NOVI SAD – Izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu trebalo je precizirati tokom duže  javne rasprave i nije ih trebalo bazirati isključivo na državnom  zemljištu, a novi instituti koji su uvedeni, poput prava prvenstva zakupa i davanja 30 odsto zemljišta u zakup pravnim licima, investitorima, na 30 godina nisu razrađeni, istakao je sinoć pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški.



Gostujući u emisiji „Sučeljavanje“ na Radio-televiziji Vojvodine, Bogaroški je ukazao da prilikom izrade nacrta zakona nije ispoštovan Ustav koji propisuje precizne mehanizme po pitanju otuđenja državne imovine. 

– Članom 86. i 87. Ustava Republike Srbije predviđeno je da se procedura za prodaju državne imovine, odnosno za sticanje prava na državnu imovinu, mora propisati pod jasnim uslovima u zakonu, a u ovom nacrtu zakona ti novi instituti nisu definisani kako treba. Propisano je da će vlada kasnije zakonskim aktima utvrditi uslove pod kojima će to moći da se uradi. Isto tako, nisu do kraja definisani uslovi oko prodaje zemljišta – istakao je Bogaroški.

Opasna greška na 30 godina

On kaže da je bilo suviše malo vremena da se u javnoj raspravi ukrste svi argumenti i pronađe najbolje rešenje, ističući da je prva sporna stvar u Nacrtu to što su fizička lica isključena iz prvenstva zakupa.

– Koja je razlika između toga da li će doći strani investitor registrovati firmu u Srbiji, pa uzeti 30 posto zemljišta ili će neki jači poljoprivrednik uzeti 30 posto zemljišta, ili uzeti 10 jutara zemlje, napraviti plastenike i zaposliti neke ljude. Ja tu razliku ne vidim. Zbog toga treba da se otvori mogućnost i za fizička lica, ako ćemo uopšte na taj način da regulišemo to pitanje, pod istim uslovima – rekao je Bogaroški. Podsetio je trenutni nacrt predviđa da se 30 odsto zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi daje na period od 30 godina, isključivo pravnim licima, i to jednom pravnom licu po lokalnoj samoupravi.

– Zašto jednom, zašto ne i fizičlkim licima i na koji način? Uopšte nije propisana procedura, nema javnog poziva, nema kriterijuma po kojima će se odlučivati – kaže Bogaroški i pita da li će se prednost dati nekome ko će da uzme zemljište na 30 godina i stvori neki novi preradni kapacitet, ili će se taj baviti ratarstvo pa će uložiti samo u svoje mašine i staviti sebi pare u džep?

– Takvog kriterijuma ovde nema. Nema javnog poziva, nema nekog bodovanja. Saglasnost daje Ministarstvo poljoprivrede i vraća lokalnoj samoupravi koja treba da u roku od pet dana odluči da li joj je prihvatljiv investitor ili nije. Meni to liči na rupe u postpku, na mogućnost pritiska, korupcije. Da pretpostavimo da svi imaju najbolje namere, greška koja se napravi prilikom zaključivanja ugovora koji traje 30 godina je greška koja traje radni vek. Za većinu ljudi koji sada rade zemlju to je životni vek – naveo je pokrajinski sekretar.

Ocenio je da će investitorima sigurno biti interesantno pre svega zemljište najboljeg kvaliteta - prve, druge i treće klase, a da ih je trebalo zainteresovati za neke od poljoprivrednih kombinata koji su u postupku restrukturiranja ili pred stečajem ili u stečaju.

– Imate ozbiljnu razliku u tome da li vam velika kompanija obrađuje zemljište ili paori. Velika kompanija  kad zaradi pare, možda uloži u Srbiju, a možda i ne uloži u Srbiju. Možda uloži u neku desetu zemlju u desetu delatnost jer novac traži mesto gde će se oploditi. Registrovano gazdinstvo kada zaradi pare, potroši u svom selu – istakao je Branislav Bogaroški.

Početak na pogrešnoj pretpostavci

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu je upozorio da  je greška načinjena na samom početku, kada je Ministarstvo poljoprivrede kao razlog za izmenu zakona uzelo pogrešnu konstataciju da se državno zemljište kao resurs ne koristi dovoljno, jer paori nisu zainteresovani za zakup zemlje. Bogaroški kaže da može da se složi sa tim da se svo zemljište ne izdaje, ukazujući da je svake godine broj zakupljenih hektara sve manji i manji, pa da je sa nekada maksimalnih 280.000 ha u Vojvodini, prošle godine izdato 220.000 hektara, ali dodaje da uprkos tome prihod od zakupa raste. To po njegom mišljenju znači da paori ipak jesu zainteresovani za zakup državne zemlje. 

– Od nekih 200 miliona dinara u 2007. godini stigli smo do dve milijarde dinara u 2014. godini, pričam o delu koji pripada AP Vojvodini – navodi Bogaroški ističući da je netačna tvrdnja Ministarstva da na  teritoriji AP Vojvodine oko 140.000 nije zanimljivo poljoprivrednicima. Kako navodi, svo to zemljište se pogrešno tretira kao da su u pitanju oranice I klase, što nije slučaj, zbog čega je prvo trebalo utvrditi šta tačno obuhvata tih 140.000 hektara koji su nezanimljivi paorima.

– Da li je to oranica I klase? Ja odgovorno tvrdim da nije slučaj. Ili su to utrine, pašnjaci ili devastirane livade, jer ni u Vojvodini nije sva zemlja I klase i pogodna za poljoprivrednu obradu – napomenuo je Bogaroški.

Problem i restitucija

Bogaroški je upozorio i da se prilikom izrade nacrta zakona trebalo voditi računa i o procesu restitucije jer, kako navodi, opravdani zahtevi za vraćanje poljoprivrednog zemljišta obuhvataju oko 100.000 hektara. Kada se tome doda oko 120.000 hektara koliko prema nacrtu zakona treba da pripadne stranim investitorima, dolazi se do cifre od oko 220.000 hektara koje više neće moći da se daju u zakup.

– Koliko je izdato prošle godine - 220.000 hektara. Šta ostaje za licitaciju od zanimljivog zemljišta? Ništa, kao ni za prodaju. Zbog toga ovo pitanje ne sme da se gleda odvojeno od pitanja restitucije – upozorio je pokrajinski sekretar.

 

(BILSV, 20. 08. 2015)