Novi Sad, 14. februar 2018 - U susret 15. februaru, Svetskom danu dece obolele od raka, alarmantni su podaci da u Srbiji svake godine oboli od 300 do 350 dece od nekog oblika raka. Stepen izlečenja je niži za 10% od evropskog proseka, a svako “izlečenje” je samo uslovno, budući da nekad posledice bolesti i terapije mogu biti trajne. Tako po evropskom strateškom planu za decu i tinejdžere sa rakom, visok procenat mladića ima dugoročne posledice, bilo da su problem sa srcem, sterilitet ili sekundarni malignitet.

Deo Nacionalnog programa “Srbija protiv raka”, koji se odnosi na decu, pominje ih samo u delu podrške “u ostvarivanju prava na posebno bolovanje”, kao i “odgovarajućim nivoima (bez umanjenja) u vreme odsustva sa posla jednog od roditelja zbog nege obolelog deteta”.

Videvši u praksi šta znači saradnja državnih organa i nevladinog sektora kad je u pitanju tretman dece obolele od malignih bolesti, važno je da inicijativu i najveći deo sistemskog odnosa ponese Ministarstvo zdravlja, sa svim ostalim sagovornicima otvori dijalog i inicira još intenzivniju brigu, bilo da su u pitanju obnove odeljenja za hematologiju i onkologiju, Roditeljske kuće ili prava pacijenata.

Poražavajuće je da ne postoji Nacionalni kancer registar, već Institut za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” vodi evidenciju kroz Izveštaj “Incidencija i mortalitet od raka u centralnoj Srbiji”. Nema pomena dece ni mladih obolelih od raka, starosne grupe se formiraju na po pet godina, bez preciznog opisa uzrasnih kategorija. Poslednji dostupan izveštaj je za 2015. godinu.

Ministarstvo zdravlja mora odlučnije raditi na organizaciji lečenja najmlađih pacijenata protiv malignih i retkih bolesti. Inicijativa za opremanje i obnovu hematološko – onkoloških odeljenja mora poteći od vladinih institucija. Takođe, lečenje obolelih mora biti prioritetni zadatak Ministarstva, kako decu ne bi lečili porukama, slali ih u inostranstvo na osnovu donacija, već komunikacija mora biti zvanična između zdravstvenih ustanova.