Centralni gradski prečistač mogao bi biti gotov do 2022. godine

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Odbori LSV | Četvrtak, 22. 09. 2016. | Komentara: 0

Centralni gradski prečistač mogao bi biti gotov do 2022. godine

NOVI SAD - Na čelu JKP „Vodovod i kanalizacija“ od 11. jula je Gvozden Perković (LSV). Kaže da je zadovoljan stanjem u kom je zatekao preduzeće nakon smene njegovog prethodnika jer je to sistem koji zahteva stabilnu organizaciju rada s obzirom na to da mnogo ljudi zavisi od njih. Perković u intervjuu za NS reporter tvrdi da mu je na prvom mestu da sistem rada poboljša i unapredi za svog mandata i da neće biti otpuštanja zaposlenih na osnovu revanšizma i partijske pripadnosti.

lsv

Kakvu ste situaciju zatekli na početku mandata?
- Dočekala me je stabilna i jaka firma. Kada govorim o mogućnostima i organizaciji, Vodovod je firma kojoj treba dosta domaćinskog poslovanja i želim da dam nov pečat kao direktor. Radiću na tome da organizaciono unapredim poslovanje i da rešim neke stvari koje se tiču naše osnovne delatnosti. I to ne kratkoročno za godinu dana, nego u dužem periodu u saradnji s gradskim vlastima budući da je vodovod i te kako bitan za funkcionisanje jednog grada. Direktori dolaze i odlaze, a bitno je da ostavimo pozitivan trag u preduzeću. Vodovod je, kao i druge firme, opterećen mnogim problemima, koji su prvenstveno kadrovski. S jedne strane imamo višak zaposlenih, a s druge manjak. Zbog zakonskih ograničenja ne možemo da prebacujemo ljude s jednog na drugo radno mesto i to ćemo rešavati u okviru kolektiva.

Godinama imate manjak majstora u preduzeću, a administracija je uvećana. Kako ćete rešavati taj problem?
- Da ne bude zablude, ljudi koji rade u kancelarijama rade veoma važan posao i deo su većeg sistema. Nažalost, problem je što u našoj zemlji ima mnogo privatnih fakulteta, pa i loših, a mnogi se pojavljuju s diplomama. Zaposle se ljudi s trećim, četvrtim, petim stepenom pa dođu do diplome i onda napreduju u firmi i ostaje upražnjeno radno mesto na koje su primljeni. Zbog toga godišnje imamo potrebu da zaposlimo 50 novih majstora ili terenaca. Pokušaćemo da stimulišemo radnike na terenu mesečnim nagradama, a da broj zaposlenih u administraciji smanjimo. Ove godine je dobrovoljno, s otpremninama, iz preduzeća otišlo nešto više od 50 ljudi. Čekamo instrukcije za narednu godinu, možda će biti još odliva. Kao preduzeće dobro smo organizovani, to je sistem koji ne trpi javašluk, već se mora kontinuirano održavati.

A koji je najveći problem?
- Uslovi u kojima rade radnici „Vodovoda i kanalizacije“. U Masarikovoj ulici, gde je uprava, barake su nebezbedne, a naročito su kritični objekti u Ulici Đorđa Zličića, gde je smešten sektor kanalizacije. Higijena je na najnižem nivou. Tražio sam da mi se napravi izveštaj o stanju objekta i da elaborat bude u planu za iduću godinu da bi se ti radni prostori renovirali čime bi se zaposlenima omogućili pristojni uslovi za rad. U dogovoru s Gradom ustupili bismo plac u Masarikovoj ulici, a preduzeće bi dobilo neki veći prostor u kom bismo objedinili sve sektore i zaposlene jer se pojedine službe nalaze na više lokacija. Takođe, zarade radnika u preduzeću nisu ni blizu drugih.

Da li ste napravili novu sistematizaciju ili radite po staroj?
- Delimično menjam sistematizaciju u hodu. Ne žurim i ne želim da prenaglim u odlukama. Otkad sam direktor, samo sam dva pomoćnika preuzeo iz drugih firmi, niko više nije zaposlen. Ugovore zaposlenih na određeno vreme nisam raskidao, ali ne obnavljam one koji ističu. Jedan od prvih zadataka bio mi je da oformim ekipu prvih saradnika i da im dam zadatak da analiziraju svoje sektore, tj. da urade izveštaj radnih sposobnosti radnika. Nije me interesovalo ko je iz koje partije, ko je koga doveo i kad je došao, bitan mi je radni efekat i sposobnost i po tome se rukovodim.

Šta ste postigli?
- Uspeli smo za ovo kratko vreme, uz saglasnost svakog pojedinca, da premestimo ljude iz jednog sektora u drugi s ciljem da se poveća poslovnost. To je osnovna ideja kako bi se efekat rada povećao. Ima mnogo posla da se uradi, ne samo na održavanju mreže nego i investicija, a centralno je da se započne izgradnja prečistača. Očekujem da do kraja godine svi zaposleni imaju svoje radno mesto i radne zadatke i da napravimo ekipe koje će biti sposobne da ispune svoje obaveze. Po planu ima ukupno 742 radna mesta, trenutno imamo nekoliko zaposlenih manje i sigurno je da taj limit neću probijati.

Da li je potpuno ispunjen program rada i investicija preduzeća za 2016. godinu?
- Biće rebalans budžeta i znaćemo tačno šta će se do kraja godine još raditi. Nadam se da ću gubitak od 50 miliona za prvih šest meseci uspeti da anuliram pa da do kraja godine poslovanje preduzeća bude pozitivno. Pored redovnog održavanja mreže od nekoliko hiljada kilometara što vodovoda što kanalizacije, imamo još neke poslove koje bismo morali uraditi da bi bezbednost građana bila na najvišem nivou.

Kako ćete ubuduće rešiti problem s održavanjem atmosferske kanalizacije?
- Taj posao moraćemo da uradimo zajedno s Gradskim zelenilom jer kada su velike padavine i kad šahtovi ne mogu da prime svu kišu, najčešće se pokaže da je to zbog lišća koje nije na vreme uklonjeno. Ima i zapušenih odvoda iz drugih razloga. Svake jeseni čistimo šahtove na saobraćajnicama, ali ipak nije sve uvek besprekorno. Nadamo se da ćemo naredne godine moći da kupimo još neka vozila kako bismo ubuduće čistili preventivno, a s novom mehanizacijom to bi bilo olakšano.

Da li ćete tražiti novac od Grada u rebalansu budžeta?
- Svake godine Grad izdvaja deo novca za neku od investicija našeg preduzeća i to je stvar dogovora između nas i gradske vlasti. Imamo zamisao da napravimo širi plan za narednu godinu, ali tek radimo na tome i prepustio sam inženjerima po sektorima da odrede prioritete za 2017. godinu.

Da li je nova fabrike vode potpuno u pogonu?
- Obišao sam novi pogon koji je svetski urađen, od higijene do svakog detalja. Još je delimično u probnoj fazi. Najvažnije je da ćemo hlor kakav smo dosad koristili u preradi vode izbaciti iz upotrebe pošto je opasan za transport i zamenićemo ga bezbednijim. Uskoro bi i taj deo posla trebalo da završimo.

Centralni prečistač je neophodno uraditi. Da li ćete ulaziti u javno-privatno partnerstvo da bi se izgradio prečistač ili će se raditi kreditnim linijama?
- Sve opcije su sada aktuelne i razmišljam o njima. Međutim, trenutno ima prečih stvari koje se moraju rešiti. Imamo oprečna iskustva kada je u pitanju javno-privatno partnerstvo vodovoda kao što je bilo u Budimpešti gde je grad posle izvesnog vremena po mnogo višoj ceni i sav srećan uspeo da otkupi preduzeće kao državnu svojinu. To je osetljiva stvar i ne bih žurio s odlukom. Trenutno nam je bitnije da su reni bunari ispravni, da ima vode za potrošače, da kanalizacija funkcioniše. Centralni prečistač je neophodno uraditi, pogotovo što idemo ka EU. U pitanju je ogromna investicija, dobili smo neke predloge lokacija na kojima bi se mogao graditi prečistač i proračune koliko bi ta investicija iznosila.

Kako će biti zatvorena finansijska konstrukcija?
- Očekujemo da nam Evropa pomogne sa 60 odsto njegove cene. O tome ćemo tek razgovarati jer bi prethodile ozbiljne studije koje moraju dati procenu i projekciju na duži period, čak do 50 godina unapred. Očekujemo da će taj deo posla ipak uskoro biti završen, a kako smo dobili informacije nakon prezentacije Evropskoj investicionoj banci, ceo posao, što podrazumeva završen centralni prečistač, mogao bi biti gotov do 2022. godine. To je s ove pozicije veoma optimistično, ali nije nerealno. Pre toga možemo i moramo uraditi spajanje GC-i i GC-2 na keju, gde se sad izliva kanalizacija. To je isto velika investicija, a spada u prethodne i pripremne radove.

Da li će novosadska voda poskupeti s obzirom na to da je MMF to tražio od vlade?
- Cena vode dugo nije menjana. To nije samo stvar procene menadžmenta „Vodovoda“ nego je pre svega politička stvar. Kada bismo pričali o ekonomskom aspektu, sigurno je da bi cena vode trebalo da bude promenjena, ali mora se uzeti u obzir cela situacija i standard građana. Nije problem imati socijalnu cenu vode ako su resursi dobri i sistem se od toga održava. Konačno, mislim da će se o ceni odlučivati na nivou republike.

(BILSV, 22.09.2016)







ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook