravi, pa se stoga i ne može izvršiti stvarna procena ugroženosti, niti se na osnovu nje mogu planirati aktivnosti u interesu građana, koji se s ovim problemima svakodnevno suočavaju u mestima u kojima žive.

 

Iz tih razloga, Direktorat policije u odnosu na sadašnje uređenje Ministarstva imao bi za cilj da građanima u AP Vojvodini pruži novu perspektivu u uspostavljanju javne bezbednosti u lokalnim samoupravama i skrene pažnju na njihovu ključnu ulogu u kreiranju lokalne bezbednosne politike. Bezbednosnu politiku lokalne zajednice moguće je pravilno kreirati samo ako se neposredno razumeju potrebe građana i ako građanin postane polazna tačka svakog ispitivanja i rešavanja stanja lokalne bezbednosti.

 

U Ruskom Krsturu nijedan policajac ne zna rusinski

 

U svakom slučaju, u vremenu kada je postojao takav sistem uređenja, Vojvodina, kao autonomna pokrajina, je imala svoju policiju. Kada smo imali situaciju da svaki grad, tj. Grad Novi Sad i opštinski sekretarijati unutrašnjih poslova rade posao na lokalu, imali smo mnogo viši stepen rešenih svih kriminalnih dela koji su se događali na teritoriji AP Vojvodine i imali smo situaciju mnogo bolje bezbednosne situacije nego što je to sada slučaj. Potpuno je jasno da, s obzirom na specifičnosti Vojvodine, a tu govorim o višejezičnosti i multinacionalnosti... Ja ću podsetiti da Vojvodina ima šest službenih jezika u upotrebi, a da smo došli u poziciju da u Ruskom Krsturu, u kome je većinsko stanovništvo rusinsko, nema nijednog policajca koji govori rusinski jezik. Da ne spominjem ostala mesta u kojima je u paralelnoj upotrebi i neki drugi jezik osim srpskog. Dolazimo do jednostavnog zaključka da bi ovakav način organizovanja doprineo ne samo vraćanju poverenja u Ministarstvo unuturšanjih poslova i njegove radnike u celini, nego bi u velikoj meri pojačao bezbednost svih građana AP Vojvodine, a naravno širenjem tog principa na druge sredine u Srbiji, decentralizacijom Ministarstva unutršanjih poslova po ovom modelu bi se podigla i ukupna bezbednost svih građana Republike Srbije.

 

Moram podsetiti da je do ovakvog centralizovanog modela došlo devedesetih godina kao odgovor režima Slobodana Miloševića na tadašnje potrebe za punom centralizacijom u cilju ostvarenja ratnih ciljeva tadašnje administracije. Takav oblik direktnog komandovanja iz jednog centra, svim oružanim snagama, što je posledica i uvođenje vojnih činova u Ministarstvo unutrašnjih poslova, takva politika koja je, naravno, pokazala svoje katastrofalne posledice i koja je od strane građana odbačena 2000. godine na izborima 24. septembra, je jasno pokazala da se njeni relikti moraju ukloniti a naše društvo privesti civilnom načinu funkcionisanja, civilnom u smislu decentralizovanom, demokratskom i vratiti policiji mogućnost da funkcioniše na lokalnom nivou sa lokalnim kadrovima koji moraju imati daleko veća ovlaštenja nego što ih imaju danas.

 

Velika uloga lokalne samouprave

 

Razlog je vrlo jednostavan, ukoliko lokalne samouprave budu mogle da investiraju u Ministarstvo unutrašnjih poslova, tj. sekretarijate unutrašnjih poslova na svom terenu, onda možemo očekivati ne samo podizanje životnog standarda radnika MUP-a koji tu rade, nego i njihovo bolje snalaženje u svakodnevnom obavljaju poslova obezbeđivanja bezbednosti građana.

 

Mi smo bili u situaciji da zbog ovakvog centralizovanog načina funkcionisanja MUP-a Novi Sad i Niš, recimo, skoro četiri godine nemaju načelnika policije, zato što nije postignut politički dogovor u Beogradu. Mi smo bili došli u situaciju, to nije bilo za vreme ove vlade, ali to ne menja stvari jer govori o sistemu i načinu na koji su ustrojene stvari, da je otvaranje policijske stanice u Novom Sadu, za koju je Grad Novi Sad obezbedio i prostor i sva neophodna sredstva, a gospodin ministar je vrlo upoznat sa tim o čemu govorim, bilo odlagano niz meseci zbog toga što nije postojala volja iz Beograda da se tako šta uradi.

