NOVI SAD, 19. februar - Gradska uprava i tri reprezentativna gradska sindikata potpisali su posebni kolektivni ugovor u kojem je precizirana minimalna cena rada od 21.870 dinara. I, to bi bilo lepo, kada bi postojao način da masa zarada u gradskim javnim i javnokomunalnim preduzećima to podrži.

Ali, taj način ne postoji.

Sada postoje samo dve mogućnosti da se izbegne probijanje mase maksimalnog iznosa zarada u gradskim javnim i javnokumnalnim preduzećima. Prva je da vlast otpusti partijski dovedene radnike koje je zaposlila na određeno vreme. To bi mogli da pozdravimo.

Druga, mnogo gora mogućnost, jeste da počnu sa otpuštanjem dugogodišnjih stručnih radnika, da bi na njihova mesta zaposlili svoje, nove. Budući da kadrova nemaju, nije isključeno da zbog toga neke od starijih stručnih radnika, ipak, ostave da rade iste poslove, ali uz daleko niže koeficijente.

Ukratko, to što su potpisali ne mogu da sprovedu bez otpuštanja novih radnika koje su doveli, ili otpuštanja i degradiranja stručnih radnika, sa dugogodišnjim stažom.

Kada se to zna, pitanje je o čemu su mislili i da li su uopšte komunicirali između sebe gradski ministar za komunalne poslove Vladimir Stojković  koji je učestvovao u pregovorima sa sindikatima i gradski ministar za finansije Dejan Mandić koji je trebalo da sve to izračuna i na to da saglasnost? Budući i da su obojica funkcioneri iste stranke, za ovaj propust se ne mogu skloniti iza koalicionih partnera, odranije poznatih po neznanju i nesposobnostima.

Postoji, naravno, i treća mogućnost – da gradska vlast neće poštovati to što je potpisala i da se potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora ispostavi samo kao zaludan posao radi pukog političkog marketinga. To nas od njih ne bi čudilo.

Pitanje je, šta na sve to kažu sindikati?