Neophodno više ulaganja u kulturu

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Odbori LSV | Utorak, 20. 12. 2011. | Komentara: 0

Neophodno više ulaganja u kulturu

ZRENJANIN - Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu može da se pohvali brojnim realizovanim aktivnostima tokom ove godine, u koje se ubraja preko 30 književnih večeri, tribine, radionice za decu, promocije radova dobitnika književnih priznanja, obeležavanje tradicionalnih manifestacija i značajnih jubileja, kao i rad sa fondovima „Todor Manojlović“ i „Ljilja i Milka Mijatov“.

Vladimir Vasiljev

- Jedan od najznačajnijih poslova koji smo završili bila je revizija celokupnog knjižnog fonda, što je zakonska obaveza svake biblioteke i radi se jednom u deset godina. To je veliki poduhvat u kojem su učestvovali svi zaposleni svakodnevno tokom dva meseca – rekao je član GrO LSV Zrenjanin i direktor GNB „Žarko Zrenjanin“ Vladimir Vasiljev, dodajući da je revizijom utvrđeno da biblioteka ima skoro 200.000 jedinica bibliotečke građe, što je čini reprezentativnom matičnom bibliotekom u Srbiji.

Prema njegovim rečima, ove godine otvorena je i 96. biblioteka u nadležnosti matične zrenjaninske-u Okružnom zatvoru, a pored nje otvorene su i one u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ i u Zlatici. I ove godine fondovi „Todor Manojlović“ i „Ljilja i Milka Mijatov“ dodelili su nagradu, odnosno stipendije, a uspešno je završen i  konkurs časopisa „Ulaznica“ na kojem su učestvovali autori svih šest država bivše Jugoslavije, ali i iz Kanade, Švedske, Velike Britanije i  Nemačke.

- I najmlađi su uživali u sadržajima koje smo im namenili, a pre svega u 37. „Pesničkoj štafeti“ i 28. po redu „Čitalačkoj znački“. Istakao bih i veliko interesovanje Zrenjaninki i Zrenjaninaca za prvi „Korzo fest“, u kojem je biblioteka učestvovala sa promocijama najnovijih romana Mirjane Đurđević i Čarlsa Bukovskog, dok ove godine obećavamo imena koja će iznenaditi sve – istakao je Vladimir Vasiljev, koji je upozorio da aktivnosti GNB u sledećoj godini direktno zavise od gradskog budžeta.

- Trenutno se predviđa rast izdataka za funkcionisanje gradske uprave od 28 odsto, rast izdataka za javna preduzeća za čak 49 odsto i ukupan rast budžeta grada od 28 odsto. Jedino kultura i sport imaju pad od nešto manje od 1 odsto, što je veoma zabrinjavajući podatak, naročito ako se uzme u obzir da kultura uzima svega 6 do 7 odsto ukupnog budžeta grada – napomenuo je Vasiljev. On je dodao da je razvijanje svih segmenata, a zapostavljanje kulture i sporta poražavajuća činjenica, jer su upravo oni ono čime se grad Zrenjanin može  podičiti.

- Liga socijaldemokrata Vojvodine ukazuje na ovaj problem već nekoliko godina. U Gradskom veću grada Zrenjanina nema člana zaduženog za oblast kulture, a upravo bi ta osoba bila koordinator između osnivača i postojećih budžetskih ustanova kulture – objasnio je Vladimir Vasiljev, dodajući da bi se na ovaj način značajno poboljšala ponuda kulturnih dešavanja u Zrenjaninu.

(BILSV, 20.12.2011.)




Odbori LSV | Utorak, 18. 10. 2011. | Komentara: 0

Zrenjaninaca manje nego na prošlom popisu

ZRENJANIN - Prvi rezultati popisa pokazuju manji broj stanovnika u Vojvodini, a taj trend postoji i u Zrenjaninu, naveo je na današnjoj konferenciji za novinare regionalni koordinator LSV za Srednji Banat Marko Stanimirović. Prema njegovim rečima, jasno se pokazalo da je u svim delovima Srbije broj stanovnika manji u odnosu na prethodni popis.
Odbori LSV | Utorak, 18. 10. 2011. | Komentara: 0

Akcija LSV Ruma: skuvali 450 obroka i podelili 1000 kiflica

RUMA - Opštinski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Ruma juče je, povodom 16. i 17. oktobra, Svetskog dana hrane i Međunarodnog dana borbe protiv gladi, organizovao akciju kuvanja i podele hrane korisnicima narodne kuhinje Crvenog krsta u Rumi.
Izjave | Utorak, 18. 10. 2011. | Komentara: 0

Pokrajina je prva progovorila o suočavanju sa prošlošću

NOVI SAD - Današnja Politika podseća da je Skupština AP Vojvodine usvojila 28. februara 2003. godine Rezoluciju o nepriznavanju kolektivne krivice, a koju je potpisao tadašnji predsednik skupštine Nenad Čanak. Za usvajanje rezolucije glasala je većina od 120 poslanika, koju su činile stranke tadašnjeg DOS-a.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook