ZRENJANIN - Od grada koji je pre dve decenije bio jedna od najprosperitetnijih sredina u nekadašnjoj Jugoslaviji i sigurno među pet gradova koji su ostvarivali najveći dohodak i najbrže se razvijali, Zrenjanin danas u državi prepoznaju po tome da je sredina u kojoj su ljudi pretrpeli veliku štetu ostajući bez posla, gde su niska primanja i nizak životni standard, što je posledica devedesetih godina " izjavio je na današnjoj konferenciji za novinare predsednik Izvršnog odbora Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin Dragan Nedeljkov.

On je to rekao komentarišući nedavno predstavljenu socijalnu kartu Srbije, koju je sačinilo Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, po kojoj se Zrenjanin nalazi u samom vrhu socijalnih gubitnika u tranziciji.

- Sa žaljenjem možemo da konstatujemo da je sve to posledica loše sprovedenih privatizacija, jer iako su neke firme prešle u privatno vlasništvo, mnoge od njih ne rade: Industrija mesa "BEK", "IPOK", GIK "Banat"," Žitoprodukt", fabrika čarapa i šešira i ostale " istakao je Nedeljkov. On je dodao da je od nekadašnjih 60 hiljada zaposlenih u Zrenjaninu, koji su ostvarivali prosečnu platu od 1.300 nemačkih maraka, početkom devedesetih palo na cifru od dve do tri marke. Prema njegovim rečima, statističari su izračunali da su Zrenjaninci u tom periodu oštećeni za preko 200 miliona nemačkih maraka.

- Takvo polazište ni u reformskim 2000-im nije bilo dobro, a Zrenjanin i dalje trpi posledice onoga što se desilo deset godina ranije. Liga socijaldemokrata Vojvodine je mnogo pre toga ponudila "recept", koji ne bi ni dozvolio urušavanje zrenjaninske privrede i drastičan pad standarda građanki i građana, a to je decentralizacija države " rekao je on. Nedeljkov je precizirao da pre svega misli na vraćanje nadležnosti AP Vojvodini i jedinicama lokalne samouprave, pa tako i Zrenjaninu.

- Da o našim firmama odlučuje Skupština grada ili vodeći ljudi sigurno se ne bi desilo da Šećerana, koja je u državnom vlasništvu, ne radi već godinama. Ko danas u Beogradu mari za nekoliko stotina radnika Šećerane, koji ne rade, ne proizvode, nemaju platu i što su njihove porodice na ivici egzistencije? " upitao je Dragan Nedeljkov, i podsetio da decentralizacija vraća pravo ljudima da raspolažu svojom imovinom u mestima u kojima žive i rade.

- Da se to desilo sigurno da spisak firmi koje ne rade i ne upošljavaju radnike ne bi bio toliki, već znatno manji " napomenuo je on. Prema socijalnoj karti Srbije u Zrenjaninu ima više od 11 hiljada korisnika socijalne pomoći, čime je taj grad uvršten u sam vrh. Dragan Nedeljkov ocenio je pozitivnim rad gradskih institucija, koje se brinu o ljudima na društvenoj margini. Kako je rekao, mnogo je više korisnika socijalnih davanja u Zrenjaninu i Vojvodini, u odnosu na jug Srbije, što govori o tome da su institucije ovde bolje organizovane.

- Socijalna karta Srbije nije ni malo ohrabrujuća, ali mi još uvek nudimo kvalitetno rešenje: da Zrenjaninci i Zrenjaninke raspolažu svojom imovinom i izvornim prihodima " poručio je Dragan Nedeljkov.

(BILSV, 26.04.2011.)