 

Potpuno je jasno da ovakvim načinom funkcionisanja postoji usko grlo u funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova, da je Ministarstvo unutrašnjih poslova relikt u ovom načinu organizovanja jednog centralizovanog projekta koji je bio neophodan nacional-socijalističkom režimu Slobodana Miloševića za obavljanje svojih ratnih aktivnosti i da je jednostavno prevođenje u civilne sfere ono što je neophodno učiniti u narednom periodu. Da to nije nemoguće, govori i to da je gospodin ministar imao razgovore i sa ljudima iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, koja je samo jedan entitet susedne Bosne i Hercegovine i shvativši da je takav tip uređenja i organizovanja Ministarstva unutrašnjih poslova u susednoj Bosni i Hercegovini moguć i, očigledno, prihvatljiv.

 

U Briselskom sporazumu se jasno napominje da četiri opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, treba da, kao zajednica opština, tj. četiri gradonačelnika u ime zajednica opština, predlažu listu mogućih kandidata za načelnike policije na tom prostoru i da iz te liste kandidata će centralne vlasti odabrati kandidata koji je najpogodniji. Ništa od toga, ni izbliza, nije u ingerenciji AP Vojvodine, koja se nalazi u Republici Srbiji.

 

I zbog toga je moje pitanje da li je moguće, pošto smo mi dali ovde niz, kao što sam rekao, amandmana, 31 amandman da budem precizan, da li je moguće promeniti stvari. Da li je moguće modernizovati u punom smislu te reči Ministarstvo unutrašnjih poslova, vratiti ga u civilne okvire, tj. da se bavi svojim poslom, a to je bezbednost građana a ne da bude stalno paravojna jedinica koja bi služila tome da brani režim od građana, a to je bila percepcija policije devedesetih godina? Da li možemo lokalne samouprave dovesti u poziciju da policiju shvataju kao deo države organizovane, između ostalog, i kroz lokalne samouprave, a ne kao nametnuti, što bi rekao Šešelj dr Vojislav instrument sile iliti ministarstvo sile, kako je on rekao, služeći se ruskom terminologijom? Da li je to sve moguće i da li je moguće da se kroz sve to poveća životni standard svih zaposlenih u MUP-u, poveća ukoliko je to potrebno, tj. primeri potrebama broj operativaca na terenu i da se na taj način podigne bezbednost svih građana, uključujući i sve probleme koje su kolege pre mene napomenule?

 

Hvala na pažnji.

 

Uniforma i cipele i za granični prelaz Sot

 

Replicirajući ministru policije Nebojši Stefanoviću, Nenad Čanak je rekao da ne sumnja u to da ministar veruje da se može i predloženim principom i na ovaj način organizovanja Ministarstva unutrašnjih poslova postići bolji rezultati, ali da je on predočio kako je nekadašnja organizacija sa nekadašnjim Sekretarijatom unutrašnjih poslova Vojvodine, a po Liginom predlogu Direktoratom za Vojvodinu, već donosila bolje rezultate.

- Dakle, imamo nešto što je funkcionisalo a sada se nudi nešto što će možda funkcionisati. U tom svetlu, mislim da nije zgoreg razmisliti o nečemu što je funkcionisalo i davalo rezultate, jer je kompletna priča o ukidanju vojvođanskog sekretarijata za unutrašnje poslove bila vezana za paranoju režima devedesetih godina – istakao je Čanak.

 

On je pozdravio najavu da će policija imati nove uniforme i cipele, ali je istakao i da se nada da se to odnosi i na granični prelaz Sot, gde je situacija dosta loša po tom pitanju, a na šta je i on sam ministru Stefanoviću nekoliko puta skretao pažnju.

 

Na kraju svoje replike Nenad Čanak se osvrnuo i na odgovor ministra Stefanovića da se u Ministarstvu unutršanjih poslova slavi slava jer on MUP doživljava kao svoju drugu porodicu.

 

- Pazite, kad neko doživljava MUP kao porodicu desi se na kraju da doživi državu kao familiju. A to onda ne valja – upozorio je Čanak.

 

 (BILSV, 07.03.2018)