Novi Sad, 19. januar 2019 - Ovih dana Ministarstvo prosvete je uputilo dopis srednjim školama u Republici Srbiji kojim im nalaže da bi u školskoj godini razredne „starešine“ ili vojne starešine, trebali da fakultativno obrade 11 tema iz vojne obuke i civilne zaštite.

S tim u vezi, Liga socijaldemokrata Vojvodine podseća da je avgustu mesecu prošle godine javnost u Srbiji bila šokirana sličnom inicijativom i retorikom kada je na Zlatiboru bio formiran „omladinsko-patriotskom“ kamp u kojem su ruski i srpski ratni veterani držali vojnu obuku deci i maloletnicima. Komparacije radi, tom prilikom organizator kampa i ratni veteran iz Hrvatske Željko Vukelić za NIN je izjavio: „Ne spremamo decu za rat, nego za odbranu. I ministar odbrane Aleksandar Vulin govorio je o potrebi za predvojničkom obukom. Ne možemo biti sigurni da nas neko neće napasti, a u ratu prvo stradaju nespremni i nemoćni“, dodajući da ne dobijaju pomoć od Ministarstva odbrane, osim moralne.

U toj moralnoj pomoći (koja nije odolela ptirisku javnosti za rasformiranje kampa), Ministarstvo odbrane ovaj put se za „predvojničku obuku“ pozvalo na odredbe Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, u kojima se srednjoškolci smatraju kategorijom građana koja treba da stekne znanja i veštine za potrebe odbrane zemlje u uslovima vanrednog i ratnog stanja. Ta znanja i veštine treba da budu teme kao što su: kakva je uloga Vojske Srbije u sistemu odbrane zemlje, kako se postaje profesionalni vojnik, vojna obaveza u Srbiji, koji su oblici neoružanog otpora i teme iz oblasti civilne zaštite kako bi se „brusila“ vojnička hrabrost, a ne izgradila svesti o rizicima, opasnostima i posledicama po zdravlje i živote ljudi i životnu sredinu, jer ne zaboravimo da ne žele svi i nisu svi sposobni da budu vojnici.

Zato je i dato da vojsku služe oni koji za to imaju ambicije, spremnosti i interesovanja.   
Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva Ministarstvo prosvete da umesto predvojničke obuke i afirmacije vojnog poziva našu decu u školama uče o značaju bezbednosne kulture za život i rad pojedinca, ekonomsku organizaciju i društvenu zajednicu i oblicima opasnosti i mogućim načinima ugrožavanja njihovih života, dobara i životne sredine.

Očekujemo da kod učenika nastavnici razvijaju svest o potrebi unapređenja dobrog upravljanja prirodnim i ekonomskim resursima i da kod njih podstiču privlačnost ove teorije, te da umesto vojne indoktrinacije kod učenika povećavaju atraktivnost čuvanja resursa radi unapređenja održivog razvoja pojedinca i društva.

Naročito zahtevamo da naša deca u školama ovladaju elementima etike, da usvoje međuljudsku toleranciju radi izbegavanja i sprečavanja nasilja i da nauče da poštuju ljudsko dostojanstvo i utvrđeni sistem vrednost, pravila i procedura, kako u zajednici gde živimo tako i u svetu.