Novi Sad, 28. februar 2018 - Nema sumnje da će Republika Srbija morati da na svom evropskom putu menja Ustav.

I jako je važno da se tada iskoristi šansa za zatvaranje niza otvorenih pitanja, među kojima je u samom vrhu i pitanje položaja Vojvodine i vraćanja njene pune autonomije.

Puna autonomija, kakvu je imala Ustavom usvojenim 28. februara 1974. godine, značila je zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, pravo na njenu imovinu i izvorne prihode.

Takva autonomija bila je i osnov za najintenzivniji ekonomski i sveukupni razvoj Vojvodine koji je posle četrnaest godina zaustavljen ustavnim pučem oktobra 1988. u režiji Slobodana Miloševića.

Od tada do danas, nijedna vlast nije bila spremna da reši pitanje Vojvodine i tu autonomiju vrati.

Uporno gura pod tepih da ovakav položaj Vojvodine nije održiv. I uporno se Vojvodina tretira kao špajz iz kojeg će vlasti u Beogradu popunjavati rupe u budžetu.

Takav odnos prema jednoj evropskoj regiji ne priliči zemlji koja je iskreno na evropskom  putu. A takvom odnosu je posebno doprineo katastrofalni Ustav iz 2006. kojem se LSV najoštrije protivila, i koji u Vojvodini nije prošao.

Krajnji je trenutak da se shvati da decentralizacija jača a ne slabi zemlju.

U tom slučaju, ne samo da će položaj AP Vojvodine biti kvalitetno I trajno definisan, nego će Republika Srbija imati moderan i trajan Ustav, koji će omogućiti razvoj svih njenih krajeva.